Komandant Helikopterske jedinice otkriva ključnih 5 minuta u gašenju: Kuće gore i kad nisu u vatri

Foto: Helikopterska jedinica MUP

Kada će kući, ne znaju. Da li će biti vraćeni u svoju matičnu bazu u Beograd, ili preusmereni na neku drugu lokaciju, ni to ne znaju, ali i posle 15 dana gašenja požara u Srbiji, Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji i sada u Grčkoj, kada ih pitate kako su, oni vam kažu: "Dobro smo! Motivacija ne manjka, tako da smo dobro!"

Preporučujemo

Ovim rečima, nekoliko trenutaka pre nekog skoro 70. naleta iznad Evije, počinje razgovor za Telegraf.rs komandant Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Nenad Nedić.

Danas je četvrti dan kako su pripadnici ove jedinice u Grčkoj, koja se deset dana bori sa vatrenom stihijom, a u koju su naši piloti na čelu sa komandantom odleteli u ponedeljak. Samo u utorak i sredu imali su 66 naleta i izbacili 75 tona vode.

U trenutku razgovora sa njim, gradonosni oblaci su, na sreću, doneli kišu i iznad Evije. Noć pre, u noći između srede i četvrtka, taj oblak i njegove munje je izazvao požare na Halkidikiju, ali ih je, kako nam Nedić otkriva, kiša ugasila. Sreća!

- Trenutno smo u bazi Tanagra. To je 20 minuta leta, jugozapadno od tog dela ostrva koji su nam na Eviji dodelili da radimo. Pošto su u toku neki gradonosni oblaci, a mislim da pada kiša čak i iznad Evije, na zemlji smo i čekamo brifing kako bismo saznali gde ćemo leteti. Bilo je požara na Halkidikiju, ali su odmah ugašeni. Kiša ih je ugasila. Sad je, koliko mi čujemo, ostao kritičan Peleponez - kaže Nedić za Telegraf.rs, ni ne slutivši da će samo par sati nakon našeg jutrošnjeg razgovora jedinica kojom komanduje biti upućena upravo na Peleponez.

Heroji našeg neba, koji sada brane grčku zemlju, u utorak su imali 30 naleta i izbacili 35 tona vode, a juče, u sredu 36 naleta u okviru kojih su izbacili oko 40 tona vode. U stanju dežurstva su čak 14 sati.

- U stanju dežurstva stojimo pored helikoptera, a ovde se u proseku leti za nijansu manje nego u Severnoj Makedoniji. Prosek je nekih 5 do 6 sati. Severna Makedonija nam je bila kritična i naporna. Tamo smo leteli između 7 i 9 sati dnevno  - navodi komandant Helikopterske jedinice MUP-a.

Kada su u ponedeljak sletali na Eviju, prst pred okom nije mogao da se vidi. Jutros već, dim nije bio takav kakav ih je "dočekao".

- Nema više dima u toj količini - kaže on.

Timski rad sa zemlje i neba pobeđuje vatru 

Objašnjava nam kako u požarima izgleda rad Helikopterske jedinice, kada oni "nastupaju" i uči nas da bez zajedničkog napada na vatru sa zemlje i sa neba nema ni lokalizovanja, a kamoli gašenja požara.

- U suštini, tamo gde je kritično, Grci usmeravaju snage. Oni imaju takozvanu brigadu za gašenje požara, a u sklopu nje su vatrogasci, vozila i helikopteri. Njihovi helikopteri navode multinacionalne snage koje su došle kao ispomoć. Takav je princip rada. Oni koordiniraju sa snagama na zemlji i onda nama izdaju koordinate, reon rada.

- Malo se razlikuje od našeg sistema rada. Mi smo vezani za naše ljude u Srbiji, pa kontaktiramo direktno sa njima. Naši ljudi iz Sektora za vanredne situacije vrše izviđanja sa našim helikopterima, odlučuju koji je pravac delovanja i kako je najbolje da se organizuje operacija gašenja požara. Takav je bio slučaj u Negbinama, i zato je tamo požar brže ugašen - priča nam Nedić.

Napominje da nijedan požar ne može da se ugasi upotrebom vazduhoplova, ako nema snaga koje ga "napadaju" na zemlji:

- Ako nema snaga na zemlji, ne može požar da bude ni lokalizovan, ni ugašen. Moraju jednovremeno da deluju i snage sa zemlje i snage iz vazduha. Jedino pod tim uslovom može efikasno da se suzbije odnosno da se lokalizuje požar i ugasi.

