Zašto manje prijava nasilja u porodici ne znači da su žene sigurnije? Izolacija ih je zatvorila sa nasilnicima

Svetska zdravstvena organizacija je 11. marta 2020. proglasila globalnu pandemiju zbog infekcije korona virusom. Nasilje nad ženama, posebno partnersko i porodično nasilje, u doba krize beležilo je porast. Uvođeni su

karantini i policijski čas sa parolama "Ostani kod kuće", a dom se za neke žene pokazao kao nebezbedno mesto jer su bile primorane da budu zatvorene sa nasilnicima.

Preporučujemo

Projekat #SOSprotivNasilja , Udruženja Fenomena sproveden je kao medijska kampanja za smanjenje nasilja nad ženama tokom nakon Covid-19 epidemije u Srbiji.

Istraživanje je pokazalo da je tokom vanrednog stanja 2020. policija je registrovala za 3% manje krivičnih dela nasilja u porodici nego u istom periodu 2019. godine. Ovaj podatak se može objasniti činjenicom da, zbog ograničenja kretanja tokom vanrednog stanja, mnoge žrtve, a to su u najvećem broju slučajeva žene, nisu mogle da u situaciji nasilja izađu iz kuće, pozovu pomoć, prijave nasilje i potraže zaštitu, dok, sa duge strane, u Srbiji nisu uvedeni alternativni načini podnošenja prijava i tužbi za zaštitu od nasilja u prodici ili drugih vidova nasilja prema ženama.

Trend kretanja broja krivičnih dela nasilja u porodici koje je registrovala policija je u obe posmatrane godine sličan. Međutim, primećuje se da se u 2020. beleže manje oscilacije nego u 2019, posebno u periodu od jula do kraja godine. U martu 2020. je bilo za 2% više registrovanih dela nasilja u porodici nego u martu 2019. godine, da bi u aprilu 2020. bio zabeležen pad broja krivičnih dela nasilja u porodici za 8% u odnosu na april 2019.

Nakon ukidanja vanrednog stanja beleži se porast evidentiranih krivičnih dela nasilja u porodici, pa je u maju broj evidentiranih slučajeva za 4% bio veći nego u istom mesecu 2019. godine. Takođe, u maju

2020. se beleži rast broja registrovanih krivičnih dela nasilja u porodici u odnosu na mart (za 10%) i april (za 23%), što može da ukazuje na porast nasilja, ali i na činjenicu da je sa ukidanjem ograničenja

uvedenih tokom vanrednog stanja olakšano prijavljivanje nasilja.

Međutim, nakon maja, broj evidentiranih slučajeva je bio u padu i ispod nivoa u istim mesecima 2019. godine sve do decembra, kada je prvi put zabeležen porast ali i dalje ispod broja evidentiranih slučajeva u istom mesecu 2019. godine. Najveći pad broja evidentiranih slučajeva u odnosu na isti mesec 2019. godine bio je u oktobru (21%). Iako je vanredno stanje ukinuto i na snazi nisu bile restriktivne mere, pandemija kovid-19, posebno u mesecima kada se beležio najveći broj zaraženih, je očigledno doprinela strahu od zaražavanja, što, u odsustvu alternativnih načina prijavljivanja nasilja, može da bude razlog manjeg obraćanja za pomoć i prijavljivanja slučajeva nasilja u porodici.

Isti trend potvrđuju podaci o broju događaja nasilja u porodici koje je evidentirala policija i broju događaja u kojima je procenjeno postojanje rizika od nasilja, odnosno njegovog ponavljanja. Policija je, postupajući

po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, tokom 2020. godine registrovala za 6% manje događaja nasilja u porodici (29.645) u odnosu na 2019.

Osnovna javna tužilaštva su u 2020. razmatrala za 14% manje slučajeva nasilja u porodici nego u istom periodu 2019. godine, što je svakako posledica smanjenja broja slučajeva prijavljenih tužilaštvima i manjeg broja održanih sastanaka grupa za koordinaciju i saradnju, posebno tokom perioda vanrednog stanja.

Broj novih slučajeva nasilja u porodici prijavljenih tužilaštvima, ukupno gledano, je bio za 11% manji u 2020. u odnosu na 2019. godinu.

U periodu vandrednog stanja broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici od strane osnovnih javnih tužilaštava je bio za 47% manji nego u istom periodu 2019. Sedam OJT nije imalo nijedan novoprijavljeni slučaj nasilja u porodici tokom perioda vanrednog stanja; 49 OJT je u proseku imalo do 50 novoprijavljenih slučajeva, pet OJT između 50 i 100 i samo dva OJT (I i II OJT u Beogradu) su imala preko 100 novih slučajeva.

Tokom obe posmatrane godine oko 96% predloga osnovnih javnih tužilaštava za produženje hitnih mera bilo je usvojeno od strane sudova.

Ovo su hitne mere zaštite:

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa hitne mere zaštite od nasilja u porodici: privremeno udaljenje učinioca iz stana i privremenu zabranu učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36.

(Telegraf.rs)