Ispovest Stevana o mladiću kog je pregazio voz s Tominom pločom u ruci: "Mučeni dečače, dotak'o si dno života"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Zola
Ja i danas imam originalni primjerak te ploče.
Pera Kojot Stariji
Nemojte me pogrešno shvatiti, ali postoje i gore stvari od toga. Velika tragedija, svakako, ali on je bar sebi ispunio želju i do poslednjeg trenutka nije znao šta ga čeka. 5 sekundi pre kraja, još je bio srećan. Pre možda dve godine sam čitao kako su deda i unuk, student, bili da beru pečurke. Napravili su grešku i otrovali se. Deda je preživeo, a unuk je bio nedelju dana u bolnici, dok su mu organi polako otkazivali, jedan po jedan. Na kraju je umro. Možete misliti kako se osećao taj momak i o čemu je razmišljao. Izgubiti život zbog šake pečuraka...
kralj
Zslost