Lepe vesti iz Đenove, Uroševi rezultati dobri: On se raduje životu, ali roditelji i dalje brinu

Uroš sa roditeljima / Foto: Privatna arhiva

Uroša Matoševića, koji će u januaru 2022. napuniti pet godina, građani Srbije upoznali su kao dvogodišnjeg dečaka. Te 2019. pokrenuti su prvi apeli za pomoć malenom Nišliji obolelom od neuroblastoma. Sredinom prošle godine, u jeku epidemije korona virusa, sugrađani su brinuli i prikupljali pomoć za dečačića koji je u tom trenutku imao metastaze na kostima, mozgu i bubregu.

Preporučujemo

Prikupljan je novac za odlazak na lečenje u inostranstvo. Trebalo je da otputovati u pedijatrijsku bolnicu u Đenovi. Danas smo saznali i da je dete na prvoj tromesečnoj kontroli i da su rezultati dobri.

Dečak je najpre boravio u Kliničkom centru Niš. Tu je 14. februara 2019. godine počeo sa hemioterapijama. Kako nam je njegov otac Marko objasnio, potom je usledio i odlazak u Đenovu, zatim naredni ciklus hemioterapije, potom i transplantacija, operacija, zračenje.

Danas je tri meseca kako nije na terapiji. U maju ove godine vratio se u rodni grad. Potom sa porodicom otputovao u Đenovu, ali na kratko - da obavi potrebne analize. Tamo su, dakle, dobili lepe vesti. Rezultati analiza su dobri i Matoševići se za neki dan vraćaju kući.

Naredna kontrola je u oktobru.

- Na jetri ima zaostatak. Tu je bio primarni tumor, ali to što je zaostalo nije moglo da se operiše - kaže otac navodeći zbog čega će u narednom periodu ipak odlaziti u inostranstvo, ali na kontrole.

Objašnjava i da je operacijom tumor odvojen od kičme, ali da je zahvaćeni bubreg odstranjen. Ipak, lekari ocenjuju da će i sa jednim preostalim Uroš moći neometano da se razvija. Opreznim roditeljima, koji ovu bitku doživljavaju kao svoju, na umu je i statistika. Postoji rizik da se bolest vrati. Postoji i šansa da bude proglašen za pobednika.

- Čekamo da nam kažu da je zdrav - kazao je otac za Telegraf.rs dodajući da lekovi i dalje deluju iako dečak ide ka stotom danu bez terapije.

Roditelje veseli i hrabri životna radost četvoroipogodišnjeg sina.

- Dugo je bio izolovan, brinuli smo kako će reagovati u društvu, ali voli da se poigra sa decom u parku - kaže nam otac.

Priča i kako je silno želeo bicikl, kako sada želi trotinet. Seća se i anegdote. U maju u Nišu provozao se pored stare poznanice. Ipak, jedno drugo nisu prepoznali. Tu je bio Marko da ih ponovo poveže. Naime, Marina Adamović, pokretač Banke dobročinstva, koja nam ja u junu prošle godine i govorila o teškom stanju dečaka za koga je prikupljala pomoć, bila je na ulicama Niša kada je Uroš krenuo u vožnju. Po savetu oca, "prišao je onoj teti". Tad već poodraslo dete pravilo je krugove biciklom, a Marina mu se obradovala i ne znajući da je to Uroš. Onda je prišao i tata, predstavljajući svog sina - otpuštenog sa lečenja, energičnog i razigranog.

(Telegraf.rs)