Obeleženo 80 godina od pokolja Srba u SPC Rođenja presvete Bogorodice u Glini

U beogradskom naselju Busije večeras je obeleženo 80 godina od pokolja Srba u SPC Rođenja presvete Bogorodice u Glini 1941.godine.

Služen je parastos žrtavama u hramu Svetog Chirlila i Metodija, a potom je održana komemoracija žrtvama u Parohijskom domu te crkve.

Predsednik Saveza Srba iz regiona i narodni poslanik Miodrag Linta rekao je novinarima da su se tokom 1941.godine desila tri masovna zločina, od toga dva u SPC.

- Nakon stravičnih zločina ustaški režim je srušio crkvu Rođenja presvete Bogorodice, a nakon završetka rata vlast, vodeći politiku lažnog pomirenja, nije dozvolila obnovu te crkve na istom mestu gde je postojala već 150-200 metara dalje - rekao je Linta.

Linta je rekao i da je teško govoriti o trajnom miru i stabilnosti na prostoru bivše Jugoslavije dok god hrvatski narod ne pokaže spremnost da se suoči sa, kako je rekao, svojom ustaškom, genocidnom i zločinačkom prošlošću.

- Dok god se u Hrvatskoj veličaju zlikovci, dok god se ne osuđuje genocid, ne samo u glinskoj crkvi nego širom Nezavisne države Hrvatske nije moguće govoriti o bilo kakvom pomirenju između hrvatskog i srpksog naroda - rekao je Linta.

Linta navodi da je zbog toga važno da Vlada Srbije pokrene inicijativu prema Vladi Hrvatske da se "Hrvatski dom" preimenuje u spomen centar "Srpskih žrtava genocida Banije i Korduna" i da, kako kaže, naša država osnuje memorijalni centar srpskih žrtava genocida NDH koji bi se bavio negovanjem kulture sećanja na srpske žrtve i upoznavao domaću i inostranu javnost o počinjenom genocidu.

- To bi bila institucija koja bi doprinosila međunarodnom priznanju genocida nad Srbima u NDH - rekao je on.

Smatra i da je došlo vreme da Skupština Srbije donese rezoluciju o "genocidu NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima" i da na taj način pošalje jasnu poruku da nisu mogući potpuni dobrosusedski odnosi i potpuna normalizacija odnosa između dve države dok god Hrvatska ne osudi genocid nad srpskim narodom.

Vukašin Zorić, zet Ljubana Jednaka koji je bio jedini preživeli u pokolju pre 80 godina, rekao je novinarima da Jednak nije želeo da opterećuje porodicu prepričavanjem tog strašnog događaja, te da mu je revanišizam i mržnja prema drugom narodu bio stran.

- Ljuban je bio čovek koji nije pamtio samo zlo, nastojao je da njegova priča ostane u okvirima familije i užeg kruga ljudi i nije se bunio što je na primer njegov sin oženio Hrvaticu. Kada je nešto radio po kući, zvao je majstore iz hrvatskog sela - svedoči Zorić.

Ponašao se, kaže, "kako treba", iako je prilikom akcijom Oluja 1995. godine morao da napusti dom.

Kada je reč o kulturi sećanja i obeležavanju ovog događaja, Zorić smatra da treba preneti mladim generacijama šta se dogodilo.

Obeležavanje događaja u naselju Busije organizovali su Udruženje krajiških Srba "Prelo" iz Čikaga, Zavičajni klub Kordunaša iz Beograda, Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja Banije iz Beograda i Savez Srba iz regiona.

(Telegraf.rs)