U srpskom gradu u danu rodile se 2 Krune: Dobile isto ime, a to nije jedina podudarnost
Čačak je u jednom danu dobio dve Krune. Tog petka, 3. septembra, Selena Košutić i Jelena Šunjevarić u čačanskom porodilištu rodile su ćerke, obe carskim rezom. Selena i Jelena do ulaska u porodilište nisu se poznavale. Veliko iznenađenje babica i sestara na prijemu izazvale su brojne podudarnosti, jer su, osim istog verovatnog termina porođaja, majke izabrale isto, ne baš tako često ime za svoje devojčice. Krune su već nekoliko nedelja u svojim domovima, okružene ljubavlju i pažnjom najmilijih. Selena i Jelena svakodnevno se čuju, postale su prijateljice… Obe nose lepa iskustva iz čačanskog porodilišta, koja su želele da podele sa čitaocima „Čačanskog glasa“.
– Rođenje deteta je najsrećniji dan za jednu porodicu. Ulazak u čačansko porodilište, pored sreće za moju porodicu, doneo nam je i lepu priču, divnu avanturu i jedno prijateljstvo. Dok smo se pripremale za porođaj, nas dve smo u razgovoru shvatile da smo, igrom slučaja, izabrale isto ime za naše devojčice. Sve je na trenutak delovalo kao skrivena kamera… Naravno, odabir imena nije slučajan, jer obema znači i krunisanje velike ljubavi. Kruna nije tako često ime, ali neko je poznavao neku baku Krunu koja je bila veleposednik, neko je imao prabaku Krunu, mom Despotu (starijem sinu) bila je potrebna je kruna… Posebno u ovoj godini, zbog poznatih okolnosti, Kruna nije puno, a tog dana, eto, u Čačku na svet su došle dve – započinje priču Selena Košutić.
Kruna Košutić se rodila u 11.05, a Kruna Šunjevarić u 13.32. Došle su na svet sa istom kilažom.
– Tokom porođaja imala sam veliku pomoć i podršku celog tima, uz bodrenje anesteziologa i muziku koja je pratila ceo porođaj, uz jednu divnu Ljilju koja mi je šaputala na uho da sam hrabra i da je moja Kruna uskoro tu. Nakon par minuta najdivnije ruke doktorke Dušice Milovanović podigle su moju ćerku iznad paravana i rodila sam se još jednom kao majka. Na svet je došla zdrava i srećna devojčica teška 3.700 grama i duga 50 santimetara. Plakala sam od sreće, a za sav trud nagrađena sam prvim poljupcem svoje naslednice – priča Selena.
Dve Krune su, pored istog imena, datuma rođenja i kilaže, narednih šest dana delile i istu sobu. U duetu su dolazile na podoj i druženje sa mamama.
Seleni je ovo drugi porođaj, prvi u čačanskom porodilištu. Došla je u njega, priznaje, sa mnogo predrasuda, pa i strahova, zbog priča koje je čula. Ispostavilo se, sve je bilo potpuno suprotno…
– Na prvom koraku u porodilište, naišla sam na osmehe. Od tada počinje priča, koju sam gradila od onog što sam doživela. Zato bih volela da moja i Jelenina priča budu podstrek budućim mamama da bez straha zakorače na ta vrata, jer osoblje je vredno svake pohvale, kao i uslovi u porodilištu. Kreveti su udobni, tuš kabine praktične i čiste, hrana je korektna, svaka babica celu svoju smenu brine o zdravstvenom, psihičkom, fizičkom i emotivnom stanju nove mame, bez izuzetka. Svaku bih ponaosob zagrlila i rekla im: „Goco, Ordena, Biljo, Gorice, Milanka, hvala vam! Ni jedna osoba na ovom svetu, sem moje mame, nije me toliko pratila, bodrila i razumela. Isto važi i za pedijatrijske sestre koje o bebama vode računa, njihovom zaslugom su čiste, srećne i umotane kao kifle.
Onaj trenutak kada bi svaka od njih unela bebu i rekla: „Broj 19 je gladna“, tada sam se osetila jako bitnom, jer trebam svojoj bebi i uz njihovu pomoć je dojim. Hvala im na svakom savetu, objašnjenju i odgovoru na pitanja. Pedijatri su nam sa puno razumevanja davali informacije o našim bebama. Zato im poručujem – Miro, Vesna, Goco i Andrijana, hvala što su nam bebe zdrave. Zaista bih volela da svaka mama oseti u svom doktoru sigurnost, kao što sam ja osetila u doktorki Dušici. Svi, bez izuzetka, prema nama su se odnosili sa poštovanjem. Posebno bih pohvalila to što su dojenje stavili na prvo mesto, jer je to idealna hrana za dete, najzdravija u svakom pogledu, najjeftinija za kućni budžet… U porodilištu ne postoji opcija – neću ili ne mogu da dojim. Na početku te nauče sve, i to da je dojenje najbolje za zdravlje bebe, kao i same majke – nabraja Selena.
Sve njene reči potvrđuje i Jelena. Jedna drugoj su i tada u porodilištu, pa i danas velika podrška.
Kruna Košutić je iz porodilišta izašla dva dana ranije od druge Krune, jer je, kako kaže Selena, žurila da upozna brata Despota. Svakom Despotu je, dodaje ona, neophodna jedna Kruna.
Priča o imenu
Selena je o imenu Kruna mnogo toga saznala – da potiče od latinske reči „coronatus“, što znači krunisanje, da je kod starih Grka i Rimljana to bilo najviše odlikovanje, koje se davalo pobednicima na takmičenjima i zaslužnim građanima… Koronja, reč istog porekla, postoji i na padinama Ovčara u nekoliko toponima – Koronjska livada je ispod vrha Ovčara, proplanak Mala koronja, Koronjski do i Koronjski potok… Prema legendi, u davna vremena, prilikom izbora mesta za izgradnju manastira, bačena je kruna sa vrha Ovčara. Tamo gde se zaustavi, trebalo je podići manastir. Kruna je najpre pala na jedan veći proplanak koji dobi ime Koronja, a zatim na manji Malu koronju. Kruna se zaustavila u Koronjskom dolu, kažu baš na mestu gde je podignut manastir Sretenje…
Video: Kad se rodio otac mu je pijan dao ime, danas se ljudi krste kada čuju kako se zove
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.