U Srbiji ima devojčica koje su se udale i sa 10 godina: U 2020. je u brak stupilo skoro 200 dece

 ≫ 
  • 7
Dželjana Toskaj, dečji brakovi Printscreen: RTS

Čak 191 dete je tokom 2020. godine registrovano kao žrtva dečjeg braka. Podaci centara za socijalni rad ukazuju na to da je najčešće reč o romskoj deci - čak 53 odsto, a naročito su ugrožene devojčice. Prema rezultatina istraživanja NVO "Praksis", centri za socijalni rad intervenisali su samo u trećini otkrivenih slučajeva. Nadgležni, ipak, poručuju da mogu da reaguju kada saznaju za rizik od dečkeg braka ili dobiju prijavu.

Kada je stupila u prvi brak, Dželjana je imala samo 14 godina. Danas sa tim, ali i nešto drugačijim iskustvom, na taj period života gleda potpuno drugačije.

- Dolaze da nas zaprose, pristanemo na sve to. Mlade smo, ne znamo šta nas sve čeka. Kopiramo jedna drugu sve dok ne shvatimo da to nije ono što želimo - ističe Dželjana Toskaj.

Za svoje i tuđe devojčice ima jasnu poruku. Neće dozvoliti svojoj deci ta tako mlada stupe u brak.

- Prošla sam kroz sve to i ne želim da to dožive moja deca - dodaje Dželjana.

Nevladina organizacija "Praksis" navodi da svega 43 odsto centara za socijalni rad ima posebnu evidenciju o dečjim brakovima.

Prema rezultatima njihovog istraživanja, centri su intervenisali samo u trećini detektovanih slučajeva. To, kažu, ipak nije problem samo onih koji se bave socijalnom zaštitom.

- Svi činioci u društvu su nadležni: od zdravstvenih, obrazovnih, pedagoških asistenata. Nakon centra tu je policija, tužilaštvo i sudstvo - naglašava Nevena Marković iz NVO "Praksis".

Prvo prijava pa reakcija Centra

U centrima za socijalni rad podsećaju da oni mogu da intervenišu kada saznaju za rizik od dečjeg braka ili ako dobiju prijavu. Ni od nevladinog sektora niti od romskih medijatora, kažu, nisu dobijali prijave.

Dodaju da je potrebno da svi nadležni dečji brak vide kao zloupotrebu deteta i da reaguju.

- Jasno je da je zloupoteba ako devojčica s 14 godina preuzima ulogu odrasle žene, a sledi i roditeljstvo bez fizičke i emocionalne zrelosti - ističe Nevena Kljajić iz Republičkog centra za socijalnu zaštitu.

Navodi i slučajeve devojčica od 10 godina koje su stupile u brak.

Statistika kaže da je među žrtvama dečjih brakova trideset troje bez roditeljskog staranja, dok 158 ima jednog ili oba roditelja. Nema razlike između urbane i ruralne sredine, ali se pokazalo da su siromašnija i izolovana naselja u većem riziku.

(Telegraf.rs)

Video: Snežna vejavica u Pančevu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Hk

    27. avgust 2021 | 09:43

    Bitno da komunalna prebija starca sto prodaje jaja na ulici,a ovo kog zanima

  • Shampita

    27. avgust 2021 | 09:22

    I mi posle nešto komentarišemo položaj žena i dece u Avganistanu a mi ništa nismo bolji. Centar za socijalni rad nema ni evidenciju dečijih brakova!!!!!! Kakva je to rečenica? Centar za socijalni rad je plaćen ne da evidentira dečije brakove i stavlja te podatke u neke fascikle nego da interveniše-da decu sklanja iz takvog okruženja. Svako dete ima pravo na bezbedno detinstvo, da ima šta da jede, obuče, da živi u zdravoj sredini i da ima osigurano zdravlje i bezbednost kao i pristup obrazovnom sistemu. Sa 14 godina deca treba da razmišljaju o tome koju srednju školu će upisati i da se spremaju za prijemni a ne da razmišljaju šta će skuvati za ručak ili kada je termin za porodjaj. Ustanove koje su plaćene da rade svoj posao su u celoj priči samo nemi posmatrači svega što se dešava.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA