"Gledaj je, čudovište, kako obrće oči": Teodora ima Daunov sindrom, a deca se dogovaraju da je tuku
Teodora je tog dana izašla na dobro poznato igralište ispred zgrade
Verovatno jedna od najvećih boli za roditelje dece sa smetnjama u razvoju je kada gledaju kako njihovog mališana drugari odbacuju zato što je različit. Upravo to je doživela Marija Marjanović, majka preslatke Teodore (10), umiljate devojčice koja ima Daunov sindrom i koja više od svega želi da se druži sa drugom decom.
Tako je bilo i tog dana, kada je Teodoru mama izvela na dobro poznato igralište ispred njihove zgrade. I ranije se dešavalo, kaže Marija, da deca ismevaju Teodoru i beže od nje, ali nikada na ovako grub i surov način.
- Teodora se sakrila u kućicu, a 5-6 dece je na kućici u začikavaju je. Ona misli da se igraju, a oni svašta pričaju, da je čudovište, "gledaj je, gledaj je kako obrće oči, hajde da je zadirkujemo". Ja ne reagujem, na metar sam od njih. Pustim da vidim dokle će. A oni počnu da se dogovaraju kako će, sledeći put kad izađe napolje, da je sačekaju ispred ulaza i da je prebiju. E, tu sam odreagovala – priča Teodorina mama Marija.
Deca, kaže, nisu ni primetila da je Marija sve vreme bila tu i kad su videla da im prilazi, odmah su se razbežala. Teodora, kao i svako dete sa Daunovim sindromom, nije shvatila da se desilo bilo šta loše, već se drugarima sve vreme smejala i radovala. Mariji je to slomilo srce.
- Njena neiskvarena duša ne može da shvati takvo ponašanje. Ona je mislila da je to nešto smešno, bilo joj je bitno samo da je s drugom decom, pa je na te uvrede još više poblesavila i smejala se. Htela sam da objasnim toj deci da to što je neko drugačiji, ne znači da je loš. Kakvi će oni ljudi sutra postati s ovakvim razmišljanjem – pita se Marija.
Da stvar bude gora, to su bila deca uzrasta 7,8, godina.
- Da su Teodorini vršnjaci, ne bi bilo problema. Oni je znaju, išli su s njom u vrtić i odmalena su naučeni da prihvate i dete koje je drugačije. To nam govori da je problem u sistemu. U sistemu koji ne neguje različitosti i koji ne omogućava da se deca sa smetnjama u razvoju istinski uključe u društvo, ovakvi incidenti često će se dešavati, a naša deca će rasti u loše ljude – upozorava ova mama.
I za kraj, ima za vas jednu važnu poruku koja glasi:
“Ako se smeješ detetu koje je drugačije, ono će se smejati sa tobom, jer njegova nevinost pobeđuje tvoje neznanje.”
Video: Vuk (20) ima Daunov sindrom, odlično masira ali je još bolji učitelj šaha: Proveli smo dan sa njim
(Telegraf.rs)
Video: Ne znam ko je ubio Đinđića, ali znam ko sigurno nije: Veruović iskreno o atentatu i seriji "Sablja"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Palo zingaro
Primer: Šetamo po Limenasu ćerka, supruga i ja... Pričamo u svačemu, te će moja ćera "znate onaj čika što prodaje krofne na plaži, on je iz Hrvatske!" to "Hrvatske" je izgovorila netrpeljivo i ružno... Momentalno je bila "preslišana" i to pred svima, ne zato što je teramo da se voli sa Hrvatima (žena mi je izbeglica, ja dete ratnog veterana-čitaj ne mirišemo ih baš), već zato što DETE od 12 godina ne sme tako da priča i da se ophodi... U kući to nije čula, ali u školi čuje svašta, a to valja čistiti redovno... Vaspitanje braćo i sestre, vaspitanje... Duuug i naporan proces... Deca sa Daunom su apsolutni carevi sa velikom mukom, trunke zla u njima nema, samo bi pevali i igrali, objasnite to svojoj deci, naučite ih da gledaju u dušu, ne u lice....
Podelite komentar
Daca
Moja Rada ima 38 godina zna da spremi pogacu za slavu da joj pojedine domacice traze recept a isto tako 😀 kad ide na folklor ona kao pravo dijete 😀, dala joj ja neke sljokice reko to Rado samo malo na prst i po ocima a ona dusa istresla citavu bocicu sljokica i namazala se po licu 😀😂❤️🙆 , gledamo mi slike Radu smo poznali po nogama jer samo se noge vide na slikama, glava sljasti od sljokica 😂🤦🙆❤️❤️.. Moja Rada zna da spremi rucak bolje od bilo kog restorana ali i zna da se naljuti zbog cokolade 🤦🙅❤️🌷.. Deca sa daunovim sindromom su neiskvarene duse ❤️
Podelite komentar
Pera kojot
Klinac sa Daunovim sindromom u mom kraju stalno me dozivao za osmog sprata kad prolazim ulicom.Prvih nekoliko dana nisam ni provaljivao ko viče.Ali da vidite tu sreću kad mu otpozdravim,meni srce puno.Baš me dirnuo ovaj tekst.
Podelite komentar