Super puma stiže 2022, ekskluzivne slike: Gasio sam požare dok mi je dete bilo u bolnici, ovde je bilo najteže

Da nije pilot, verovatno bi se bavio medicinom, ali na sreću dečački san, ponikao odrastanjem pored aerodroma Lisičji Jarak, koji se nalazi u neposrednoj blizini vojnog aerodroma Batajnica, ostvario mu se. Čovek koji leti, a prizeman. Karijeru je započeo na aerodromu u Podgorici, do 2008. leteo za Vojsku Srbije, kada prelazi u Helikoptersku jedinicu (HJ) Ministarsva unutrašnjih poslova (MUP). Njen komandant, Nenad Nedić, koji govori u intevjuu za Telegraf.rs postaje 2019. godine. 

Letos je barabar sa svojim kolegama proveo 18 dana na terenu gaseći požare u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Republici Srpskoj, Grčkoj... I kaže, nije to ništa. Bilo je godina da na terenu budu i više od 30 dana. Pilot, koji je Vojnu akademiju završio sa prosekom 9, i kao drugi u rangu, borio se letos sa svojim posadama za živote i kuće ljudi koje ni ne poznaje ulažući maksimalan napor, dok mu je dete ležalo u bolnici... Kako? Samo on zna.

Razgovor sa njim vodili smo početkom ove sedmice, neposredno nakon njegovog povratka iz Francuske, gde se u fabrici Airbus prave helikopteri Super puma, koje, kako nam otkriva, sledeće godine stižu u Srbiju. Ekskluzivno objavljujemo i fotografije naše Super pume iz pogona u Francuskoj, a koji će voziti naši piloti. 

Komandant Nedić nam kaže i da je ova jedinica u svakom momentu spremna da poleti na KiM ako granična kriza to bude zahtevala. Na molbu da prokomentariše kolege iz Crne Gore koji su odbili da prevezu mitropolita Joanikija i patrijarha Porfitija na Cetinje, kaže da bi HJ to učinila i da je ruta bila Beograd-Cetinje...  

Rekao nam je i da je gašenje požara ovog leta za HJ bilo teže, tačnije zahtevnije u Severnoj Makedoniji nego na Eviji u Grčkoj, i objasnio zbog čega. Ispričao nam je i koji su dalji planovi za ovu jedinicu, šta im je potrebno, koji se još helikopteri nabavljaju, ali i na čiju prognozu se oslanjaju pre nego što polete, koji su joj sve zadaci, kako izgleda izručenje osuđenih lica...

Pošto je letos lično vozio Ber Grilsa dok je snimao emisiju u Srbiji, te će i sam postati njen deo, otkrio nam je, kakav je zaista ovaj avanturista od kojeg je dobio sliku - ulje na platnu na kojoj su njih dvojica, ali i kakav je putnik predsednik Aleksandar Vučić. 

• Kojim povodom ste bili u Francuskoj?

- Prošle nedelje je bilo redovno održavanje sastanka povodom ugovora kupovine, odnosno nabavke helikoptera Super puma za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Takođe, tema jednog od sastanaka je bila da se precizno, još jednom, uradi kratak rezime neophodnih aktivnosti koje nas očekuju u narednom periodu, a pre svega mislim na početak obuke za vazduhoplovne mehaničare koji je, svakako, planiran da počne 25. oktobra, i uz to da ispratimo još jednom plan i program obuke letačkog sastava, tj. pilota koja je planirana da počne 7. marta 2022. godine.

- Pored toga, imali smo priliku da vidimo naša tri helikoptera koji se nalaze u proizvodnim pogonima kompanije Airbus. Zaključili smo da proces proizvodnje ide svojim uobičajenim tempom. Nema nekih većih poteškoća, tako da očekujemo isporuku prve Super pume krajem maja, početkom juna sledeće godine. Druga i treća super puma biće isporučene najverovatnije tokom avgusta ili početkom septembra sledeće godine.

• Koliko pilota će biti obučeno za Super pumu?

- Za sada, i po ugovoru, planirano je da 6 pilota završe obuku na predmetnom helikopteru. Ako me pitate: da li je to dovoljno? Da, slažem se da to nije dovoljno. Uobičajeno je da za takav tip helikoptera budu bar 3 posade po vazduhoplovu, što bi u ovom slučaju značilo da bi trebalo da pošaljemo 18 pilota. Ono što je glavni razlog zašto ne možemo da pošaljemo više pilota nisu finansijska sredstva već su neophodni zahtevi, postavljeni kao standard od strane kompanije odnosno fabrike Airbus.

• Zašto baš Super puma, po čemu je ona prepoznatljiva i koje su njene karakteristike?

- Vodili smo pregovore koji je sledeći tip helikoptera koji treba da uđe u sastav flote HJ, a čija uloga bi bila da zameni postojeće helikoptere tipa Bel 212, odnosno helikoptere srednje kategorije. Razmatrali smo mi i druge proizvođače i modele tipa Agusta 139, proizvodi ga italijanski konzorcijum. Međutim, kada smo sagledali koje bi sve operacije trebalo taj helikopter da izvršava, odnosno da ih izvršava sa najvećom efikasnošću, onda smo doneli odluku da sledeći helikopter koji bi trebalo da se nabavi za potrebe naše jedinice bude upravo Super puma.

Prevezli bi Joanikija i Porfirija na Cetinje 

• Ne daj Bože da zatreba, da li ste spremni da odete na Jarinje i Brnjak?

- Da, spremni smo, naravno u koordinaciji sa našim jedinicama Žandarmerije, i Specijalne antiterorističke jedinice, i zato naše uvežbavanje i služi. Naš rad sa tim jednicama je preventivnog karaktera. Naš osnovni zadatak kada radimo sa Žandarmerijom i Antiterorističkom jednicom jeste protivteroristička borba odnosno delovanje. I onda mi funkcionišemo kao sistem. Naš zadatak je prevashodno da delujemo i zaštitimo teritoriju Republike Srbije.

