Malu Anu otac silovao, snimao i podvodio: Nudio je na Fejsbuku za 2.000, kroz ovaj pakao je prošla

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Maloletnoj Ani desilo se što nijednom detetu ne bi smelo. Otac ju je seksualno zlostavljao. Otišao je i korak dalje i eksploatisao sopstvenu ćerku, podvodio je i drugim muškarcima s kojima je bila primorana da ima seksualne odnose. Svoje odnose s njom je snimao i delio ih preko Fejsbuka, kao i odnose koje je imala sa drugim muškarcima. Cela ta strahota trajala je od kraja 2018. do aprila 2020. Na njen slučaj smo podsetili jer je danas, 30. jula, Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima.

Preporučujemo

Tim povodom, Atina - Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja, uradilo je studiju slučaja o kršenju prava na privatnost i poverljivost podataka dece žrtava seksualnog zlostavljanja i trgovine ljudima u Srbiji pod nazivom „Čovečanstvo duguje deci najbolje što ima“. Studija je nastala iz potrebe da se prikaže Anin život, žrtve trgovine ljudima i seksualnog iskorišćavanja čiji problemi nisu nestali hapšenjem trgovca ljudima, već su se uvećali i to zbog navodnog neodgovarajućeg postupanja i izostanka postupanja nadležnih organa koji su imali ulogu da ovo dete zaštite.

"Seksualno zlostavljanje je jedna od najtežih i po posledicama najkompleksnijih formi nasilja koje ostavlja ozbiljne zdravstvene, psihološke, socijalne i razvojne posledice po dete. Prema dostupnim podacima UNICEF-a, najmanje 120 miliona devojčica uzrasta od 10 do 18 godina bilo je primorano da ima seksualni odnos ili da učestvuje u aktivnostima neprimerenog seksualnog sadržaja. U skoro 90 odsto slučajeva počinioci su im bili poznati odranije. S druge strane, podaci na globalnom nivou pokazuju da je gotovo svaka treća žrtva trgovine ljudima maloletna, s daleko najvećim učešćem devojčica u tom broju. Žene žrtve trgovine ljudima su u 82 odsto slučajeva trafikovane u svrhe seksualne eksploatacije, devojčice u 72 odsto, dok je to slučaj sa 10 odsto muškaraca i 27 odsto dečaka žrtava trgovine ljudima", navodi se u studiji.

Prema poslednjim dostupnim podacima za Srbiju iz 2019. godine, 64 odsto žrtava trgovine ljudima činile su osobe mlađe od 18 godina, dok je i prethodnih godina, prateći statističke podatke, situacija bila slična – oko 90 odsto njih su devojčice, navodi Jelena Hrnjak iz organizacije Atina.

- Iako ova studija pokazuje slučaj samo jedne devojčice žrtve trgovine ljudima i seksualnog zlostavljanja, ovaj slučaj, nažalost, nije usamljen. Iz tog razloga je i nastala ova studija i to u najboljoj nameri da bude podsetnik i da prevenira da se ovakve situacije ponavljaju, ali i da bude pokazatelj profesionalcima u Srbiji da su u obavezi da stalno preispituju svoja postupanja, kao i da u punoj meri primenjuju postojeće zakone i omoguće deci žrtavama seksualnog nasilja što bezbolniji oporavak od traume i uspešnu i funkcionalnu reintegraciju. S tim u vezi, ova studija nudi i konkretna rešenja tj. preporuke za saniranje uzroka i posledica koje dovode do kršenja prava na privatnost i poverljivost podataka maloletnih žrtava seksualnog zlostavljanja i trgovine ljudima. Ona nosi i poruku da mi sami, kao i čovečanstvo, dugujemo deci najbolje što imamo - navodi Andrijana Radoičić Nedeljković, autorka studije iz organizacije Atina.

Za godinu dana četiri puta davala izjave

Pored toga što je bila seksualno zlostavljana, Ana je u dugom periodu bila i žrtva roditeljskog zlostavljanja i zanemarivanja. O njoj se najviše brinula baka s kojom je devojčica razvila odnos bliskosti. Postoje indicije da je otac seksualno zlostavljao Anu u dužem periodu od prethodno navedenog. Najkasnije januara 2019. godine, policija je imala saznanja/sumnju da Anu seksualno zlostavlja otac. Ana je u toku jedne godine najmanje četiri puta davala različitim organima izjave o tome da je otac seksualno zlostavlja i da je prinuđena na seksualne odnose s drugim muškarcima. Nije poznato da li je i jedna krivičnopravna mera preduzeta, izuzev što je policija, nakon prve detetove izjave, izrekla hitnu meru po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, koja nije produžena. Uprkos hitnoj meri, otac je uspostavljao komunikaciju s detetom, koje je bežalo iz hraniteljske porodice da bi se vraćalo kući. Ocu deteta nije izrečena zatvorska kazna zbog kršenja hitne mere, kako je propisano Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Iako je postojala sumnja da je Ana žrtva trgovine ljudima, na osnovu dostupnih indikatora za socijalnu zaštitu i mada je o tome odmah obavešten Centar

