Vetar obustavio plovidbu na kritičnim mestima: Poseban oprez na splavovima zbog niskog vodostaja

Foto: Nikola Tomić

Jaki udari vetra u proteklih nekoliko dana, koji su na pojedinim delovima Dunava dostigli brzinu i od 110 kilometara na sat, uslovili su da se na delu od Kostolca do Golupca obustavi plovidba. Tako su svi brodovi zbog bezbednosti trenutno usidreni kod Kostolca.

Preporučujemo

Šef lučke Kapetanije Beograd Milan Nikolić kaže da predstoji zimski režim plovidbe, u kojem će najveći bezbednosni izazovi biti ekstremno nizak vodostaj i dug period niskih temperatura sa snegom i ledom.

Nikolić ističe da se razvoj hidrometeorološke situacije stalno prati i da se u skladu sa njom reaguje.

- Prilikom udara vetra između 12 i 15 metara u sekundi izdaje se upozorenje na udare vetra, a preko 15 metara u sekundi, što je 55 kilometara na sat, izdaje se saopštenje brodarstvu i obustavlja plovidba za sve učesnike -  rekao je za RTS Milan Nikolić.

Upozorava da je vetar veoma opasan i da može da dovede do velikih problema u plovidbi.

- Prilikom jakih udara može doći do kidanja priveznih užadi kojima su barže spojene, naročito u velikim konvojima može da dođe do rasturanja konvoja, do zapljuskivanja barži, da uđe voda u teretni prostor i da dođe do potapanja barži. Jaki udari vetra mogu da dovedu do kidanja poklopaca na baržama koji su po nekoliko tona teški -  ističe šef Lučke kapetanije.

Najbezbedniji poluteretni objekti

Napominje da je velika razlika kada teretni brod plovi prazan i kada je pod teretom, te da su najbezbedniji poluteretni objekti.

- Izuzetno je opasno i nije prijatno videti brod, pogotovo kada nosi nekoliko hiljada tona tereta i kad krene nekontrolisano da pluta rekom, ako udari ili u plutajuće objekte koji su privezani za obalu ili u stub mosta, i to može da dovede do oštećenja - rekao je Milan Nikolić.

Prema njegovim rečima, na celom toku plovnih reka u Srbiji najveću opasnost predstavljaju krivine, plićaci, vremenske prilike, jaki udari vetra, led, magla. Ističe da se stalno vrše kontrole svih učesnika u plovidbi, uključujući i plutajuće objekte, odnosno splavove.

Bezbednost beogradskih splavova

Na pitanje da li su beogradski splavovi bezbedni, odgovara da jesu pod uslovom da imaju određene osobe koje vode stalni nadzor nad njima.

- Ono što je trenutno nezgodno je što se veliki deo tih plutajućih objekata nalazi na suvom zbog ekstremno niskog vodostaja. Pozivamo građane i vlasnike tih objekata da obrate pažnju na period kada voda bude nadolazila jer svaki dodir strukture materijala plutajućeg objekta sa tlom i sa dnom može da dovede do oštećenja u strukturi i ne daj bože do nekih neželjenih posledica -  rekao je Milan Nikolić.

Dodaje da predstoji prelazak na zimski režim plovidbe, koji podrazumeva da postoji mesto gde vlasnici mogu da sklone brodove ukoliko se pojavi led, ali i da se, za sve objekte koji ostanu na reci, obezbedi 24-časovni nadzor.

Kao najveće bezbednosne izazove za taj period navodi ekstremno nizak vodostaj, dug period niskih temperatura, sneg, led i vetar.

(Telegraf.rs)