• Šta mislite o kolegama iz Crne Gore koji su odbili da prevezu mitropolita Joanikija i patrijarha Porfirija, koliko je ta situacija zaista bila nebezbedna i šta biste vi učinili da vam je poveren taj zadatak?

- Ja ću vam samo odgovoriti na deo pitanja, a vi ćete me najbolje razumeti iz odgovora koji vam budem dao. Da su nama ponudili, naravno da bi smo pristali i siguran sam da bi uspešno izvršili zadatak i da je ruta bila Beograd - Cetinje.

Da nije pilot bavio bi se medicinom

• Ko je komandant Nenad Nedić i otkud ljubav prema pilotiranju?

- Svi ljudi koji se bave pilotiranjem, dobro ne baš svi, ali veliki procenat, mislim čak i 90 odsto su ljudi koji jako vole svoj poziv. Ovaj poziv se ne radi zbog nekih drugih satisfakcija, bilo da je materijalna ili neke druge prirode. Ovaj posao se radi samo iz ljubavi. I mora biti prisutna ta ljubav i taj entuzijazam da biste vi bili uspešni u ovoj profesiji.

- Sada kada bi pričao odakle ljubav prema letenju, doći ćemo do nekog postulata koji je prisutan odavno, a to je da dečaci maštaju da budu možda piloti i vojnici, devojčice sanjaju da budu balerine, princeze. U mom slučaju, ja sam živeo pored sportskog aerodroma Lisičji Jarak u neposrednoj blizini Vojnog aerodroma Batajnica. Od malena sam imao prilike da vidim i avione i helikoptere da lete iznad moje zgrade. Verovatno kasnije, kako ste vi gazili stepenik po stepenik u cilju ostvarenja tog dečačkog sna, ta ljubav je samo rasla i mislim da se od te ljubavi sad stvorila jedna strast prema letenju odnosno prema pilotskom pozivu.

- Kompletan letački sastav ove jedinice su bivši vojni piloti. Uglavnom smo svi mi završili isti taj proces školovanja, prvo Vojna gimnazija, pa Vojna akademija, tako da sada trenutno u jedinici 95 odsto pilota je radilo zajedno na Aerodromu Golubovci. Ovo spominjem zato što je moje prvo radno mesto po završetku akademije bio mešoviti aerodrom civilno-vojni u Podgorici odnosno Golubovci.

• Šta biste bili da niste pilot?

- Da nisam pilot? Ne znam. Nekada sam razmišljao tokom sazrevanja o mogućim drugim profesijama. Šta god da ste ostvarili tokom vašeg procesa školovanja to vam nije osiguravalo krajnji uspeh, ostvarenje krajnjeg cilja, odnosno dečačkog sna, da postanete pilot. Svake godine idete na lekarske preglede na kojima ste mogli da nezadovoljite određeni kritierijum i da tražite alternativu vašeg daljeg budućeg poziva. Isto tako i tokom procesa letačke obuke, postoje razni razdeli obuke na kojima ste mogli da ne ispunite određene kriterijume i samim tim da budete skinuti sa dalje letačke obuke. Ne znam sada, tada kada sam razmišljao možda je u opticaj dolazila medicina. Najverovatnije medicina.

• Došli ste iz Vojske, koliko se vaš posao u njoj i ovde u MUP-u razlikuje, i da li ste se pokajali?

- Prvo, nisam se pokajao. Ja sam trećinu svog života proveo u Vojsci i jako me lepa iskustva vezuju za vojsku. Kažem vam, ceo naš kolektiv letačkog sastava je bivši vojni kolektiv. Dugo se znamo, zajedno smo odrastali, zajedno smo sazrevali. Ono što se razlikuje možda je način izvršavanja letačkih zadataka u Vojsci i Helikopterskoj jedinici Ministartva. U Vojsci letite samo na jednom tipu helikoptera. U MUP- u vi letite u proseku na 4, 5 tipova helikoptera, što vam daje mogućnost da se stručno usavršavate. Specifično je što su u HJ svi piloti obučeni da izvršavaju sve vrste letačkih operacija - upotrebu protivpožarnog vedra, što smo imali prilike da vidimo nešto intenzivnije ove godine, upotrebu bočne dizalice, rad sa specijalnim jedinicama.

- Kolege iz Vojske imaju svoju vrstu zadataka, izvode borbena dejstva, zato što su im helikopteri opremljeni sa takvom vrstom opreme. Mi preko 50 odsto zadataka izvršavamo tako što pomažemo stanovništvu, tu smo na usluzi građanima. Jer, pazite, helikopter se uvek poziva kada neko drugi ne može priteći u pomoć ili kada nije u mogućnosti niko drugi da pruži adekvatnu pomoć. Tada se poziva helikopter i tada se poziva helikopterska jedinica.

Sa predsednikom je uvek čas

• Koga niste vozili a voleli biste, Vi lično?

- Nemam određeno koga bih voleo. Drago mi je i smatram ličnom sastisfakcijm da su mi putnici bili naš predsednik, patrijarh Porfirije, predsednici, premijeri drugih država.

• Kakav je putnik naš predsednik Aleksandar Vučić?

- Naš predsednik je skroman i odmeren putnik, ali putnik koji veoma dobro poznaje činjenice iz geografije, činjenice iz istorije, tako da bezmalo puta se dešava da nas tokom normalnog leta upita koje mesto prelećemo i moramo uvek biti pripravni da znamo, pa bilo da se radi o nekom manjem mestu ili selu. Nikada ne znate kada će pitanje biti postavljeno, tako da imamo malu tremu. Ali, svakako, svaki put se predsednik nadoveže nekim istorisjkim činjenicama tako da smo i mi na nekoj vrsti edukacije šta se dešavalo tokom srpske istorije.