za zaštitu trgovine ljudima, koji ima mandat za identifikaciju slučajeva trgovine ljudima u Srbiji, ovom Centru trebalo je godinu dana da obavi prvi

razgovor s detetom. Tokom 17 meseci, ni javni tužilac ni nadležni Centar za socijalni rad nisu pokrenuli parnični postupak za zaštitu od nasilja u skladu s Porodičnim zakonom, niti su preduzimane adekvatne policijske mere u vreme kada devojčica nije bila dostupna, pa i u intervalima od više meseci.

Brigu o njoj vodila baka

Navodni propusti organa počeli su i pre nego što je dete prvi put dalo izjavu o seksualnom zlostavljanju koje je trpelo i trajali su do lišenja slobode oca zlostavljača, ali i nakon toga. Oni se mogu pratiti i u prošlosti, u vreme roditeljske separacije, kada je brigu o detetu suštinski vodila baka, bez odgovarajućeg pravnog rešenja i bez podrške institucija, kao i u periodu od kada je otac deteta bio osuđen na izdržavanje kazne zatvora do perioda kada je trebalo da bude otpušten i kada je trebalo procenjivati i planirati mere za smanjenje rizika po dete, navode dalje u studiji.

Sve do aprila 2020. godine, zlostavljač se nalazio na slobodi. Hapšenje oca deteta žrtve usledilo je tek nakon što je prijavljeno da je distribuirao snimak seksualnog nasilja nad Anom. Ono što je ključno odlikovalo postupanje policije i tužilaštva jeste očekivanje da dete bude nosilac dokaznog postupka, iako devojčica spada u red privilegovanih svedoka. Od nje se očekivalo da policiji i tužilaštvu pruži dokaze – snimak, izjavu, pri čemu nije uvažen položaj ovog deteta posebno zbog toga što je, zbog odsustva majčine brige, praktično prepuštena ocu. Pri tome, nadležne državne institucije nisu kontinuirano preduzimale sve neophodne i zakonom zagarantovane radnje kako bi se ovom detetu obezbedila stabilna i bezbedna sredina, slobodna od uticaja oca, sa psihološkom, zdravstvenom, socijalnom i obrazovnom podrškom, u kojoj bi dete jedino moglo da slobodno da izjavu o teškim oblicima zlostavljanja koje je trpelo.

Umesto toga, ovo dete je višestruko reviktimizovano perpetuiranim uzimanjem izjava, kojima se nije davala težina niti poverenje, nepokretanjem krivičnih postupaka, omogućavanjem seksualnom zlostavljaču da uprkos izjavama deteta, devojčicu nesmetano kontroliše i nadalje zlostavlja.

Nažalost, ni hapšenje zlostavljača i aktuelan prekid seksualnog zlostavljanja nije značio kraj zlostavljanja ovog deteta.

Uhapšen osumnjičeni za rodoskrvnuće

Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je 22. aprila 2020. informaciju da je: "Uhapšen osumnjičeni za rodoskrvnuće i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju".

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Pančevu uhapsili su muškarca (44) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo rodoskrvnuće, kao i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Sumnja se da je on svoju sedamnaestogodišnju ćerku nagovorio na polni odnos sa njim, što je snimio mobilnim telefonom. Taj snimak je, kako se sumnja, putem Fejsbuk profila osumnjičenog prosleđen njegovim prijateljima na ovoj društvenoj mreži uz poruku "da su vrata otvorena i da se naplaćuje 2.000 dinara za noć. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu”.

