"Ja sam Kristina Popović, fotograf za sahrane": Neki kažu da sam morbidna, ovog dana je bilo najteže
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Uzas
Zar nije bplje pokojnika pamtiti kao zivog.
VladimirR
1980. sam sahranivao oca i jako mi je bilo teško što je prerano otišao. Na sahrani fotograf koji se redovno tu zadesi na Novom groblju. Nešto mi je skoroz bilo van pameti da se to sve fotografiše ali mi čovek dade te slike i posle mi je bilo drago da sam mogao svojoj deci na svaku godišnjicu smrti da evociram uspomene čitajući ukoričenu spomen svesku u kojoj su bili priloženi osim fotografija i svi pristigli telegrami kao i govori koji su čitani tokom pogrebne svečanosti. I danas kada prelistam sav taj sadržaj vrati me u ono vreme i ustanovim koga sve više nema od poznatih koji su onda ispraćali mog oca. I naravno oči mi zasuze.
Boban
Sa čim sve ljudi neće da zaradjuju pare. Na kraju će ovaj bezobrazluk da ispadne umetnost.