• Znači, sa predsednikom je uvek čas?

- Jeste.

Požari u Severnoj Makedoniji bili zahtevniji

• Vratimo se na leto i požare. Zbog njih ste na terenu sa svojim pripadnicima spojili 18 dana. Gasili ste požare u Srbiji, Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj.

- Moj osnovni zadatak, i pored toga što sam na rukovodećem mestu, pri čemu sam odgovaran za kolektiv Helikopterske jedinice, samim tim i za flotu same jedinice, pre svega je da izvršavam letačke zadatke. Kada letite sa našim momcima, svi ti vazduhoplovi tj. naši helikopteri ne poznaju ni čin, ni zvanje, ni vašu trenutnu funkciju, niti radno mesto. Ja smatram da je moje mesto trebalo da bude tamo gde su i oni, da budem sa njima, i da zajedno sprovedemo zadatak na najbolji mogući način, odnosno onako kako smo i navikli i za šta samo obučavani.

- Da, spojili smo 18 dana, međutim, nije to nešto novo, nešto na šta pripadnici jedinice nisu navikli. U prošlosti je bilo situacija da na terenu boravimo i duže od 30 dana sa našim helikopterima u zavisnosti od toga koja operacija se sprovodila. Ono što ja napominjem, nemate vremena da razmišljate o drugim stvarima osim da pomognete tim ljudima. Posredno ste svedoci te nesreće koja ih ja zadesla. Najlakše je kad se gase šumski požari van naseljenih mesta, kada nisu ugroženi njihovi objekti, njihova domaćinstva. Već, stepen više, prinuđeni ste da se borite za svaku kuću, za svako domaćinstvo. Vidite sve te ljude koji ulažu velike napore ne bi li sačuvali svoje domaćinstvo, i u tim trenucima ste prinuđeni da razmišljate samo kako da im pomognete, kako da usporite razvoj te vatrene stihije i da omogućite vatrogascima više vremena na raspolaganju da ugase taj požar.

• I, dok gasite požare u Grčkoj, saznajete da vam je dete u bolnici. Kako to izgleda gasiti požare, spasavati živote i kuće ljudi koje ni ne poznajete, dok vam dete leži u bolnici?

- Navikli smo već da ne sme ništa da nas poremeti sa strane, kada izvršavamo zadatke. Helikopter je jako specifična mašina. Letenje samo po sebi je neprirodan ambijent za svakog čoveka, morate biti u svakom trenutku koncentrisani dok ste u vazduhu. Bilo šta što može da utiče da vas poremeti i da vas izbaci iz ravnoteže, može negativno da se odrazi i dovede do negativnih posledica, i po sam helikopter i po posadu.

- Moram da istaknem da je podrška, a pre svega mislim na porodicu, u ovom poslu od izuzetnog značaja. Dosta toga mora da se potisne u cilju bezbednog izvršenja zadatka. Upravo mi se to desilo dok sam bio na zadatku u Grčkoj. Nažalost, da, saznao sam da je mlađi sin morao da bude zadržan u bolnici. I, pretpostavljate, to nimalo nije lako. Niste tu. Razlog više da ni supruzi ne bude lako, koja je, naravno, tada odigrala ključnu ulogu. Sama se izborila sa problemom dok sam se ja borio sa vatrenom stihijom Evije i Peloponeza. Zamerke dobio nisam. Samo zasluženi doček i snažan zagrljaj posle 18 dana provedenih na terenu. Zato je ona za mene moj heroj.

• Da li su požari na Eviji bili nešto najzahtevnije sa čime ste susreli u karijeri?

- Možda će vama zvučati čudno, ali ove godine zahtevniji požari i naše angažovanje je bilo u Severnoj Makedoniji. Reći ću vam i iz kog razloga. U Severenoj Makedoniji smo bili upućeni kao podrška vojsci Severne Makednije. Međutim, u tom trenutku Severna Makedonija je imala dva ispravna vazduhoplova, dva ispravna helikoptera, pri čemu je bilo slučajeva da ni oni nisu bili u mogućnosti zbog tehničke ispravnosti da lete, pa smo sami leteli. Imali smo tešku koordinaciju sa snagama na zemlji jer oni nisu organizovani kao Sektor za vanredne situacije u našem Ministarstvu. To je bila prilika da naša pozitivna iskustva prenesemo njima kako bi bili efikasniji, kako bi sebi olakšali.

- Na prostoru Evije bilo je iz drugog razloga malo više zahtevnije, ali pre svega mislim na organizacionu prirodu. Najveći je problem kada se upućujete u stranu državu sa vazduhoplovima što vaš proces i sistem održavanja nije prisutan u tim državama, a vazduhoplovstvo podrazumeva tehničku podršku i logistiku da bi se nesmetano izvršavali letovi. Vi ne znate kada će se i gde desiti čak i manji kvar, što može da vam zakomplikuje i oteža vašu operativnost odnosno operativno delovanje. Tako da, što se tiče održavanja samih vazduhoplova bilo je teže na prostoru Grčke, a što se tiče naprezanja posada bilo je teže na prostoru Severne Makedonije.

• U kakvom su se stanju vratili helikopteri iz Grčke? Morali ste vodozahvat da vršite i u moru.

