Veterinar Vuk Vukoje je Šerlok u svom poslu: Pse "čita" bez greške, a žene uzdišu kad mu vide slike

Kada smo zakazali posetu Vuku Vukoju (33), beogradskom veterinaru koji nas neprekidno osvaja slikama sa svojim krznenim pacijentima, dogovorili smo da u njegovu ordinaciju dođemo pre početka radnog vremena.

Mi smo još i dodatno poranili, računajući da ćemo prvo na miru moći da se upoznamo sa Vukom. Kakva greška! Prva lekcija koju smo naučili je da veterinari, baš kao i svi drugi lekari, nemaju radno vreme.

Vukov telefon zazvonio je čim smo kročili na prag.

- Jao, izvinite, imam jednu slatku maltezerku koja uskoro treba da se porodi, pa sam stalno na vezi sa vlasnicom –odmah na početku objasnio nam je Vuk.

Ugostio nas je prvo u dvorištu ambulante, gde i njegovi pacijenti čekaju na pregled kad je lepo vreme. Ali taman što smo seli, prišao je sledeći pacijent, jedan veliki crni pas težak čak 45 kilograma.

- Koliko na njegovu težinu ide tableta protiv glista – upitao je vlasnik preko kapije, a Vuk je odmah prišao da pruži besplatan savet.

Kada ti je pauza, pitali smo ga u šali.

- Pauza je onda kad pacijenti dozvole. Ranije sam imao zakazane preglede. Ali pošto uvek uskoči neki hitan slučaj, pa onda negoduju oni koji imaju zakazano, rešio sam da prekinem tu praksu. Sada primam pacijente po dogovoru. Kome je hitno, uleće odmah – priča nam Vuk Vukoje.

Njegove slike s pacijentima oduševljavaju sve na društvenim mrežama. Uvek deluje kao da samo uživaš, a ne da si, kao mnogi ljudi, zauzet i pun briga na poslu, kažem mu.

- Pa to je zato što i stvarno uživam. Ovo je moj život, ne samo posao. Svaki veterinar se odluči za ovaj poziv zbog velike empatije prema životinjama. I nema lepšeg osećaja nego kada vidite da je vaše lečenje omogućilo da bolesna životinjica ponovo trči i raduje se. Živim za taj trenutak svakog radnog dana – priča Vukoje.

I tek što smo se zapričali, eto sledećeg pacijenta. Štene dalmatinca došlo je jer ima problema sa nogicom i šepa. Ali, čim je videlo Vuka, odjednom je sve u redu. Staje na sve četiri i deluje čak i veselo. Šta se desilo?

- Stari su to lopovi (smeh). Tu je glavna razlika između nas i lekara koji leče ljude. Naši pacijenti ne govore, i ne samo da ne mogu da kažu šta ih muči ili boli, već to vešto i skrivaju. Ako psa, primera radi, bole leđa ili noga, on će se iz straha od veterinara pretvarati da je baš sa tim sve u redu. Životinje su vam kao deca koja se plaše zubara, pa još puta deset – slikovito nam objašnjava čuveni beogradski veterinar.

Zato, kaže, on uvek pristupa pacijentu kao da je prvi put ušao u ordinaciju i uvek ispita sve do detalja. Prvo ide razgovor sa vlasnikom kada se, priča nam Vuk, proverava šta je promenjeno u rutini životinje, da li može na noge, kako jede, kako spava. Nakon toga ide detaljan pregled, ali tako da se pas ili mačka prvo opuste koliko god je to moguće.

Zato Vuk, slikovito rečeno, nije onaj zubar što deca beže na drugu stranu ulice kad ga vide. Njegovi pacijenti, verovali ili ne, trče mu u zagrljaj. Tako je u ordinaciju doslovno uletela velika prelepa Abi i nije mogla da prestane da ga liže. Ni Vuk se nije mnogo branio. Uzvratio joj je skoro svaki poljubac.

Kad sam videla tu prisnost, upitala sam ga koliko je teško izgubiti pacijenta, a Vuk je samo kratko odgovorio:

- Jako. Ali, kao i kod ljudi, imate puno tumora, komplikacija, teških bolesti - rekao je više sebi u bradu.

Ipak, jedan težak slučaj, sa neverovatno srećnim krajem, zauvek će pamtiti.

- Reč je o ženkici koja se porodila pre tri, četiri meseca. Na ultrazvuku je imala dva šteneta. Međutim, drugo štene se nije razvilo i izgubila ga je. Sindrom jednog šteneta je vrlo redak i obično ni taj drugi ne uspe da preživi. Rešili smo da se borimo za njega. Porođaj je obavljen carskim rezom, a oživljavanje šteneta je bilo dugo i teško – priseća se Vuk.

Mali Vasa, koji je ime dobio tako što je rođen na dan Svetog Vasilija, došao je na svet sa nerazvijenim zadnjim nogicama. Prvi mesec dolazio je svakodnevno kod Vuka koji mu je pomogao da stane i da vrži nuždu.

- Danas je Vasa veoma zdravo štene. Čak je već sada veći od svoje mame. Ima oko četiri kilograma i šepuri se kao veliki – ponosno priča Vuk.

Kad vide tu emociju i posvećenost, i devojke sve više prilaze Vuku, ali njemu je profesionalnost na prvom mestu.

- Svakako prija, kako i ne bi, ali zna se gde je crvena linija. Ovde su životinje uvek na prvom mestu – kroz osmeh nam poručuje na kraju.

(Telegraf.rs)