Jedino sam tako mogla da sačuvam čast: Dan kad je umrla Milica nakon skoka s 11. sprata zbog nasilja

Foto: milicakostic.rs

Potkopaoničko selo Strojinci, u opštini Brus, verovatno se nije nikad ni od jednog svog meštanina oprostilo s više tuge i većim počastima nego od učenice Milice. Za odlazak na sahranu vladalo je veliko interesovanje. Mnogi, i oni koji je nisu poznavali, došli su tog četvrtka, 5. septembra 1974, na malo seosko groblje. Meštani su pričali da u vreme sahrane nisu mogli da izbroje autobuse. Bilo je nekoliko hiljada ljudi iz Kruševca, Brusa i okoline. Među njima i 400 učenica Medicinske škole u Kruševcu, koje su se s dubokim bolom i tugom oprostile od svoje drugarice.

Preporučujemo

Tog kobnog ponedeljka, 2. septembra 1974. godine, Milicu je kod trga Fontana presreo jedan od nasilnika i zamolio da krene sa njim do stana u “Rubinovoj” kuli i odatle pozove njegovu devojku čiji su roditelji jako strogi, pa iz tog razloga ne može on. Ne sluteći ništa Milica je pošla, a kada je ušla u stan na 11. spratu počela je njena agonija.

Petorica siledžija su satima pokušavale Milicu da ubede da pristane na seksualni odnos, a ona ih je uporno odbijala. Pretili su joj, omalovažavali, ali skromna i konzervativna devojka nije odustajala. U jednom momentu prvi nasrtljivac se malo pokolebao i, izlazeći nakratko iz sobe u hodnik, prokomentarisao ostalima da treba da je puste rekavši: "Nevina je, neću da je diram".

Znajući da je neće pustititi da ode iz stana, iscrpljena i izmaltretirana Milica se odlučila na najdrastičniji korak – skok u sigurnu smrt. Iskočila je kroz prozor i pala prvo na tendu restorana koji se nalazio u prizemlju solitera, a potom na beton.

Milica je u nesvesnom stanju prevezena u bolnicu. Zadobila je prelom desne nadlaktice, desne natkolenice i desne vilice, ima i jaka unutrašnja krvarenja. Devojci su ruka i jedna noga bile u gipsu, vrat joj je bio prosečen i u njega stavljena cevčica da bi mogla da diše, pod glavom joj je, zbog velikog otoka, bio led.

Detalji ovog monstruoznog slučaja u dobroj meri su rasvetljeni i zahvaljujući samoj žrtvi jer je Milica na samrti dala izjavu inspektorima.

Mladi inspektor Dobrivoje Stefanović je stigao na mesto događaja, tj. ispred zgrade. Videvši probijenu nadstrešnicu, polomljenu stolicu i jednu Miličinu sandalu, nije se tu zadržavao već je, na poziv hirirga Petra Mašića, žurno otišao u bolnicu, navodi se na sajtu posvećenom životu i stradanju Milice Kostić.

Devojka je, kako svedoči Dobrivoje, izgledala ovako: „Imala je pege po licu. Ležala je na leđima i u toku razgovora povremeno otvarala oči i povremeno gubila svest. Na licu se tada nisu primećivali otoci ni povrede. Pera (doktor) mi je rekao da ima unutrašnje povrede i da neće dugo. Imala je pomućen pogled u prazno. Govor joj je bio isprekidan, jedva izgovara i sa prekidima. Imala je glas plašljiv – kao srna. Od bola nije imala snage da plače. Odavalo je utisak zadnjeg uzdisaja.

Sama sam skočila kroz prozor

Doktor Petar Mašić ju je probudio i rekao joj da je došao čovek iz SUP-a. Inspektor je to potvrdio, a njihov dalji razgovor je ovako tekao:

- Gde si bila?

- Bila sam u školi. Sa drugaricama...

Posle ovoga je izgubila svest. Zatim se opet probudila i rekla:

- Išla sam sa nekim dečkom do jedanaestog sprata da pozovem njegovu devojku.

- A što si ti išla?

- Taj dečko mi je rekao da ta devojka ima stroge roditelje i da je samo pozovem.

Tada je opet zaspala. Posle par minuta se probudila i rekla:

- Bili smo na jedanaestom spratu.

- Kako znaš?

Rekla je da je, pošto je izašla, videla na liftu.

- Da li si sama skočila ili te je neko gurnuo?

- Ja sam sama skočila kroz prozor.

- Zašto?

- Nisam više mogla da izdržim... Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast.

Potom je pala u duboku komu. Milica je preminula dva dana pošto se bacila sa zgrade.

Podatke o samom događaju u stanu na 11. spratu istražni organi su prikupili iz saslušanja i svedočenja koje je dalo osam osoba. Okrivljeni Miroslav Mađarac, Tomislav Ž. Nikolić, Zvonko Ivanović, Slavoljub Trifunović i u to vreme maloletni S. V. osuđeni su na zatvorske kazne zbog smrti Milice Kostić.

Ovaj šokantan događaj je tog septembra 1974. godine bio u žiži interesovanja jugoslovenske javnosti. U Kruševcu su organizovane demonstracije protiv nasilnika a svi državni mediji su ogroman prostor posvetili događajima iz “Rubinove” kule i sudbini Milice Kostić. Neki su poslali i specijalne izveštače.

(Telegraf.rs)