- Ono što nam otežava i što je drugačije od onoga na šta smo mi navikli, mada, imali smo iskustva jer je ova jedinica gasila požare na teritoriji Crne Gore, kada smo, takođe, morali da koristimo vodu iz mora, jeste slana voda koja ne odgovara helikopteru, kao ni avionima, kanaderima. Posle svakog letačkog dana morate dobro da se posvetite održavanju svakog helikoptera, da se dobro operu i isperu uvodnici vazduha, kompresori, jer jako veliki negativan uticaj može da ima na same motore. To je nama otežavalo da naši mehaničari koji su bili prisutni u vazduhu po 6, 7 sati odvoje dodatno još dva, tri sata ne bi spremili helikoptere za naredni letački dan i narednu aktivnost.

Priznanje pilota lovaca

• Grci su prezadovoljni vašim i angažovanjem Sektora za vanredne situacije. U jednom momentu ste u nevolji postali braća, koji gest je vas posebno dirnuo?

- Ono što jeste malo čudno, ali to je interesantno nama vazduhoplovcima, u našem vazduhoplovnom svetu. Mi smo bili bazirani na vojnom aerodromu Tanagra, gde su bili bazirani njihovi lovci miraži 2000. Jako je velika retkost da vam piloti lovci odaju priznanje. Kada kažem odaju nam priznanje, mislim na nas pilote helikoptera. Upravo ovde je bio slučaj. S nama na zadatak je išao komandant lovačke eksadrile i imao je neposredan uvid u način na koji mi izvršavamo takvu vrstu letačke operacije odnosno gašenje šumskih požara a kako izvršavaju drugi vazduhoplovi iz drugih država, pošto je to definitivno bila mutinacionalna operacija. I, prvi put, što je jako bitno, Republika Srbija je učestvovala u takvim operacijama a to posebno govori o stanju u državi, jer se stanje u državi posredno odražava na stanje avijacije. Ako ste u mogućnosti da pošaljete vazduhoplove, a Srbija je napominjem pored Švajcarske jedina koja je poslala 3 vazduhoplova u Grčku, onda je to jako veliko priznanje za Republiku Srbiju, za naše ministarstvo i ovu jedinicu.

- Kada ste me pitali šta me je dirnulo, to je upravo taj gest. Stoji evo na zidu, to je fotografija miraža i ispod poruka komandanta koji se potrudio, pa je na srpskom jeziku napisao deo poruke. To je za nekog možda sitnica, za nas predstavlja veliku stvar, da se neko setio, da je neko želeo da vam izrazi zahvalnost upravo na taj način.

• Da je trebalo da se pošalje još koji helikopter u Grčku da li biste mogli?

- Mogli smo, s tim da smo uvek vodili računa da deo flote ostane u Republici Srbiji, jer nama nije primarna uloga i funkcija gašenje šumskih požara. To nam je aktivnost pored niza drugih aktivnosti, a ne možete zbog jedne aktivnosti da operativni sastav dovedete do takvog nivoa da ne možete da izvršavate redovne zadatke. Malopre ste spomenuli našu južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju za koju uvek moramo da budemo pripravni, i da imamo spremne posade i vazduhoplove. Pored toga imamo 24 sata dežurstvo za potrebe Direktorata za civilno vazduhoplovsvo da u slučaju potencijalnih avionskih nesreća se angažujemo u operacijama traganja i spasavanja tako da, da, imali smo mogućnost ali smo vodili računa da tamo pošaljemo neophodne snage koje bi mogle da pomognu grčkom narodu a svakako u Republici Srbiji da ostavimo helikoptere da budu spremni za izvršavanje drugih zadataka.

Predgrađe Atine izgorelo

• Šta vam je tokom akcija na Eviji ostalo upečatljivo što mi ovde putem medija nismo mogli da saznamo i vidimo?

- Na mene je ostavilo utisak, pošto sam imao priliku da letim iznad Atine, gde sam u stvari video, kao i moje posade, da je predgrađe Atine stvarno izgorelo. U kasnijim nekim analizama smo shvatili da se verovatno istovremeno desio požar na Eviji i Atini, pri čemu su oni sve svoje snage preusmerili na odbranu Atine, prepustivši tako Eviju da se ne brani. Jer, ako je vatra stvarno došla do predgrađa Atine, a Atina je stvarno veliki grad, onda je jako teško posle se izboriti sa kontrolom takvog požara.

- Ono što je za nas ostalo onako malo zabrinjavajući utisak je ta komunikacija između vatrogasaca na zemlji i vatrogasaca u vazduhu. Imala je poteškoće, otežavajuće okolnosti. Stekli smo utisak da su vazduhoplovne jedinice izvršavale svoje neke zadatake, a jedinice na zemlji svoje. Kada govorimo o ovako velikim požarima to mora da bude koordinisano. Zato su oni izrazili veliku zahvalnost našim vatrogascima iz Sektora za vanredne situacije jer do njihovog dolaska oni su napuštali svoje položaje početkom mraka, tako da su na terenu bili prisutni samo tokom vidnog dela dana. Naravno, požar takvog kapaciteta ne može se prepustiti samom sebi, i ne možete se osloniti na to da ga tokom vidnog dela dana kontrolištete a noću da ga prepustite, jer upravo je to pravilo problem. I, upravo su naši vatrogasci inicirali svojim ponašanjem, svojom požrtvovanošću da i ostali vatrogasci slede njihov primer. Tako da, čini mi se da su videli način na koji mi radimo.

- Ono što je nama još bila otežavajuća okolnost jeste da nam gorivo nije bilo blizu mesta koje smo gasili, a takođe, bilo je situacija da nismo imali ni vodozahvat blizu. Onda gubite svoju efikasnost i svoju upotrebu, jer da bi sve to bilo onako kako treba, kao što je bio slučaj u Republici Srbiji, kada smo imali našu cistenu sa gorivom i naše bazene sa vodom. Onda je taj krug od uzimanja vode, izbacivanja i ponovnog uzimanja trajao 5 minuta. Sa 3 helikoptera, vi postižete pun efekata. Naravno, tamo je bio problem uzimanja vode, mislimo da se voda uzimala daleko od požara što vas opet usporava i mogućnost vašeg izvršenja zadatka se svodi na nekih sat, sat i 10 , sat i 15.

