Tiodorović otkrio kada će prestati rast obolelih od korone: "Ovaj talas neće biti jak kao prethodni"

Foto: Tanjug/Tara Radovanović/ Pixabay

Korona statistika pokazuje da smo prešli broj od 3.000 zaraženih na dnevnom nivou, a procena je da će ta brojka i dalje da raste. Četvrti talas trajaće prema oceni stručnjaka do kraja septembra, ali ako budemo poštovali mere i povećamo obuhvat vakcinacije čeka nas mirna jesen i zima. U suprotnom možemo se nadati da će dnevna statistika dostići i 6.000 zaraženih.

Preporučujemo

Iako smo među prvim zemljama dobili vakcine, ne jednog, nego više proizvođača, a masovnu imunizaciju otpočeli početkom godine, mi u ovom trenutku imamo tek nešto više 52 odsto vakcinisanog punoletnog stanovništva. To još uvek nije dovoljno za stvaranje jakog kolektivnog imuniteta. Prema rečima kliničara više od 92 odsto primljenih pacijenata na bolničko lečenje su nevakcinisani građani, prenosi Blic.rs.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović kaže da će porast koji trenutno imamo, trajati najmanje do kraja septembra, jer mu potencijal povećava početak škole i povratak ljudi sa odmora koji počinju da rade u velikim kolektivima.

- Mi nemamo zadovoljavajući obuhvat vakcinacije radno aktivnog stanovništva, nije 42, 43 odsto, dovoljno, daleko smo od toga. Tu gde se ljudi okupljaju sa raznih strana predstavlja rizik, nije isto imati 15 radnika i imati 1.500 radnika. To će sigurno biti jedan od faktora za povećanja broja i održavanje potencijala. Brojke preko 3.000 moramo da očekujemo. Možda će to ići tako do kraja meseca, što bi rekli dok postoji „gorući materijal“, dok virus ne pronađe osetljive, a to su oni koji su nevakcinisani u ovom slučaju. Onda može doći do neke stabilizacije, ali to nije stabilizacija u pozitivnom smislu, može biti 1.000, ili 1.500, možda i 2.000 sve je moguće, kaže profesor Tiodorović.

Kako će izgledati naša dnevna statistika i održavanje potencijala virusa zavisi isključivo od našeg ponašanja. Kako ocenjuje profesor, on ne vidi kod lokalnih samouprava da nešto pokušavaju da promene kako bi popravili situaciju.

- Ne vidim da se tu nešto pozitivno menja, ni kod stanovništva ni kod lokalnih samouprava. Oni mogu na svojoj teritoriji da sprovode rigorozne kontrole već postojećih mera, može se reći da su one bile na početku sasvim dovoljne da spreče ovo razgorevanje. E sad već moramo da razmišljamo o tome kako ćemo da povećamo vakcinaciju i možda u nekim krajevima selektivno uvedemo i druge mere. Zar to ne zaslužuju oni koji sada prednjače po broju pozitivnih, dodaje epidemiolog.

Talas neće biti jak kao prošle godine

Mutacija virusa je sasvim očekivana pojava, a opstanak i održivost virusa potpomaže i nedovoljan broj vakcinisanih. Na pitanje da li će ovaj talas biti tako snažan kao oni od prošle godine, profesor objašnjava da se to ne očekuje jer smo „koliko toliko“ zaštićeni.

- Talas ne može da bude jak kao što smo imali prošle godine, zato što ipak postoji jedan deo stanovništva koji je vakcinom zaštićen. Srećna okolnost je što je to stariji deo stanovništva, hronični bolesnici, tu postoji neka vrsta ozbiljnije situacije. Ako bi to uspeli da promenimo i kod radno aktivnog stanovništva, onda bismo bili u mnogo boljoj poziciji, prema tome možda ćemo doći do 4.000, do 5.000 u nekim pikovima, posebno u nekim sredinama koje su slabo vakcinisane i slabo se kontrolišu. Te bi bilo dobro u tim sredinama uvesti dodatne dodatne mere. S druge strane, realno je da tamo gde je obuhvat 70 odsto, manje ćemo imati obolelih, to važi za neke opštine u Beogradu, za Niš, Novi Sad i ove opštine koje su se istakle po obuhvatu vakcinacijom, ali svako pravilo ima izuzetak, objašnjava profesor Tiodorović.

Prema rečima profesora Tiodorovića sve zavisi od ponašanja i ozbiljnosti stanovništva.

-Ako bi se mere poštovale i oštro kontrolisale, ako bi uveli kovid pasoše, a narod shvati da je ozbiljna situacija, onda možemo imati mirniju situaciju. Ako ne, imaćemo opet udar, negde između 5.000 i 6.000 obolelih. Ako budemo nastavili ovako kao što sada radimo, to nas čeka. Ali, računam da svi čine napore da povećaju obuhvat vakcinacije, ali to ne mogu da kažem za Tutin, Novi Pazar i Preševo, tu očigledno nema pomeranja, dodaje profesor Tiodorović.

