Marko je vitez koji je život posvetio konjima: Svi kišni dani i padovi krunisani su mojom 6. titulom

Mladić Marko Milenković (31) iz Požarevca verovatno ima najneobičnije "zanimanje" u zemlji - on je ljubičevski vitez, i to već 6. put. Početkom septembra, na 58. Ljubičevskim konjičkim igrama (LJKI), trijumfovao je ponovo ove godine i izborio se za titulu viteza u pratnji svog konja Nevala, bez kog, kako kaže, ne bi uspeo da ostvari svoje snove.

Recept za ovako laskavu, prestižnu titulu, Marko vidi u jednom - bezgraničnoj ljubavi prema konjima. A Markova ljubav prema ovim plemenitim životinjama seže u njegovo najranije detinjstvo. Sa svega 10 godina, ovaj mladić počeo je da trenira jahanje.

- S obzirom na to da sam odrastao preko puta samog hipodroma u Požarevcu, moj početak je bio od ranog detinjstva. Imao sam 10 godina kada sam počeo aktivno da treniram jahanje u Konjičkom društvu Knez Mihailo i tu se od samog početka rodila ljubav prema konjima i takmičenju - započinje Milenković za Telegraf.rs.

A da bi neko postao vitez, kaže on, potrebno je puno truda i vremena.

- Najpre treba da se savlada veština jahanja za koju su potrebne najmanje dve godine. Tek posle toga sledi usavršavanje koje kod mene i, posle 20 godina, i dalje traje. Inače, mesec dana uoči igara nam kreću kolektivni treninzi. Ali svakako morate biti u formi čitave godine, kao i grlo sa kojim se takmičite - objašnjava naš sagovornik.

Ljubičevski višeboj je po originalnosti, lepoti i dinamičnosti jedinstveno nadmetanje hrabrih momaka na odabranim konjima u pet tradicionalnih disciplina, a to su: seča sabljom, gađanje kopljem, kurirsko jahanje, gađanje strelom i gađanje topuzom.

Godine truda krunisane 6. titulom

Sve te discipline za Marka su izazovi koje sa zadovoljstvom i uz lakoću savladava. A to što je već 6 puta poneo titulu viteza, znači mu, kaže, skoro sve.

- Biti vitez i to po šesti put, za mene je skoro sve. Sav moj trud, životni, toliko godina jahanja, padova i povreda, jakih zima, kišnih i vrelih dana provedenih u sedlu, sada je krunisano mojim uspehom, šestom titulom - priča Milenković ponosno.

Marko se godinama nadmeće za počasnu titulu viteza, a kako kaže, sve do 2014. godine, falile su mu sitnice koje su ga delile od same pobede. Ipak, te 2014. pojavio se konj po imenu Neval.

- Imao sam 24 godine kada sam upravo sa njim osvojio prvu titulu. I posle 7 godina još 5. Mogu da kažem da smo nas dvojica postali sinonim za višeboj, perfektan spoj - kaže ljubičevski vitez.

Marko sada ima 31 godinu, a bavi se trgovinom i treniranjem trkačkih konja.

- Čitav svoj život posvetio sam njima - priča Marko Milenković.

On je, inače, poslednju pobedu posvetio svom prerano preminulom kolegi, višebojcu Zoranu Bejti, a pehar poklonio njegovoj porodici.

Jedna od najstarijih manifestacija

Praznik Požarevljana, svih ljubitelja konjičkog sporta i konjičkih veština, održava se početkom septembra od 1964., što je čini jednom od najstarijih manifestacija u Srbiji. Tada se simbolično otvaraju kapije Požarevca i počinju Ljubičevske konjičke igre.

Program igara, koji je isprepleten običajima, tradicijom i kulturom obuhvata: unikatni Ljubičevski višeboj, voltižovanje dece, izložbu grla, daljinsko jahanje, utakmicu u preskakanju prepona, galopske i kasačke trke, navodi se na sajtu Ljubičevskih konjičkih igara.

Viteška pobednička ruka višeboja, osim novčane nagrade, prima pehar, plašt i sablju. Sablja je unikatna, posebno skovana za viteza Ljubičevskih igara i svaki novi pobednik višeboja dobija je od svog prethodnika i sa ponosom je čuva do sledećih Ljubičevskih konjičkih igara.

Sablja ima ugraviran viteški moto: "Ne vadi me bez povoda - ne vraćaj me bez časti", a ima li lepšeg načina da se očuvaju običaji i tradicija?

(Telegraf.rs)