Brat Tome Zdravkovića preminuo juče, na godišnjicu smrti pevača

Ivan Zdravković, brat slavnog pevača Tome Zdravkovića, preminuo je sinoć u devedesetoj godini u Beogradu. Biće sahranjen u Pančevu.

Ivan Zdravković je najduze živeo od tri brata i jedne sestre koliko ih je bilo u porodici u kojoj je rođen Toma, a ono što je posebno zanimljivo - je da je on je preminuo na isti dan kada i Toma 30. septembra, na tridesetgodišnjicu njegovog odlaska.

Preporučujemo

Toma je preminuo 30. septembra 1991. godine u pedeset trećoj godini života.

Ovo je prvi put da je cela porodica na okupu, a došli su zbog 30. godišnjice Tomine smrti.

Ivan Zdravković se lečio nakon operacije kuka, a da je njegova zdravstvena situacija teška potvrdila je nedavno Desanka, njegova bliska prijateljica, koja živi sa njim u porodičnom stanu u Pančevu.

Ona je rekla da je Ivan nepokretan i da mu je stanje kritično. Sin Miki je sa njim bio do poslednjeg trenutka, brinuo o ocu.

Ivan je bio nekadašnji službenik jugosovenske carine koji je odavno otišao u penziju. O bratu Tomi uvek je setno pričao.

- Bili smo siromašna porodica. Bilo nas je petoro dece. Četiri brata i sestra. Posle Drugog svetskog rata baš je bilo teško. On je osnovnu školu završio u rodnom selu. Potom je otišao u Leskovac, gde je upisao, tada se to zvala, Realna gimnazija. U to vreme, deca, kao što smo mi bili, odlazili smo na Hisar, brdo iznad grada. Postojala je kafana, u sklopu hotela Dubočica, u kojoj su gostovali razni pevači. Tako je jednom stigla i pokojna Silvana Armenulić. Nju je pratio poznati orekstar, u to vreme, a šef je bio čuveni Šerbo iz Sarajeva. Tamo smo visili i u tim odlascima nalazili smo jedinu razonodu. Zapravo, mi smo sedeli na klupama, pored te kafane. Toma je imao 15-16 godina i stvarno ne znam odakle to njemu, ali, stalno je nešto pevušio, a pesmu koju čuje, još ako mu se dopadne, bez problema je učio napamet i znao tačno da je otpeva - rekao je jednom prilikom za Fejsbuk stranicu "Praštanje uspeha".

Jedno vreme su živeli zajedno u Beogradu.

- Bilo je to dobro vreme, ali, i tada nije bilo lako da se čovek zaposli. Ja sam dobio posao na železnici, kao carinik, samo zahvaljujući Tomi. Kad se pročulo da mi je rođeni brat, sve je išlo lakše. Jednom prilikom, predsednik našeg sindikata mi kaže: Ivane, dovedi Tomu da nam peva tokom naše svečanosti i bićeš dobro nagrađen. Kažem to Tomi i naravno, dođe on, peva. Sutra, kažu meni u preduzeću-Ivane, izvoli ključeve od stana. Tako je to bilo.

(Telegraf.rs)