Dete nasilnik često postaje kriminalac: Mladi imaju kratke fitilje, obračuni sve češći

Slučajevi vršnjačkog nasilja eskalirali su tokom prošlog meseca, a nastavili su se i tokom oktobra. U tučama su učestvovali i dečaci i devojčice, a javnost je šokirao slučaj vršnjačkog nasilja iz Smederevske Palanke, gde su na "borilištu" za tuču između dve devojčice navijali učenici i učenice svih osnovnih škola iz tog grada.

Tinejdžerke su se čupale, udarale, obarale na pod ispred zgrade škole, dok su njhovi vršnjaci sve snimali, pa i navijali.

Među njima je bilo i onih koji su želeli da se pridruže tuči, dok je jedna od devojčica, učesnika ovog obračuna, odbijala da prestane.

Dodatno zabrinjava to što su toj tuči bili prisutni učenici svih osnovnih škola u Smederevskoj Palanci.

Jeziv snimak tuče pojavio se na društvenim mrežama, a na njemu se vidi kako deca uživaju u prizoru nasilja. "Nabodi je, nabodi bre!", "Ako brate, krljanje... Baš se volite (smeh)", "Noga, noga...". Tako su deca od svega 13, 14 godina navijala dok su se dve devojčice brutalno tukle u dvorištu OŠ "Heroj Radmila Šišković".. Jedna drugu su šamarale, šutirale, čupale, udarale po celom licu i telu. Njihovi vršnjaci za to vreme su se smejali, dovikivali i snimali telefonima. Prizor je bio identičan bokserskom ringu i samo je falio "sudija" koji bi mučan "meč" konačno prekinuo.

Devojčica živi u strahu

Trinaestogodišnja učenica Osnovne škole "Đura Jakšić" iz Male Krsne bila je žrtva stravičnog vršnjačkog nasilja u kom je zadobila ozbiljne psihičke i fizičke traume, uključujući iščašenje vilice, zbog čega je morala da jede na slamčicu. Nju su, kako tvrdi majka S. D., 16. septembra napale godinu dana starije devojčice, učenice iste škole.

- Moje dete su najpre provocirale, a potom je sačekale posle škole. Jedna joj je postavila nogu i počele su da je udaraju. Ćerka je pokušala da pobegne, ali su je sve vreme, putem od 300 metara, konstantno šutirale, čupale i polivale sokom - rekla je ona ranije.

Kako kaže, sve je počelo ranije prekim pogledima devojčica iz osmog razreda, da bi na kraju kulminiralo batinama. Ćerka joj je sve ispričala tek kad je došla kući pretučena.

- Pitala je devojčice zašto je tuku, a one su joj odgovorile da to rade jer ih "nervira kao pojava" i "zato što su joj šiške raspad sistema". Kad sam videla da je u bolovima i da je povređena, odmah sam je odvela kod lekara. Ustanovljeno je da ima iščašenje viličnog zgloba, koji je vratio mikrofacijalni dečji hirurg na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Ne sme i ne može da jede od bolova, može samo kašasto i na slamčicu, a i to odbija - ispričala je S. D.

Mesec dana kasnije, trinaestogodišnjakinji su bile upućene pretnje od strane drugova iz odeljenja. Tinejdžerka konstantno živi u strahu, ističući da se "plaši da je ne ubodu nožem negde gde niko ne vidi".

Pretukao trojicu dečaka

Još jedan slučaj vršnjačkog nasilja dogodio se 4. oktobra u Sremskoj Mitrovici, gde je učenik osmog razreda Osnovne škole "Sveti Sava" pretukao đake tuplo sitnije od sebe. Ceo incident snimile su nadzorne kamere, a reagovala je i policija.

On je najpre pretukao jednog vršnjaka tokom velikog odmora u poslepodnevnoj smeni ispred prodavnice koja se nalazi u blizini škole, ali nasilje se tu nije završilo. On je, potom, nasrnuo na drugog đaka, duplo sitnijeg od sebe. U tuču se umešao još jedan dečak koji je hteo da ih razdvoji, ali je postao treća žrtva. Očevici su opisali da tuča nimalo nije ličila na dečju, a da je osnovac tukao kao razjareni navijač.

Kako za Telegraf.rs objašnjava specijalista neuropsihijatrije dr Mirjana Tomović, deca koja se nasilnički ponašaju često rastu po modelu roditelja koji je nasilnik.