• Da li je bila neka situacija da ste se uplašili za vaš ili život vaših kolega?

- To su sve iskusne posade i ono što sam ranije izbegavao da kažem, a sada koristim priliku jeste da stvarno ova jedinica poseduje najiskusnije pilote. Imam niz argumenata da branim taj svoj stav i da ga opravdam. Ti momci su poznati, ne samo u regionu, oni su poznati i širom Evrope, leteli su od SAD, preko Norveške, Italije, Francuske, Nemačke, Afrike. Ono što je za nas jako bitno jeste da smo ostvarili tu svoju neku reputaciju, ali ponavljam to je ponos svih nas. Opasnost je prisutna, pogotovo kada izvršavate takve zadatke. Pre svega izbegavamo da ulazimo da prolazimo kod oblak dima, jer motori da bi radili normalno, moraju da imaju normalno snabdevanje vazduhom.

• Da li ste morali da prolazite kroz oblak dima?

- Jeste, morali smo da prođemo kroz dim. Najviše nam se to dešavalo u Severnoj Makedoniji kada smo morali da branimo ona dva sela. Tada smo jednostavno donosili odluku da bi pomogli tom stanovništvu, morali smo nisko da prolazimo kroz dim. Međutim, olakšavajuća okolnost je bila što smo bili samo mi prisutni iz jedinice, što nije slučaj bio na Eviji. Na Eviji je u jednom trenutku bilo i preko 20 vazduhoplova koji su gasili isti požar. Kad sad uzmete u obzir da su bila naša 3 helikopetra predvođena grčkim helikopterom, pa iznad nas deluje 4 kanadera, a iza nas su i ostali pripadnici drugih snaga, kada to pogledate, onda vam to pravi veliki problem mogućeg prolaska kroz dim, a vidljivost je smanjena na 600 - 700 metara.

- Svake godine Španija, pošto imaju velike probleme sa šumskim požarima, obično ima po dva, tri udesa helikoptera koji nastaju, upravo, zbog smanjene vidljivosti, jer se učesnici operacija ne vide, a žele svi da pomognu i da ispune zadatak, čak do onih trenutaka kada jednostavno sama tehnika doživi neki kvar što je iniciralo incident.

• Znači, bez obzira na sve, Severna Makednija je bila zahtevnija?

- Sa aspekta naše letačke profesije, kada smo radili analizu, da, Severna Makedonija je za nas bila zahtevnija, i tamo su naprezanja bila veća nego što je to bio slučaj sa Grčkom.

• Koliko ste vode izbacili tokom gašenja požara ovog leta?

- Za tih 18 dana naleteno je 217 sati. Toliko su naši helikopteri proveli u vazduhu samo u cilju gašenja šumskih požara. Ako se uzme da je standard da helikopteri nalete 300 sati godišnje, u takvim operacijama, ovo za 18 dana je jako veliko naprezanje. A vode je izbačeno oko 740 tona. Nije više zbog problema na koje sam ukazao. Vodozahvati su bili jako daleko od mesta požara, i nemogućnost snabdevanja mlaznim gorivom u reonu gde izvodite operaciju. Za primer, kada su bile Negbine, kada je bila Tara, naša cisterna je bila prisutna pored tankova za vodu sa pripadnicima Sektora za vanredne situacije koji su te bazene punili svakominutno iz kamiona i imaju kapacitet 40 tona što vama omogućava da od momenta uzimanja vode, izbacivanja i ponovnog uzimanja, ponavljam, bude 5 minuta. Tada imate punu efikasnot upotrebe helikoptera. U Grčkoj i Severenoj Makedoniji taj proces neretko je bio i 15, 20 minuta, što je jako dugo.

Sikorskog ima Tramp, vozila se kraljica ali i Helikopterska

• Šta Helikopeterska jedinica, Donald Tramp i kraljica Elizabeta imaju zajedničko?

- Imaju zajednički helikopter koji koristi ova jedinica. Tačnije, iza mene se nalazi helikopter tipa Sikorsky 76, koji je trenutno na korišćenju i u korporaciji Donalda Trampa. On u svojoj floti poseduje identična tri ovakva helikoptera. Krajica Elizabeta je, takođe, do pre par godina koristila ovakav tip helikoptera za svoj prevoz. Takođe, šeik bin Zajed je u prošlosti u sastavu svoje flote imao ovakav helikopter.

- Inače, helikopter ovakvog tipa, koji se nalazi u sastavu naše flote je striktno urađen samo za izvršavanje letova u svrhu prevoza VIP putnika. Odlikuje se velikom brzinom krstarenja, svojom pouzdanošću. Za mnoge predstavlja jedan od najlepših helikoptera koji je ikada napravljen u istoriji helikopterske avijacije.

• Za čije potreba ga vi koristite?

- Kad god ima potrebe za izvršavanje prevoza VIP putnika mi koristimo ovaj helikopter. To je njegova prvenstvena namena. Ukoliko njega iz nekih razoga ne možemo da koristimo ili se nalazi na redovnim servisnim radovima, onda se koristi ili H145 ili Bel 212.

• Gde je Helikopterska jedinica danas u odnosu na deceniju, dve...?

