Ispovest heroja sa Ibra: Detetu virila ruka, otac zvao pomoć i potonuo. Ljudi nisu hteli da se kvase

Foto: Privatna arhiva

Strahinja Savić, David Dragojlović, Bojan Draganić, Dimitrije Jovandarić, Stefan Đurđević i David Čantrak. Ovo su imena šestorice momaka, heroja koji su u nedelju položili ispit zrelosti i humanosti, spasivši iz nabujalog Ibra petogodšnjeg dečaka. Nažalost, ocu ovog deteta Đorđu Baltiću (37) nije bilo pomoći, iako su se, kako kažu, odmah bacili u vodu čim su čuli zapomaganje.

Preporučujemo

Šestorica maldih Kraljevčana, drugari su iz naselja i starosti su od 15 do 16 godina. Kako za Telegraf.rs priča jedan od ovih heroja Strahinja Savić (15), u nedelju je sa svojim drugovima provodio uobičajen dan pored reke, kada je iznenada čuo povike.

- Bilo je to u nedelju, oko 18 sati. Moji drugari i ja smo bili na drugoj obali Ibra, sa Ribničke strane. Čuli smo ispod Glavčićevog mosta uzvik: "Upomoć". Pogledali smo i videli oca sa detetom kako se davi. Iste sekunde smo skočili u vodu, mojih pet drugara i ja. Počeli smo da plivamo uzvodno ka njima - počinje priču Strahinja.

Kako kaže, sve se brzo dogodilo i nije bilo previše mesta za razmišljanje, morali su odmah da reaguju.

- Čovek je povikao "Upomoć" i bukvalno posle nekih 10-15 sekundi je samo potonuo. Nismo ga više videli. Dete je počelo da tone, ali je diglo ruku gore, da vidimo gde, prepametno je odreagovalo. Kako je tonulo, u jednom trenutku smo videli bukvalno samo pola njegove šake. Uvatili smo ga, nekako smo uspeli da ga iznesemo na obalu i doveli ga ovde do prvog splava. Utoplili smo ga i pozvali hitnu pomoć, vatrogasce i policiju.

Strahinja objašnjava da je u tim trenucima nije postojao strah. Jedino je bilo važno da spasu dete.

- Iskreno, nisam se kolebao ni sekund. U trenutku kad sam skakao i plivao tamo ni o čemu nisam mislio, samo da stignem na vreme - iskren je ovaj maldi heroj i dodaje da su takođe pokušavali da nađu i oca.

- Pokušali smo da pronađemo oca tu u blizini gde smo izvadili dete, ali nismo uspeli. Kad smo ga izbavili, samo smo se svi pogledali i rekli: "Hvala Bogu da smo uspeli njega da spasemo".

Posle toga su pokušavali da stupe u kontakt sa porodicom deteta i nerećnog čoveka.

- Raspitivao sam se, dete je u redu, ali u bolnici ostalo za svaki slučaj. Hteo sam da kontaktiram njihovu porodicu, da bar izjavim saučešće, ali nisam uspeo da stupim u kontakt.

Reakcije Kraljevčana, sudeći po objavama na društvenim mrežema, ali i Strahinjinim rečima, bile su najpozitivnije moguće. Momke hvale i podržavaju  na svakom koraku. Ipak, Strahinju boli to što niko osim njih, te kobne nedelje, nije želeo da priskoči u pomoć.

- Svi su nam čestitali, zahvaljivali nam. Ipak, moram da apelujem da se digne svest da treba pomoći. Jer kad smo uskočili i krenuli da plivamo, desetoro ljudi je sa druge strane obale, bliže čoveku i detetu koji su se utapali, sedeli. Niko od njih nije uskočio da pomogne. Morao sam da ih pitam zbog čega nisu pritekli u pomoć, a njima je izgovor bio: "Nisam smeo da se kvasim". Imate mogućnost da pomognete i nekome spasite život, a vi nećete da se kvasite? Meni je to besmisleno.

Na kraju svega, ostalo im je samo žao što nisu spasili Đorđa Baltića.

- Mnogo smo ponosni na sebe što smo uspeli da pomognemo, ali opet mi je jako žao što nismo uspeli da spasimo i oca tog deteta. I zato želim da se samo digne svest građana o tome da pomažu, u svim situacijama. Što se mene tiče, uvek ću to raditi.

(Telegraf.rs)