Ispred linije vatre 

Samim tim, i Helikopteri poleću odmah u akciju, kako bi sprečili eventualno širenje požara, usporili ga, ili da vatrogascima ohlade put.

- Čim vide da požar kreće da se širi, helikopteri treba da uspore njegov razvoj. To se zove linija fronta, a ona zavisi od pravca i jačine vetra. Ako je vetar promenljive kategorije, onda to usložnjava celu operaciju, ako je konstantnog pravca bar par sati, onda je lakše da se uspostavi kontrola nad požarom. Ali, pozivaju nas odmah da usporimo požar ili da im ohladimo put, čim procene da ne mogu sami da lokalizuju. Bacamo vodu ispred linije vatre. 

Nenad Nedić, komandant Helikopterske jedinice MUP-a Foto: Helikopterska jedinica MUP

- Jer, zbog visoke temperature požara, oseća se toplota i ispred vatre. Ja sam to gledao u Čačku 2012. godine kada se kuća zapalila a nije bila direktno izložena vatri nego toploti. Drvo na krovovima se greje, dimi se, dimi i samo se stvori plamen. Neverovatno! Zato su Negbine i Mokra Gora bile odmah efikasne, maltene za dva dana ili dan, stavljeno je pod kontrolu. Ne možemo jedni bez drugih, dakle. Nijedan požar nije ugašen samo iz vazduha - objašnjava komandant Nedić.

Krug od 5, 6 minuta 

Osim zajedničkog delovanja, jako je bitno da im voda kojom gase bude blizu, kako bi uspeli da je zahvate, bace na vatru i opet se vrate po nju u roku pet, eventualno šest minuta.  

- Prvog dana uzimali smo vodu iz jezera koje smo nalazili na Eviji. Zašto? Uvek vršimo odabir vodozahvata da bude blizu mesta požara, da bi krug od momenta kada uzmemo vodu, izbaimo je, odnosno gasimo požar i vratimo se ponovo po nju, trajao ne duže od 5, 6 minuta. Jer, ako on traje duže od 5, 6 minuta, onda svrha gašenja gubi smisao. Mora da bude konstantno frekventno izbacivanje vode tokom naleta. Zato se gleda da taj krug traje 5 do 6 minuta.

- Juče smo, međutim, kupili vodu iz mora. Ono je problematično zbog soli, zbog motora helikoptera. Prisustvo soli nagriza delove motora, zbog čega posle letenja helikopteri moraju da se peru, kompresor da se ispira. To letenje iznad mora zahteva poseban sistem održavanja, a naša tehnika da je sve vreme spremna za to -  priča Nedić.

Najteži momenti 

Na pitanje da li im je ovo bio najveći i najzahtevniji požar, kaže da jeste prostranstvo koje je bilo zahvaćeno vatrom u Grčkoj veliko, ali da su najteži oni trenuci kada se boriš za svaku kuću, za dvorište.

- To je bilo kod nas prisutno kada se zapalilo u Miokovcima, kod Čačka 2012. godine, Tara iste godine, onda je bila Severna Makedonija. Tamo smo branili dva sela na 40 stepeni. Ne mogu da klasifikujem. Jeste ovde prostranstvo koje je zahvaćeno vatrom bilo najveće, ali suština ostaje ista. I dalje se svrha svodi na borbu za kuće i to je najgori trenutak. To znači da je već požar izmakao kontroli i da moraš onda da braniš domaćinstva, ljude i ostalo...

I za kraj razgovora, ono što pomenusmo na početku teksta. Ima li indicija kada će da se vrate kući. Svojim porodicama. U Srbiju.

- Za sada ne znamo. U Severnoj Makedoniji smo bili momcima iz Sektora za vanredne situacije, i radili u koordinaciji sa njima. Ne znam da li će sa ove pozicije da nam narede da se vratimo u matičnu bazu u Beograd, ili da nas usmere na neku drugu lokaciju - rekao je Nedić.

Tako i bi.

Sa Evije su nešto posle 15 časova odleteli u drugi deo Grčke, da nastave borbu sa vatrenom stihijom.  

(Telegraf.rs)