Zanemarivanje starih je najčešći oblik agresije, oni su i žrtve "eksploatacije": Reč je o krivičnom delu

Međunarodni dan starih je obeležen u Srbiji ovog meseca. Međutim, stari ljudi su i dalje jedna od najmanje vidljivih kategorija u društvu, a slučajevi nasilja nad njima postoje kako unutar porodice, tako i u staračkim domovima.

Nedavno je osvanula vest da je mladić (18) iz Kraljeva, sekirom tukao i ubio sopstvenu babu. Početkom meseca dogodila se tragedija u Babušnici, kada je unuk D.A. (15) čekićem usmrtio dedu Sretena A. (69), čemu je prethodila porodična svađa. Podsećamo i na slučaj u negotinskom staračkom domu "Lela i Franc", u kome je jedan od štićenika (61) izvršio samoubistvo.

Preporučujemo

O različitim oblicima nasilja nad starima podsetile su i učesnice nedavno održane tribine o prevenciji nasilja u organizaciji Centra za žrtve nasilja Dar. Dr Mirjana Tomović istakla je da je, pored fizičkog nasilja, jedan od najčešćih oblika zanemarivanje.

- Nasilje nad starim ljudima jeste prvenstveno zanemarivanje. Znači, neadekvatna ishrana, loša higijena, smeštaj, odnos prema tim ljudima. To se najčešće otkriva u staračkim domovima. Dakle, to su ljudi ili koji su dementni, ili nepokretni, ili imaju razne pridružene bolesti. Dakle, osoba koja ne može da brine sama o sebi. Zato se i zanemarivanje teško otkriva dok se ne dođe u neku ekstremnu fazu kada postaju neuhranjeni i slično. Međutim, stare osobe se zanemaruju i u svojim porodicama, ubeđivanjem da se prepiše kuća ili stan, posle čega tu osobu čak izbace na ulicu.

Kako objašnjava, ekonomski faktor i takozvani "savremeni način života", doveli su do promena vrednosti, što se najbolje vidi u porodici i međugeneracijskim odnosima.

- Stari ljudi su mahom vaspitani na patrijarhalan način i razmišljaju ako deci ili unucima prepišu stan da će ovi nužno da brinu o njima. Međutim, to se izgleda izgubilo u budućim generacijama. To je mahom psihičko nasilje, a starima i ne treba puno. Dovoljno je da ih psihički iscrpite, pridružene bolesti dođu do izražaja i oni brzo skončaju. Oni i te kako osećaju i bol, patnju, nemoć, a prinuđeni su da ćute i trpe to stanje. Zanemarivanje je prisutno svuda, a mi to retko vidimo, čak i ne prepoznajemo neke postupke kao zanemarivanje. To je jedan od najvećih nevidljivih faktora agresije u društvu.

Još jedna od govornica na tribini bila je profesorka Hatidža Beriša koja je naglasila da je briga o starima, osim što je stvar morala i savesti, takođe i zakonska obaveza.

- Kako se odnosimo prema starim licima jeste pitanje koje bi trebalo da postavi svako od nas, jer su u pitanju naši roditelji. Da li mi deca imamo neku obavezu prema našim roditeljima? Zakon o porodičnom pravu kaže da su deca dužna da vode brigu o svojim roditeljima. Zanemarivanje je krivično delo. Jasno je da postoji određeni generacijski jaz, ali on je danas izraženiji nego ikad. Tempo života se promenio. Nažalost, ekonomski faktor je odlučujući - rekla je Beriša.

Da su novac kao imperativ i manjak tolerancije koji odlikuju savremeni svet jedan od važnih uzroka bilo koje vrste nasilja, saglasna je i predsednica udruženja građana za stare "Mimoza plus" Smiljana Stanković. Ona je za Telegraf.rs objasnila da zanemarivanje kreće onoga trenutka kada se proširi primarna porodica, pa kada stare ljude deca premeštaju u manje sobe i skraćuju im životni prostor.

- To je strašno gde sve smeštaju stare ljude. Oni nemaju svoju slobodu, nemaju svoju privatnost. Najgora stvar, da ne kažem krivično delo, je kada ih ubede da im prebace penziju na račun. Kada ostanu bez kvadrata i finansijskih sredstava, dolazi ono treće, ne pruža im se kvalitetna ishrana, a u nekim slučajevima i lekovi im se ne daju na vreme. Dan po dan, počinju da se odriču i drugih stvari, kao što su sredstva za ličnu higijenu, garderoba i slično - objašnjava ona.

Foto: Shutterstock

Da li je dom dobro rešenje?

Starački domovi čine se kao dobra rešenja onda kada o nekom starom licu nema ko da brine. Međutim, postavlja se pitanje, za koga je to dobro rešenje? Za stare ljude najmanje, saglasne su sagovornice Telegrafa. Posebno što nisu retki slučajevi da stari ljudi upravo trpe nasilje u ovim ustanovama.

