Zorica je majstor zlatoveza: Ivanjičanka čuva stari zanat od zaborava i stvara nesvakidašnje jeleke

Foto: RINA

Nekada su se devojčice od malih nogu učile da vezu, što se smatralo i najvećim dostignućem u narodnoj umetnosti i tradicionalnoj kulturi u našoj zemlji. Svaka oblast imala je svoj karakterističan vez, a u Vizantiji ova veština bila je jako popularna, vezlo se svilom, zlatom, srebrnom žicom, što je dovedeno do visokog umetničkog nivoa.

Preporučujemo

Sa proplanka ivanjičkog sela veštim rukama i zlatnim vezom unikatne motive stvara Zorica Jovićević. Njena platna, jeleci i narodne nošnje stižu i do državnih institucija. Ona pola decenije veze sve što vidi golim okom u svojoj, kako kaže, pokretnoj radionici.

- Platna za krštenje, deverske peškire, haljine, elemente narodne nošnje, poneku šajkaču, radim košulje koje su proizvod moje mašte, a ponekad radim i neki ogrtač, zavisi koliko mašte imam - rekla je za RINU ova maštovita vezilja.

Zorica je jedna od retkih koje se bave vezom i tvrdi da je dostigla najviše lestvice kada je u pitanju ovaj redak zanat.

- Najveće dostignuće moje, kao i srpskog veza je jelek, eto došla sam do toga da učim zlatovez i izučila sam uspešno nekoliko mustri i mislim da sam jedna od šest, sedam ljudi koji zna jelek da izradi na taj starinski način, odnosno terzijsko-rabadžijski način. U našoj zemlji vrlo mali broj ljudi može da ga izradi ručno, ali i da ga priušti - rekla je Zorica.

Vezilji Zorici dodatna je motivacija to što ljudi prepoznaju njen rad širom Srbije, posebno zvanje budućeg majstora svog zanata.

- Sve ono što sam do danas uradila dovelo me je do toga da moji proizvodi nose obeležje otvorene šake što znači da sam na pravom putu i da je država prepoznala kvalitet mojih proizvoda - kazala je Zorica.

Nekada su vezle vladarke Zapada i Istoka sa svojim dvorskim damama, kasnije na srpskim dvorovima, počev od Jelene Anžujske, a danas modele naše vezilje nose najcenjenije dame u našem društvu.

(Telegraf.rs)