Skrivena lepota Srbije: Prešli smo preko mosta Milutina Milankovića u "našoj Švajcarskoj"

Niševac - izbledeli znaci na pružnom prelazu i svega nekoliko metara perona, početna je stanica na proputovanju kroz živopisnu Niševačku klisuru, deo veće, Svrljiške, kroz koju se probija Svrljiški Timok. Ovo je jedna od najlepših slika železnice u Srbiji, a predeo nije samo prirodni raj, već i mesto bogate istorije, od koje je, nažalost, ostalo malo materijalnih tragova.

Prugom kroz klisuru kojom mnogi pešače, jer je to najlakši način da se zaviri u prirodne lepote Niševca i okoline ili dođe do kupališta. Dugo je ovo bila jedna od najzapuštenijih srpskih pruga, pa su vozovi išli veoma sporo. Međutim, obnova je u toku i bliži se kraju, pa smo iskoristili priliku da pre nego što ponovo zatutnje vozovi Niš - Zaječar, prošetamo kroz klisuru.

Kada na društvenim mrežama otkucate #Niševac videćete mnogo fotografija sa ove pruge i, naravno, mnogo poziranja na njoj. Ne treba mnogo umeća da bi slika ispala "vau", jer svakim klikom grabite lepotu. Dok se iznad nas uzdižu gole stene, mi korak po korak preskačemo nove betonske pragove i prolazimo kroz davno prokopane tunele - neki su ugrubo probijeni, a neki i izbetonirani. Neki su duži, a neki kraći ili se, pak, ređaju jedni za drugim. I sve te dramatične promene krajolika, igru svetla i tame mogu se lako zabeležiti kamerom.

Ova pruga projektovana je još početkom 20. veka, ali je završena tek posle Prvog svetskog rata. Ono što je zanimljivo je da su pre više od 100 godina na njoj radili srpski inženjeri.

Tako je najlepši most u delu kroz Niševačku klisuru projektovao Milutin Milanković. U jednom trenutku našli smo se posred ovog mosta, smeštenog između dva tunela. Da ste na mostu jasno vam je samo zbog činjenice da levo i desno ne vidite ni stenu ni travku. Most nema nikakvu konstrukciju iznad pruge ni ogradu. Kada smo pogledali ka ivici ugledali smo reku i shvatili da je visina na kojoj se nalazimo pozamašna.

Ipak, ovaj most smo videli i iz jednog drugog ugla - spuštajući se prethodno strmoglavim putem s planine Bogdanice do same klisure. Sa visine smo u ambisu ugledali lepu kamenu konstrukciju, koja obrazuje fini luk od stene do stene.

U projekat pruge bio je uključen i nekadašnji gradonačelnik Beograda i poznati industrijalac Miloš Savčić, a radove je obišao i Nikola Pašić kao predsednik Vlade.

Inače, prvi voz od Prahova na Dunavu, preko Negotina, Zaječara i Knjaževca do Niša, prošao je 1922. godine.

Novine su tada pisale o ovom kraju kao o "srpskoj Švajcarskoj".

- Novi deo ove pruge, postavljen je kroz jedan od najživopisnijih predela naše domovine. Dužina pruge iznosi svega 66 kilometara, a ima 36 tunela i preko 30 mostova. Probijajući se kroz jednu masivnu klisuru, po čijem dnu negde izbija Timok, a negde ponire, voz prolazi kroz krajeve koji su vrlo romantični i pružaju sliku "naše Švajcarske". Ostavljajući na stranu ekonomsku i strategijsku važnost ove pruge, ona je za putnika i turistu lep put i šetnja koja večito ostaje u uspomeni - pisale su novine.

Ne samo most, već i čitavu prugu moguće je videti i sa okolnih uzvišenja, iz raznih perspektiva, a dramatičan reljef sa tunelima i prirodnim otvorima u stenama ostavlja planinare bez daha. Ipak, poseban je osećaj bio zakoračiti po pruzi koju smo gledali odozgo, i koju smo sekli prelazeći oštra brda ispod kojih su prokopani tuneli.

Pruga je najbrži način da se stigne od Niševca i susednog sela Varoš do kupališta Banjica. A nedaleko od tog kupališta nalazi se i stazica koja vodi na jedno čudo prirode, u čije istraživanje se upućuju samo najhrabriji: kotlove reke Belice.

Reč je o vodotoku koji prolazi preko tzv. kotlova, sličnih Rosomačkim loncima. Ovoga puta poslednji "kotao" bio je gotovo prazan, tek u maloj barici baškarile su se šarene žabice i rečni crvići. U kišnom periodu godine, ta šupljina puna je vode koja potom nastavlja da teče rečnim koritom. Međutim, oni najhrabriji, koji su uspeli da se popnu na vrh i dočepaju se sledećeg kotla, već su uspeli da zagaze i u vodu.

Od zamenitosti u klisuri ističe se i kula - stari grad Svrljig, kao i ostaci starih manastira i crkava, a u tom kraju pronađen je i jedan od najstarijih ćiriličnih zapisa.

Ova pruga ovekovečena je i na jednom partizanskom filmu s kraja sedamdesetoh godina: "Dvoboj za južnu prugu", u kome je glumio i Slavko Štimac.

Inače, šetnja uz prugu je na sopstvenu odgovornost - dok smo se penjali po stenama čuli smo intenzivan pisak lokomotive koji je konstantno odzvanjao između brda. To je bio voz koji je prenosio materijal za obnovu pruge i neprekidno je trubio kako bi putnike, poput nas, na vreme upozorio na opasnost.

Kada se završi rekonstrukcija pruge, šetnja će biti posebno opasna, jer će brzina vozova biti veća, a počeće da saobraćaju i redovni putnički i teretni vozovi.

(Telegraf.rs)