- Kada pogledate da je pre deceniju postojalo svega 2 ili 3 pilota koja su imala najveća ovlašćenja, a to je dozvola saobraćajnog pilota, i da je nekolicina samo letela u instrumentalnim uslovima, da je prosečna ispravnost helikoptera bila ispod 60 procenata a kada vidite da je sada ispravnost preko 90 odsto flote, da je 80 odsto pilota obučeno za letenje u instrumentalnim uslovima i da jedini posedujemo pilote sa najvećim ovlašćenjem a govorim o helikopterskoj komercijalnoj avijaciji a to je dozvola saobraćajnog pilota, i gde su vam ispitivači u letu jedini postojeći u ovoj jedinici, onda možete jasno da zaključite gde je jedinica bila pre deceniju ili dve, a gde se nalazi sada.

• Trenutno se nalazimo u hangaru HJ a u toku je izgradnja i novog. Kada će on biti završen?

- Trenutno se nalazimo u postojećem hangaru Helikopterske jedinice koji se sagrađen pre 20 godina. 2001. godine je bilo useljenje u ovaj novi hangar, pošto je prvi bio porušen tokom NATO agresije na našu državu. U toku su već započeti radovi na izgradnji novog hangarskog kompleksa. On će biti u produžetku već postojećeg hangara. Biće neznatno veći, i namenjen za smeštaj novih helikoptera, odnosno Super pume.

• Koliko trenutno ovde ima helikoptera?

-  Ovde se trenutno nalazi 17 helikoptera i u hangaru preko puta se nalaze još 3 helikoptera, zbog nemogućnosti da budu smešteni u trenutni kapacitet postojećeg hangara.

Svima nedostaju mladi piloti

• Šta je ono što nedostaje Helikopterskoj jedinici, i da li je u planu nabavka još nekog helikoptera pored Super pume?

- Ono što nedostaje Helikopterskoj jedinici u ovom trenutku su mladi piloti. To je najveći postojeći problem, međutim, nije samo ova jedinica suočena sa tim problemom. Sa njim se suočavaju vazduhoplovne jedinice širom Evrope, pa čak i SAD ima jako veliki problem sa dolaskom mladih pilota.

- Ono što definitivno nas očekuje u nekoj budućnosti jeste nabavka novih helikoptera pored Super pume, jer se za Super pumu ugovor već realizuje, nalazi se u završnoj fazi, mi ih očekujemo sledeće godine. Trenutno se pregovara o nabavci helikoptera koji bi bili namenjeni za gašenje šumskih požara. Videćemo intenzitet kojim će se pregovori odvijati i videćemo vreme kada se očekuje dolazak tih helikoptera.

• Ako je ko pozvan da kaže da li su nam potrebni helikopteri za gašenje požara, pogotovo posle ovakvog leta, to ste vi?

- Nama su svakako potrebni helikopteri za gašenje požara uz napomenu da su naši postojeći helikopteri, koji su bili okosnica naših snaga upućenih na prostor Severne Makedonije i Grčke - Belovi 212, stari 41 godinu. Međutim, zbog redovnog servisiranja i dobrog održavanja, oni su kadri da ispune tu vrstu zadataka. Takođe, Super pume čiji dolazak očekujemo su sposbne da nose protivpožarna vedra većeg kapaciteta, ali svakako je potrebno da se nabave i dodatni helikopteri čija bi osnovna uloga bila gašenje požare.

• Pomenuli se da su nam potrebni mladi piloti, kako da ih animiramo?

- Ono što definitivno stoji kao činjenica i što odražava trenutnu situaciju, mislim da većina mladih ljudi nije baš motivisana da se bavi letačkim pozivom. Ne znam koji su razlozi ali znam da isti problem deli i Nemačka. Ovaj posao mora prvo da se voli da bi se radio. Možda da se podrobnije upoznaju sa specifičnostima same profesije, sa načinom gde bi mogli da se školuju. Školovanje pilota je jako skupa stvar, i ne samo što je skupa, to je dugotrajan proces. Sazrevanje jednog pilota, od osnove do srednjeg nivoa iskustva, zahteva sigurno period od 7 d 10 godina, pri čemu zahteva jako velika materijalna sredstva, jer pilot košta državu Srbiju u proseku između 2,5 i 4 miliona evra.

• Koji je najbolji helikopter na svetu i ima li ga?

- Da ne bude zabune. Dolaskom Airbusa, novog helikoptera H145, ja sam jednom prilikom izjavio da je on najbolji u klasi. To se mislilo na tu kategoriju helikoptera. Postoje različiti helikopteri. Ono što ih ralikuje to je maksimalna poletna masa, operacije za koje se koriste, tako da što se tiče same naše jedinice - lak višemotorni helikopter koji je našao svoju odličnu primenu u izvršavanju određenih operacija jeste Airbus H145, ali to se odnosi samo na tu klasu helikoptera. Ako pogledate naš helikopter Sikorski 76, on spada u višu klasu helikoptera, mi ga koristimo za izvršavanje VIP letova. Dolaskom Super pume, koji je srednji višemotorni helikopter, ali za one operacije za koje je namenjen a to je gašenje šumskog požara, nošenje podesnog tereta, transport pripadnika specijalnih jedinica, takođe, spada u sam vrh.

- Ne mogu da odredim koji je najbolji helikopter zato što gledate da jedan helikopter možete operativno da upotrebljavate za veći broj zadataka, za više vrsta operacija.

- Ali, ono što definitivno flotu Helikopterske jedinice odlikuje jeste da poseduje redovno održavane, ispravne helikoptere. Tu su najstariji državni vazduhoplovi. Iza mene se nalaze helikopteri tipa Bel 206, koji su moji vršnjaci, 42 godine, oni i dalje lete i koriste se za one zadatke za koje su namenjeni. Dolaskom Super pume ovu jedinicu će izdvojiti ne samo na Balkanu nego u čitavoj Evropi, jer ako pogledate stanje naše flote, mi smo za korak ispred i austrijske policije, belgijske, švedske, norveške policije. Upravo Helikopterske jedinica Belgije i Austrije su pre početka pandemije izrazile želju da posete ovu jedinicu i da se vidi da li je moguće da se ispostavi neki vid saradnje koji bi se realizovao kroz različite seminare, obuke, koje bi oni sprovodili sa nama ovde ili mi kod njih.

