"Prosveta je banja za lenčuge, a rudnik za savesne nastavnike": Ko u koroni zabušava a ko se "ubija" od posla?

Foto-ilustracija: Shutterstock

"Prosveta je banja za lenčuge, a rudnik za savesne nastavnike. Onlajn režim je ovo ogolio do koske."

Preporučujemo

Na ovaj tvit mnogi su odgovorili potvrdno. I ne samo to, dali su i primere kako to izgleda u praksi.

- Dete ove nedelje prva smena, ceo dan proverava komp, u 17:30 poslat prvi zadatak. Matematičarka samo pošalje koji zadaci treba da se urade, objašnjenja ništa - napisao je jedan nezadovoljni tata.

S druge strane, ovako izgleda savestan nastavnik:

- Moja supruga je nastavnik matematike u osnovnoj. Organizovala je grafičku tablu, google classroom, audio, video... Bukvalno smanjila na minimum posledice pandemije. I svaki dan se pita da li je budala ili samo savesna. Od ujutru do uveče je za kompom - odgovorio je drugi tviteraš.

Prosveta je banja za lenčuge, a rudnik za savesne nastavnike.Onlajn režim je ovo ogolio do koske.— Vesna (@profesorkaVesna) September 13, 2021

Činjenica jeste da su nastavnici u koroni dobili dupli posao. Škole koje su prešle na kombinovanu i onlajn nastavu moraju da pripremaju materijale za đake koji časove pohađaju od kuće. I ne samo to, nastavnik drži isti čas dva puta - jednom za đake koji dolaze u školu, a drugi put za one koji nastavu slušaju onlajn. 

Ipak, vrlo lako se primeti da se neki onlajn časovi površno odrađuju. Deci se materijal samo predoči ili se jednostavno, kao pesmica, ispriča gradivo za taj čas. Drugi onlajn časovi su ozbiljna nastava, skoro pa kao u klupi, nema zevanja, dremanja i gubitka koncentracije, jer se od učenika zahteva da su stalno prisutni i prate.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola smatra da je vrlo mali broj prosvetara koji svesno zabušavaju. Kako nam otkriva, glavni problem je što se nastavnici stariji od 50 i 60 godina i dalje teško snalaze sa računarom.

- Danas je teško to i priznati jer imate puno mladih kolega koji su maheri za računarom i koji zaista postižu odlične rezultate čak i sa onlajn nastavom. Mislim da je to glavni problem, a ne lenjost kako je neko napisao u tom tvitu. Starije kolege se zaista trude i ovo je veliki stres za njih, a nove generacije to teško mogu da shvate. Imam koleginicu stariju od 60 godina koja je vrlo savestan i odgovoran profesor, ali je spora za računarom i ne snalazi se ni upola dobro kao mlađe kolege - objašnjava Antić. 

On čak ističe da su pojedine kolege dobijale i do 15 opomena direktora zbog loših onlajn časova. Međutim, kod onih koji su i dalje nevešti u kompjuterskom znanju, promene idu sporo.

Ovo teško prihvataju mlade i vredne kolege koje su radno vreme tokom pandemije skoro pa udvostručile.

- Zamislite da vam radni dan umesto osam, odjednom traje po 12, 13 sati. Nije to neprestan rad bez pauze, ali svakako je rad tokom celog dana kada se trudite da dobro uradite posao u školi i da, istovremeno, ne oštetite i one koji časove slušaju od kuće. Pa onda dođete iz škole i satima pripremate materijale koji ćete im dati onlajn - priča jedna savesna i već pomalo ogorčena nastavnica.

Sindikati su zbog udvostručenog posla prosvetara tražili i povećanje zarade, ali iz Ministarstva još nema najava o tome da li će ga i biti.

(Telegraf.rs)