- Ako je stara osoba u domu za stare, to je veliki fizički hendikep i vrlo je teško da oni imaju kapacitet da kažu da trpe nasilje i da se bore sa tim, ukoliko to nisu primetili sinovi, ćerke ili neko ko ih obilazi. Volja za životom u takvim uslovima opada i onda je epilog, nažalost, smrt osobe - objašnjava doktorka Tomović.

- Kada govorimo o staračkim domovima, tamo gde imate dovoljno novca da platite usluga će biti mnogo bolja i efikasnija - istakla je Beriša.

Takođe, Stanković, kao bivša geronotološka sestra i osoba koja je u svakodnevnoj komunikaciji sa starima u udruženju, navodi da je iskustvo pokazalo da kod ljudi postoji veliki strah da ne završe u nekom od staračkih domova.

- Postoji jedno pravilo u gerenotologiji - starog čoveka ne pomeraj s mesta. Najveći stres koji možete da mu priredite jeste da ga izmestite iz njegove sredine, njegovog stana, kupatila, kreveta. Prirodno je da se identifikujemo sa tim stvarima, nama smeta ako nam neko pomeri stvari, a kamoli šta drugo. U domovima za strare, ljudi mahom dobijaju smeštaj, hranu, lekarske kontrole, ali niko se ne bavi tim da im ulepša dan, kaže nešto lepo, pomiluje ili pomazi po kosi, da ih sasluša, da ih pita nešto i uvaži njihovo mišljenje - objašnjava Stanković.

Foto: Shutterstock

Zanemarivanje i "eksploatacija" u krugu porodice

Iako je najveća verovatnoća da će staro lice biti zanemareno u domu za stare, posebno u emotivnom i psihološkom smislu, nije isključeno da se ovakav scenario dešava i u krugu najuže porodice.

- Ovaj užurbani ritam života, posebno u višegeneracijskim porodicama koje su prinuđene da žive u istom stanu ili kući, dovodi i do toga da recimo unuci, koji se toliko dugo čekaju, budu ti koji ne poštuju i zanemaruju svoje bake i deke. A to vide od svojih roditelja. Bake i deke su neko ko ima sigurne prihode, oni su tu da pomognu kada treba, a kada ne treba, onda se sklone da ne smetaju. Unuci često kažu "ne smaraj", "pusti me", "šta te briga" i mnoge druge stvari koje nužno ne moraju biti psovka, ali koje užasno bole, a to je sve jedan oblik nasilja - objašnjava Smiljana Stanković.

Takođe, kao nasilje može se uvesti i jedna vrsta "ekspolatacije" najstarijih.

- Često ima i onih koji čuvaju svoje unuke i obavljaju kućne poslove kod dece, što nekad traje i po 12 sati. To je veoma iscrpljujuć rad, a svi su oni penzioneri po nekom osnovu. Da su radno sposobni ne bi bili penzioneri. To je zloupotreba i zakon to prepoznaje. Često im na tribinama kažem da ne treba to da prihvataju tek tako i da budu sluge svojoj deci.

Kako je na tribini objasnila doktorka Tomović, a za Telegraf.rs Smiljana Stanković, povratak stare osobe u normalne životne tokove je veoma teško, posebno što se osećaju nemoćnim i imaju osećaj zavisnosti od negovatelja koji je neretko i nasilnik.

- Oni kupuju zrnce pažnje svoje dece time što će da rade van svojih mogućnosti. Mi smo ti koji dozvoljavamo nasilje u ime socijalne prihvaćenosti - zaključuje Stanković.

Foto: Pixabay

Udruženja kao "utočišta"

U Srbiji deluju brojna udruženja koja za cilj imaju kako borbu protiv nasilja, tako i prihvatanje starih koji su pretrpeli neki oblik nasilja ili su sami. Pored Centra za žrtve nasilja Dar, koje se bavi edukovanjem članova da što lakše prepoznaju nasilje svakog tipa, UG "Mimoza plus" organizuje različite tribine o temama ključnim za stare ljude, ali i druženja čiji je cilj njihova socijalizacija i slanje poruke da nisu sami.

- Neretko se dešava da se organizujemo kada se neki naš član razboli, pa ga posećujemo svaki dan u bolnici. Takođe, priredimo mu i doček kod kuće, spremamo ručak, pravimo društvo, trudimo se da niko ne bude usamljen - objašnjava predsednica udruženja.

Kako kaže dalje, poseban akcenat se stavlja na edukaciju starije populacije.

- Odlazak u pozorište ili časove plesa su redovne aktivnosti. Ipak, ključne su i tribine na kojima pričamo o prevenciji i borbi sa različitim bolestima, čuvanju svojih imovinskih prava i nezavisnosti, ali i načinu na koji mogu sebi da obezbede grobno mesto tokom života i slično.

(Telegraf.rs)