• Ima li naznaka da se to i realizuje?

- Ono što definitivno znam jeste da nas u oktobru očekuje poseta pripadnika HJ slovenačke policije, koji su upućeni od kompanije Airbus jer je ova jedinica najoperativnije upotrebila helikopter H145. Dolaze da saslušaju naša iskustva zato što se i oni nalaze u procesu modernizacije flote, pa jedan od kandidata koji je viđen kao naslednik njihovih postojećih helikoptera jeste, upravo, Airbus H145. Nadam se da će se posle završetka pandemije uspostaviti saradanja i sa ostalim zemljama Evropske unije, kako bi uzajamno razmenili iskustva, i ono što je jako bitno, taj proces obuke, koji je jako skup da pojeftinimo, pojednostavimo i ako možemo da sredstva koja su namenjena za to preusmerimo na nešto drugo.

• Šta su vaši redovne a šta vanredne aktivnosti?

- Jako je veliki spektar letačkih zadataka koje ova jedinica obavlja. Ako bi rekli šta su redovni a šta vanredni zadaci, mogu samo da ih rasporedim u odnosu na vreme koje je potrebno da se isti realizuju. Imamo zadatke koji su već planirani, pa možemo da ih svedemo kao redovne. Na primer, koordinisano uvežbavanje sa pripadnicima Žandarmerije, Specijalne antiterorističke jedinice, letovi za potrebe Granične policije ili možda naši redovni trenažni letovi. Sve ostalo možemo da svedemo kao vanredno angažovanje HJ.

- Imamo dežurstvo od 24 sata za potrebe Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, gde smo u obavezi da u roku od 30 minuta poletimo u operaciju traganja i spasavanja. Zatim, imamo ugovor potpisan sa Skijalištima Srbije i Gorskom službom spasavanja, na osnovu kojeg tokom turističke sezone na našim planinama, ukoliko dozvoljavaju meteorološki uslovi, upućujemo helikopter sa ciljem transporta eventualno povređenih lica kojima je neophodan brzi transport do neke zdravstvene ustanove.

• Koja je najrizičnija operacija za Helikoptersku jedinicu?

- Svaka operacija je rizik ali ono što je po nama najrizičnije to je gašenje šumskih požara, operacije spasavanja sa upotrebom bočne dizalice i eventualno izvođenje istih tokom noći uz upotrebu naočara za noćno letenje.

• Imaju li vaši helikopteri flir kamere za noćno osmatranje?

- Jeste, posedujemo flir kameru koja služi za osmatranje noću. Takođe, u samoj kameri nalazi se i mogućnost termovizijskog nadgledanja objekata i terena, tako da se to koristi tokom kontrole državne granice, eventualno tokom izvođenja drugih vidova operacija za potrebe drugih delova ministarstva.

Izručenje Eleza, Vukotića

• A, šta je suština vašeg patroliranja iznad naselja?

-  Trenutno se ne sprovode toliko intenzivno letovi iznad naselja, međutim, ukoliko postoji potreba za nadzorom određenog dela grada ili određenog dela teritorije, onda smo mi angažovani.

• Jedan od rizičnih zadataka su izručenja odnosno ekstradicije osuđenih osoba. Vaša jedinica je bila ta koja je izručila Darka Eleza i Jovana Vukotića.

- U poslednjih godinu i po dana ova jedinica je dva puta imala takvu operaciju. Ono što odlikuje izvršenje takvog leta jeste dobra prirema, jer veći deo pripreme zavisi od vas samih - na koji način ćete izvršiti poletanje, i odabir mesta sletanja, jer su često ti letovi praćeni povećanim rizikom i za vazduhoplove i za posade helikoptera. Međutim, u dobroj saradnji sa delom ministarstva koje je zaduženo za Interpol, kao i sa našom Specijalnom antiterorističkom jednicom, ne bude većih problema da se i takva vrsta operacije izvrši.

- Prilikom izvršenja takvih letova morate voditi računa da vaš let bude što više prikriven, i da bude što manje uočljiv, a da informacije budu dostupne što manjem broju ljudi odnosno samo onim ljudima koji su uključeni u samo izvršenje zadataka.

• Na čiju vremensku prognozu se oslanja HJ?

- Da bismo poleteli, neophodno je da sagledamo kakvi su nam meteorološki uslovi, od čega nam najviše zavisi da li let može da bude izvršen ili ne. Pozivamo meteorološku službu SMATSE, koja se nalazi na beogradskom aerodromu, od kojih dobijamo podatke o trenutnom stanju i o razvoju situacije. Takođe, zovemo meteo službu koja se nalazi u komandi ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane u Zemunu. Po dobijanju podataka od jedne i druge službe, ostaje odluka na pilotu koji treba da izvrši odgovarajući let odnosno zadatak. Njegova procena, njegovo sagledavanje meteorološke situacije daje završnu reč da li helikopter može da poleti ili ne.

• Šta je instrumentalno ovlašćenje koje jedino HJ ima u Srbiji?

- To je, u stvari, mogućnost da vam piloti lete u uslovima koji su definisani po instrumentalnim pravilima letenja. Da bi nas svi razumeli, svako letenje kroz oblake, iznad oblaka zahteva tu vrstu ovlašćenja, po pravilnicima i uredbi koje je propisala Vazduhoplovna vlast Srbije.

• Pomenuli ste da je najbitnije da ne dođe do zaleđivanja?