- Nasilnik stvara nasilnika. Kad pogledamo, vidi se da je vršnjačko nasilje danas u porastu. Pre 2004. godine, svako četvrto dete doživelo je vršnjačko nasilje. Procenat dece koja su doživela vršnjačko nasilje 2015. godine bio je 55 odsto, a 2020. je 65 odsto dece doživelo vršnjačko nasilje. Njega najviše vrše dečaci, ali vrše ga i devojčice, s tim da one uglavnom pribegavaju psihološkom ili sajber nasilju - dele ružne slike, netačne podatke o nekome - objašnjava doktorka.

Ona dodaje da se vršnjačko nasilje razvija tamo gde deca zajedno borave, a to je najčešće škola.

- Tamo se fizički obračunavaju. N,asilje se u školi odigrava za vreme odmora, u hodnicima, toaletu, na igralištu. Žrtve su najčešće tihe i fizički slabe osobe, sa slabim samopouzdanjem i bez mnogo prijatelja.

Doktorka ističe da su glavni pokazatelji da dete trpi nasilje kada se povuče, dolazi iscepano, ali kaže da se saplelo i palo. Najčešće ne može ni sebi ni roditeljima usmeno da prizna da je žrtva nasilja.

- Kada roditelji primete da je njihovo dete žrtva nasilja, to je alarm koji ne može da čeka. Mora da se prijavi školi, da se održi sastanak sa roditeljima žrtve i nasilnika. Dete treba da dobije zaštitu. Celo društvo treba da ga osnaži, da sa njim rade stručne neuropsihijatrijske službe, službe škole, porodica. Važan je i individualni i grupni rad - dodaje.

Doktorka napominje da je veliki problem i sajber nasilje, te da je potrebno da se "sprovede apsolutna kontrola kada deca počnu da koriste društvene mreže" zbog toga što su sklona tome da im se nametne tuđe mišljenje, da probaju ono što im se ponudi. Zbog toga je, kako ističe, bitno da nastavnici u školama pričaju o tome.

- Onaj ko je nasilnik kao dete ima veće šanse da kasnije počini kriminalne radnje. Ako se njegovo ponašanje ne ispravi na vreme, teško da će moći da izađe na pravi put. Sajber nasilje dolazi do izražaja tek kada se nešto konkretno dogodi. Roditelji moraju da kontrolišu šta njihova deca rade na društvenim mrežama. Oni se često na mreže priključuju i kod nekog od drugara ko ima manje stroge roditelje, te tako može da nastane problem, a da roditelji ne budu upućeni u ono što se dešava - ističe dr Tomović.

Doktorka napominje da u slučajevima vršnjačkog nasilja moraju da reaguju institucije.

- Mora da reaguje škola, policija. Fitilji su kod omladine mnogo kratki, a uzroci za nasilje su razni. Ne znam da li roditelji i škole uvek reaguju na vreme. U školi treba da reaguje stručno lice i nastavnici, ali takođe treba da reaguju i roditelji. Samo jedna strana nije dovoljna. Bitan je psihološki rad sa decom, sve strane treba da se uključe. U slučajevima kao što je tuča u Smederevskoj palanci, cela generacija prihvata i toleriše nasilje i ono im predstavlja zabavu. To nasilje koje se dešava svuda oko nas, a naročito se propagira preko televizije i društvenih mreža se toliko izvitoperilo da predstavlja lično zadovoljstvo - dodaje.

Kako kaže, rad sa decom na tom nivou, koja su pred završetkom osnovne škole je težak i taj period je najkasniji period u kom može da počne da se radi sa decom.

- Stalno treba da im se priča. Oni nekad ne znaju za bolje, onima koji posmatraju tuče i navijaju se to dopada jer oni nisu učesnici tuče. To je apsurd u vrednostima. Agresija se primeti od predškolskog uzrasta. Deca vaspitanje donose od kuće, kad dođu u školu treba da imaju osnovni nivo kulture. Današnja omladina nema osnovnu kulturu koju treba da ponese od kuće i koju ne može da nauči u školi - objašnjava.

Kako je objašnjeno, iako mlađi maloletnici ne podležu krivičnoj odgovornosti, ali zakon sada propisuje da mogu da odgovaraju roditelji. Doktorka Tomović napominje da se rešenje problema vršnjačkog nasilja možda nalazi u tome što će kažnjeni roditelji naknadno da pritiskaju svoju decu da promene ponašanje.

Na kraju, zaključuje naša sagovornica, prevencija je pola zdravlja. Podrška nevladinih organizacija i udruženja institucijama, ali i postojanja kontrole i autoriteta od strane roditelja nad decom, važni su elementi da bi se sprečilo da nasilje među najmlađim članovima društva postane normalnost.

(Telegraf.rs)