Mićo je šumadijski Tolstoj, njegovo delo oduševilo rusko sveštenstvo: Stvara i u 9. deceniji života

Foto: RINA

Na obalama Zapadne Morave inspiraciju ima književnik čija se stvaralačka pustolovina nastavlja i u devetoj deceniji. Mića Milovanović, kako ga poštovaoci i čitaoci zovu šumadijski Tolstoj, koji je odlikovan međunarodnim književnim priznanjem "Srebrni vitez" u Rusiji, književnik je inspirisan stvarnosnom prozom, Moravom i srpskom Svetom gorom. Njegovo delo "Molitva za oca Prohora" monasi sa Svete gore preneli su u Rusiju, koje je, kako kaže ovaj književnik, za sveštenstvo neka vrsta Biblije, a nagrada iz Rusije ima posebnu draž, jer bez obzira na promene uslova života u toj zemlji i dalje je među najčitanijima.

Preporučujemo

- Nagradu „Srebrni vitez” sam dobio 2017. godine u konkurenciji nekoliko stotina romana iz 13 slovenskih država. Posebno mi je drago što mi je to priznanje dodelila Rusija, koja je meni draga zemlja i što su Rusi prepoznali u toliko velikoj konkurenciji vrednost mog romana. Bio sam pozvan u Sibir, međutim, nisam mogao da odem, tako da mi je ambasador Čepurin u Beogradu lično uručio nagradu. S obzirom na to da sam profesor engleskog i ruskog jezika, utoliko mi to više i znači - rekao je Mića Milovanović, književnik iz Čačka, prenosi Rina.

Milovanovićev nagrađeni roman „Molitva za oca Prohora” opisuje burne događaje srpske istorije 20. veka. Roman je nastao na osnovu svedočenja prvobitno sveštenika Jovana Varagića, a kasnije monaha koji je pred smrt u 95. godini u čačanskoj bolnici ispričao lekaru čudesnu dokumentarnu priču koja je kasnije zahvaljujući snimcima doktora pretočena u vanvremenski roman.

- Kroz roman „Molitva za oca Prohora” može da se sagleda koliko su suludi vetrovi istorije nemilosrdno šibali ovaj narod, do krvi, do propadanja, do istrebljenja, do stradanja, ali taj narod je, eto, ipak, imao snage da odoli i nadživi sve to i kroz usta oca Prohora može se saznati šta smo sve preživeli u prošlom veku. Ovaj roman ne bih mogao da napišem da nije bio dr Krljanca, načelnika internog odeljenja u čačanskoj bolnici 1992. godine, koji je sa starim monahom vodio dvomesečni razgovor do smrti, nakon čega mi je ustupio tonske zapise, tako da sam ja to pretočio u umetničko delo - pojasnio je Milovanović.

Planira se ekranizacija

U devetoj deceniji ovaj književnik je ponosan na delo i dostignuće svog pera za koje postoji mogućnost da se pretoči i na filmsko platno.

- Roman „Molitva za oca Prohora” je među 100.000 knjiga, prema podacima biblioteke je u samom vrhu čitanosti, a u poslednje dve-tri godine vode se razgovori oko filma, međutim finansijska sredstva su u pitanju. Scenario je već napisan sa određenim izmenama u odnosu na roman, koje sam ja prihvatio. Postoji mogućnost da neko od velikih imena našeg glumišta prihvati uloge, kao što su Miloš Biković, Vojin Ćetković i glavna ženska uloga Sloboda Mićalović. To je sve sada u perspektivi i u zavisnosti od materijalnih sredstava, tu su potrebne masovne scene na više lokacija, što bi u afirmaciji romana i meni lično mnogo značilo - kazao je Mića Milovanović.

Za budućnost srpske književnosti Milovanović ima svoje viđenje.

- Srpska proza danas ima dobra dela i dobre pisce, međutim, književna kritika je pala na vrlo niske grane. Nemamo kritičara koji će objektivno da sagleda delo. A vredna dela koja stvaraju ljudi u prestonici i u unutrašnjosti, teško mogu da dođu do izražaja - zaključio je Milovanović.

(Telegraf.rs)