- Proces zaleđivanja su najkritičniji uslovi u kojima helikopter može da leti. Mnogim helikopterima nije dozvoljen ulazak u takvu vrstu oblaka niti da lete u takvoj sredini. To je inače, najčešće zastupljeno tokom kasne jeseni, tokom zimskog perioda i ranog proleća. Ministarstvo se odlučilo na nabavku Super pume jer ona poseduje sistem za razleđivanje odnosno protiv zaleđivanja, što će nam omogućiti da budemo operativni čak i sa pojavom takvih uslova za letenje.

• Zbog čega se dešavaju helikopterske nesreće?

- Ono što jeste bitno i treba napomenuti jeste da se proteklih godina malo učestalije dešavaju helikopterske nesreće. Prošle godine je vlasnik Telenora nastradao u helikopterskoj nesreći. U preko 90 odsto slučajeva ljudski faktor je uzrok nesreće. Helikopteri se redovno održavaju i mogućnost teničkog kvara jeste moguć, ali jako, jako retko. Uglavnom je to ljudski faktor odnosno greška pilota. Kobi Brajant je nastradao u helikopteru koji mi posedujemo - Sikorski 76. Nastradao je zbog greške pilota, koji je zbog uticaja smanjene vidljivosti, ulaska u oblak odosno prizemni sloj magle izgubio prostornu orijentaciju odnosno dezorijentisao se i kontrolisano udario o tlo.

Helikopter na Kopaoniku tokom sezone

• Hoće li i kada Srbija dobiti helikoptersku hitnu pomoć?

- Helikopterska hitna pomoć je jako ozbiljan projekat koji ne podrazumeva samo nabavku helikoptera. Kada govorimo o toj službi brzog transporta helikopterom (HEMS) to je kao kada sagledavate izgradnju kuće. Vi morate prvo da imate dobru bazu, dobru osnovu, pa zatim da lagano krenete sa nadogradnjom tog objekta, pa na kraju krov. U ovom slučaju, krov predstavlja nabavka helikoptera.

- Ono što je definitivno sada kao imperativ to je da sada svi klinički centri moraju da poseduju adekvatno mesto poletanja i sletanja koje omogućuje operativnu upotrebu u našem slučaju a to znači da moraju da poseduju helidrom. Sa izgradnjom helidroma Srbija je započela te osnovne preduslove da možda u skorijoj budućnosti mi dobijemo hitan medicnski transport helikopterom, pri čemu ta služba mora biti usko povezana sa sistemom 112. Tako da, kada sagledate nabavka helikoptera je samo jedan deo otpočinjanja i započinjanja te vrste projekta.

• Rekli ste da ste tu i za potrebe Skijališta Srbije i Gorske službe. Šta to znači? 

- Ove godine javno preduzeće Skijalište Srbije, Gorska služba spasavanja i MUP su potpisali sporazum o saradnji koje podrazumeva angažovanje helikoptera u cilju transporta eventualno povređenih lica koji tokom sezone borave na našim planinama. To u praksi podrazumeva da kada budu posete intenzivnije tokom praznika, tokom trajanja zimskog rasputa jedan helikopter iz naše flote bude u stanju dežurtstva pozicioniran ili na planini Kopaonik ili u neposrednoj blizini, tačnije na sportskom aerodoromu Trstenik za potrebu da neko mora brzo da se transportuje u medicinske ustanove. U drugim delovima godine, helikopter će biti baziran ovde na Aerodromu Beograd jer od momenta nastanka povrede do uspostavljanja stabilnog stanja i transporta do trauma centra zahteva vreme od 40 minuta, koliko je nama neophodno da odavde stignemo do Kopaonika.

Vozio Ber Grilsa, ušao u njegovu emisiju, ni za jednu scenu nisu ponavljali let

• A, komadant Nenad Nedić na neki način je glumac. Ove godine vozili ste Ber Grilsa, koji je u Srbiji snimao emsiju, pa će i HJ biti u njoj?

- Da, imali smo ove godine prliku da zajedno radimo na jednom projektu gde je, u stvari bilo potrebno angažovanje naše jednice, odnosno našeg helikoptera za potrebe snimanja novog serijala koji će biti emitovan krajem oktobra, početkom novembra. Imaćemo priliku da vidimo i naše helikoptere i naše posade kao sporedne glumce u pomenutom projektu.

- Inače, gospodin Ber Grils je pravi profesionalac, jako odmeren čovek, jako razuman, njegova profesionalnost se odlikuje time što je uvek imao pristup da sasluša naše savete, kako bismo na najbolji mogući način izveli tu vrstu operacije za potrebe snimanja, za potrebe reditelja ono što je u stvari reditelj zamislio.

- Moram da kažem da je hrabar. Helikopter pored kojeg stojimo je opremljen sa bočnom dizalicom. Upravo tri smene su snimane sa upotrebom bočne dizalice, gde je Ber morao da bude zakačen i u dva kadra se spuštao sa dizalicom u cilju spasavanja drugog glumca a opet za potrebe serijala.

• Rekli ste da je hrabar. Kakav je sa ljudima i da li je stvarno jeo peglane kobasice?

- Nije jeo peglane kobasice. Inače je čovek koji je imao jako veliko razumevanje za ljude koji su ga sretali u neposrednom okruženju, koji su želeli sa njim da se fotografišu. Uvek je bio raspoložen da napravi neku dobru sliku sa decom, tako da je jako pozitivan utisak ostavio lično na mene i na pripadnike mog tima.

• S obzirom na to kakav je on, da li ste ispunili njegova očekivanja?

- Ono što je dokaz da smo mi ispunili Berova očekivanja jeste što ni za jednu scenu, ni za jedan kadar nismo ponavljali let. Sve smo dobro isplanirali, precizno napravili i sprovođenjem tog dogovora nije bilo zahtevano da ponavljamo neku scenu i da je snimamo više od jednog puta.

(Telegraf.rs)