Sinu jedincu punoletstvo u Mačvi slavili pod šatorom sa 550 ljudi: Jovana iznenadio poklon na 4 noge

Jovan, sin jedinac Milana i Snežane Vićentić iz Radenkovića u Mačvi proslavio je u subotu punoletstvo slavljem pod šatorom u dvorištu porodične kuće, sa više od 550 gostiju. Bilo je to slavlje o kojem će se dugo pričati. Ne zbog velikog belog šatora niti reke zvanica jer to u Mačvi nije neobično, već zbog jedinstvenog živog poklona na četiri noge, kakvog, koliko je poznato, niko u ovom kraju nije dobio za tako važan povod kao što je stupanje u svet odraslih.

Jovanovi drugari iz folklornog ansambla "Đido" iz Bogatića dovezli su na proslavu u specijalnoj prikolici i slavljeniku poklonili ždrebe, prelepu sedam meseci staru lipicanerku.

- Kada sam video ždrebe, zanemeo sam. Adrenalin je rastao i počeo sam da se tresem od sreće. Gledam, a ne verujem da sam dobio poklon koji sam toliko želeo, a ni slutio nisam da ću ga dobiti - priča Jovan, priznajući da mu je poklon prijatelja sa folklora najdraži od svih koje je dobio.

I preko ozvučenja je oglašeno da je stigao neobičan poklon, pa su se gosti sjatili iz šatora na ulicu da ga osmotre i da mu se dive. Jovan nije sakrivao radost i ushićeno je ljubio svoju mezimicu u čelo, pa je i pozirao su pred fotografima i snimateljima.

- Odveo sam je u boks, nahranio i još tri puta do zore, dokle je slavlje trajalo, išao da je obiđem. Tolika me sreća obuzela da sam jednostavno zaboravio da se zahvalim prijateljima za najlepši poklon, pa sam to učinio tek sutradan - nastavlja Jovan. Konje je, kaže, zavoleo od detinjstva. U domaćinstvu Vićentića su oduvek imali radne konje, sve dok nisu nabavili poljoprivrednu mehanizaciju za obradu imanja pa je deda Slobodan prelomio da su konji suvišni. Posle dugo vremena, konji su ponovo zakoračili u štalu zbog unuka Jovana, koji je kao dečak od pet-šest godina plačući molio dedu i oca da mu kupe konja.

Prvo ždrebe koje je dobio je bilo nestašno toliko da su ga brzo prodali da ne obogalji dete kako je govorio deda Slobodan. Jovan bi uspeo odmah da izmoli novog konja, pa ih je promenio nekoliko. Poslednje grlo, lipicanerka Tina, stigla je u dvorište kao tromesečno ždrebe pre dve godine, a Jovan je, kao odrastao dečak potpuno preuzeo brigu o njoj. On je hrani, timari, čisti štalu i šeta u padoku koji je za svoju ljubimicu napravio na imanju.

- Maštao sam kao dete da imam svoj fijaker, pa da upregnem svoje lipicanare i provozam se kroz selo. Snovi su počeli da se ostvaruju sa Tinom koja je izrasla u

prelepu kobilu. Desetak dana pred punoletstvo otac i deda su kupili fijaker dvopreg, kojem sam se obradovao, ali malo i razočarao jer imamo samo Tinu. Ali, zahvaljujući prijateljima sa folklora sada je zaprega kompletna i moj san je potpuno ostvaren - srećan je Jovan.

Mala lipicanerka je dobila ime Đida, po nazivu folklornog ansambla "Đido" u kojem Jovan vežba i nastupa od svoje šeste godine. Folklor je, kaže, njegova velika ljubav, koja mu je darivala neprocenjivo bogatstvo - veliki broj pravih prijatelja na sceni i van nje, što je potvrdilo i najveće iznenađenje za najvažniji dan u njegovom životu.

- Znali smo da Jovan voli lov i konje, pa smo razmišljali kako da ga obradujemo, a da poklon bude originalan. U tajnosti smo sakupili novac i pazarili poklon, mada smo se prethodno malo namučili da pronađemo žensko ždrebe, pošto je Jovan često pričao da bi želeo da ima dve kobile i da ih upregne u fijaker. Kada smo se ispred dvorišta pojavili sa prikolicom za konje, iznenađenje je bilo na vrhuncu, a Jovan je bio neizmerno radostan. I svi članovi našeg ansambla koji su stigli na proslavu su bili srećni zato što smo divnom momku i našem drugu ostvarili najveću želju - kaže Marko Simić iz folklornog ansambla "Đido".

(Telegraf.rs)