Pavle prošle godine nije mogao da pođe u školu zbog bolesti: Sad je prvak i najviše voli učiteljicu

Foto: Facebook/Za Pavlov prvi korak

"Dragi dečače naš, nestrpljivo smo čekali ovaj dan. Eh, to školsko zvono, osećaj je neopisiv. Sreća, radost, strah, briga... Kako će sve biti. Sve je ovo novo za nas, ali znam da ćeš se snaći bez obzira na sve tvoje nedostatke i poteškoće jer si ti borac. A ja sam tu i uvek ću biti da pratim tvoj put... Danas kada počinje novo poglavlje".

Preporučujemo

Ovim emotivnim rečima poželela je Danijela Tasić svom malenom sinu Pavlu (8) polazak u prvi razred. Njenom malom borcu, koji uprkos teškoj bolesti, cerebralnoj paralizi, pronalazi snage u sebi da pobedi sve prepreke koje mu se nalaze na putu do sreće.

Pavlov životni put morao je da bude drugačiji, zbog dijagnoze koja mu je ustanovljena, ali ovaj preslatki mališan nije dozvolio cerebralnoj paralizi da ga pobedi - svojim neodoljivim osmehom konstantno joj se suprotstavljao. Prošle godine, naime, maleni Pavle nije mogao da pođe u 1. razred sa svojim vršnjacima, jer je najpre morao na skupu operaciju za koju se novac predugo sakupljao. Ipak, sreća se osmehnula ovom divnom dečaku, a on je uspešno operisan krajem prošle godine.

Tada je sve u njegovom životu počelo da se menja, osim njegovog osmeha, koji ne skida sa lica. Mališan je uspeo da napravi prve korake, a svojim roditeljima govorio da sada ima "nove nogice".

- Posle operacije je govorio kako ima nove nogice, osetio je kako nema više tog spazma. Stalno je gledao u noge i to ponavljao. Nosi i longete pa mu i one omogućavaju da lakše stoji, iako se kreće uz moju pomoć - priča njegova majka Danijela za Telegraf.rs.

Pošto je Pavlovo stanje danas znatno bolje, njegovim roditeljima ispunila se ogromna želja - da svog mlađeg sina gledaju u školskoj klupi ovog prvog septembra.

- Pavle je prezadovoljan, jer nije išao ni u vrtić, ni u predškolsko, tako da je jedva čekao da krene u školu. Lepo mu je, deca su ga super prihvatila. I on je njih. Ima onih koji ga pitaju, jer nisu imala kontakt sa takvim mališana, da li je možda slomio nogu, pa ne može da hoda, šta mu se desilo, da li je tako rođen. On kaže da nije još naučio da hoda i da to mora da vežba, pa se oni iznenade jer Pavle priča, pošto uglavnom takva deca otežano govore - prepričava Danijela, koja je uz svog sinčića sve vreme, tokom nastave, ali i tokom odmora.

Kada je na času fizičkog vaspitanja, kako bi bio više sa drugom decom, Pavle koristi hodalicu.

- Još uči kako da je koristi, malo mu je teža u odnosu na onu koju je imao posle operacije u Sjedinjenim Američkim Državama. Teško mu je i dalje da je pokreće, ali mi smo prezadovoljni, zaista. Baš ga je danas učiteljica pohvalila, već ju je osvojio. Pitali smo ga šta mu se najviše svidelo prvog dana u školi, Pavle je rekao: "Učiteljica" - uz osmeh priča Danijela, kojoj je kamen pao sa srca nakon što je upoznala učiteljicu koja je, kako kaže, divna.

S obzirom na to da je dečaku motorika oslabljena, majka piše umesto njega na časovima. Ipak, Pavle zna sva slova i brojeve, a odlično i pamti sve što čuje na času.

- Jedini problem je što nemamo ličnog asistenta, zbog toga ja ne mogu da se zaposlim. Čuli smo da ima i onih koji na asistente čekaju od 2016. godine. Postoje oni koji imaju prednost, poput blizanaca, ili samohranih roditelja... Na listi smo čekanja sada, rekli su nam da to može da potraje nekoliko meseci, što nije strašno. Samo da to ne preraste u godine - navodi naša sagovornica.

Pavle pohađa Osnovnu školu Veljko Dugošević, koja se nalazi u blizini njihovog doma, a posebno je srećan jer u istu školu ide i njegov stariji brat koji sada pohađa 4. razred.

- Prošla godina bila je zaista teška. Nije to ništa, kad sad pomislim, ali ipak, nekako vas zaboli kad vam dete ne krene u prvi razred, jer znate da je trebalo. Nije ni ova bila lakša, ali nauči čovek da živi sa tim, ja mu olakšam koliko mogu. Ljubav je tu najbitnija, koju dobija od porodice. Samo da ovako potraje, i ništa više ne tražimo - poručuje mališanova majka.

Rehabilitacija, hipoterapija, logopedi...

Pavle ide svakog dana po sat i po, dva na fizikalne terapije i hipoterapiju. Biće mu potrebna i rada terapija, koju bismo ubacili sledeće nedelje, ali i odlasci kod logopeda i defektologa. Trebalo bi da ode i na jače terapije, kao što je robotika, dva do tri puta godišnje, ali toga ima za sada samo u inostranstvu.

Roditelji planiraju da njihov mlađi sin krene u hiperbaričnu komoru, ali i to moraju privatno, te su im i dalje potrebna novčana sredstva.

Pomozimo Pavlu!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 150 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human150 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-445293-81

Uplatom na devizni račun: 00-540-0001515.9

IBAN: RS35160005400001515916

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

(Telegraf.rs)