Virus pronađe one koji nisu vakcinisani i one koji nisu dobro zaštitili i zato dolazi i do proboja imuniteta. Da li to može i nama da se desi, odgovor je da.

-Prema poslednjim podacima mi imamo 52 odsto vakcinisanog punoletnog stanovništva, ali to nije dovoljno. Mora da bude mnogo više, a imamo opet osetljivi deo populacije, a to su mlađi i radno aktivno stanovništvo. U Novom Pazaru bolnica je puna, sada će početi da šalju ka Nišu, Kragujevcu, bilo gde, ali oni i dalje po kafićima i restoranima rade kako hoće, bez poštovanja mera. Okupljaju se, organizuju slavlja, svadbe. Pa i Preševo, koje je bilo dobar primer za vakcinaciju, to se poremetilo svadbama, dolaskom ljudi iz dijaspore, ali bojim se da će se nastaviti tako, jer i septembar je vreme za svadbe, kaže epidemiolog.

Na pitanje da li će Krizni štab reagovati kada su ograničenja u pitanju, Tiodorović kaže da u ovom trenutku treba da reaguju lokalne samouprave.

- Ovog trenutka nema potrebe da Krizni štab uvodi bilo kakve oštrije mere, zatvaranja, a daleko bilo policijskog časa, apsolutno toga neće biti niti će biti nekog zatvaranje u bilo kom smislu. Ali može biti da lokalna samouprava u skladu sa svojom epidemiološkom situacijom dopuni svoje aktuelne mere, dodaje epidemiolog.

Brojke zaraženih će rasti

Virusološkinja prof. dr Nada Kuljić Kapulica napominje da svaka epidemija ima svoj tok, ali da svakako od našeg ponašanja zavisi kako će se odvijati epidemiološka situacija. Ipak, ono što je sigurno, kaže prof. dr Kuljić Kapulica, jeste da će broj zaraženih rasti u danima pred nama.

- Imam utisak da su se svi raspustili, niko ne obraća pažnju na mere, maske, ljudi uglavnom razmišljaju “neće virus mene”, zatim vakcinacija je metod izbor i nikoga ne možete da naterate da se vakciniše. Kao da zaboravljamo da virus ne bira i da isključivo od ponašanja ljudi zavisi kako će se dalje odvijati situacija. Treba napomenuti da se virus nije promenio, ali ono što je epidemiološki zanimljivo jeste vremenska situacija u koju ulazimo i okolnosti koje se menjaju. Dakle, dolazi hladno vreme, ljudi će se sve više okupljati u zatvorenom prostoru, deca kreću u školu i sve će to pomoći da se virus širi i da raste broj obolelih - kaže prof. dr Kuljić Kapulica.

Kao neko ko se pre 40 godina prvi put susrela sa virusom korona, profesorka Kuljić Kapulica ističe da je sezona ovog virusa rano proleće, te da tek nakon toga možemo očekivati smiraj.

- Sigurno je da u narednom periodu treba očekivati porast zaraženih, a koliko će to dnevno biti ne možemo da prognoziramo. Takođe, teško je prognozirati kada će korona nestati, ali ono što znamo jeste da je sezona ovog virusa rano proleće, negde posle epidemije gripa, i da tek posle toga može da se očekuje stabilnija epidemiološka situacija - poručuje prof. dr Kuljić Kapulica.

Sličnog mišljenja je i njegov kolega dr Radmilo Petrović. Navodi da je 1. septembar opasan datum, jer počinju škole, i kako kaže, nada se da cifra zaraženih neće preći četvorocifren broj.

- Biće više zaraženih nego sada. Danas počinju škole, skupljaće se deca... Samo se nadam da neće preći četvorocifren broj. Sve će se videti u drugoj polovini septembra. Vrh talasa se očekuje za tri, četiri meseca. Razvoj virusa svakako zavisi od vremenskih uslova. Ako bude toplo i ako ljudi budu napolju, biće manje obolelih. Ako se ljudi budu zatvarali unutra, onda će se lakše širiti - kaže on.

Profesor informatike Petar Kočovič koji je za početak četvrtog talasa uzeo 2.jul, izjavio je za Telegraf.rs da li će broj zaraženih u ovoj nedelji preći brojku od 3.000, kada će biti kraj i pik talasa, kao i kolika je sličnost između prethodnog talasa i aktuelnog, te da li nam preti isti scenario.

- Što se matematike tiče, u ovoj nedelji probijamo taj broj – rekao je Kočović.

(Telegraf.rs)