Ova informacija objavljena je u okolnostima kada je snimak devojčice već bio dostupan mnogima putem društvene mreže Fejsbuk, navode iz Udruženja "Atina". Sama policija navela je da je otac nudio ćerku za seksualni odnos za novac, preko Fejsbuk mreže. Stoga je jasno da je ovaj snimak bio i mogao biti dostupan i seksualnim zlostavljačima dece, trgovcima ljudima i drugim kriminalnim grupama. Pri takvoj okolnosti, objavljivanje detalja izvršenja krivičnog dela, i posebno navođenje preko koje društvene mreže je devojčica „nuđena” za seksualni odnos i preko koje je distribuiran snimak njenog seksualnog zlostavljanja, olakšalo je mogućnost da se do snimka dođe, a dete prepozna, čime je povećan rizik od novog zlostavljanja i novog ciklusa trgovine radi seksualnog iskorišćavanja. Objavljivanje i mesta odakle je otac-zlostavljač, otvorilo je mogućnost da se sa snimkom upozna i mnogo širi krug ljudi, kao i da se vrlo brzo otkrije identitet deteta.

Sama inicirala odnose sa ocem?!

Dete koje je – zahvaljujući objavljenim informacijama o uzrastu, mestu stanovanja, imenu oca i detaljima porodičnog života – moguće jasno identifikovati povezano je sa informacijom o seksualnom zlostavljanju i seksualnom iskorišćavanju.

Objavljivanje informacije da je devojčica sama inicirala seksualne odnose sa ocem i drugim muškarcima je težak oblik viktimizacije deteta. Ova informacija je okrivljavanje žrtve za seksualno zlostavljanje koje je doživela i seksualno iskorišćavanje kome je bila izložena, uz istovremeno određen stepen javnog „amnestiranja” zlostavljača. Imajući u vidu pol žrtve i zlostavljača, ovakvi navodi imaju izrazitu rodnu neosetljivost i rodne stereotipe. Objavljivanje ove informacije predstavlja ne samo reviktimizaciju deteta već i flagrantnu povredu prava na privatnost, poverljivost podataka i bezbednost.

Dete je – zahvaljujući objavljenim informacijama o uzrastu, imenu oca i detaljima porodičnog života, a u ranijim tekstovima i o mestu gde živi – moguće jasno identifikovati, povezano je sa informacijom o njenoj „dobrovoljnosti” u seksualnom zlostavljanju i seksualnom iskorišćavanju, čime je Ana postala lak plen trgovcima ljudima i seksualnim zlostavljačima dece. Na ovaj način ugrožena je njena bezbednost, izložena je stigmatizaciji i riziku od novog seksualnog zlostavljanja, a objavljivanje ove informacije značajno otežava njen oporavak.

Međutim, uprkos flagrantnim i višestrukim povredama prava zlostavljanog deteta, nijedan organ u čijoj je to nadležnosti nije pokrenuo postupke protiv medija.

Dete-žrtva može imati dugotrajno snažno osećanje stida i krivice, koje je nastalo manipulacijom samog seksualnog zlostavljača koji dete „uči” da je ono krivo, da je zaslužilo da bude zlostavljano, da je izazvalo ili se nije suprotstavilo, da je seksualno nasilje njihova zajednička tajna. Brojnim tehnikama psihološke i emocionalne manipulacije, seksualni zlostavljač podstiče, uzgaja i neguje osećanje krivice i stida koji su tim izraženiji kada je seksualni zlostavljač roditelj ili osoba od poverenja.

To što dete ne vrišti, ne znači pristanak

Kada su počele da se objavljuju informacije o Aninoj „dobrovoljnosti”, počeli su da se pojavljuju i komentari čitalaca koji minimiziraju seksualno nasilje koje je dete trpelo."Dobrovoljnost" odnosa deteta sa odraslom osobom maskirana je nizom okolnosti u vezi s ponašanjem deteta, koje mogu da daju sliku kako je dete pristalo na seksualni odnos. U to se ubrajaju sledeća ponašanja deteta koje je preživelo seksualno nasilje: dete ne vrišti, ne suprotstavlja se, ne pruža aktivan otpor, ne obelodanjuje seksualni čin neposredno pošto se dogodio, u bliskoj vezi je s nasilnikom, nema forenzičkih dokaza o seksualnom odnosu i ne može da se seti detalja događaja.

Međutim, treba imati u vidu da sva ova ponašanja deteta nikako ne znače i pristanak, već samo reakciju na postojeću situaciju, mehanizam odbrane i izlaženja na kraj sa situacijom u kojoj nema moć. Dete je žrtva. S obzirom na to da dete ne može dobrovoljno učestvovati u tako nečem, niti može dati saglasnost za tako nešto, jasno je da se u ovakvim slučajevima radi isključivo o seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju dece, lica mlađih od 18 godina.

Postavlja se pitanje – da li će ikada biti moguće da se ova devojčica oporavi i reintegriše. Ukoliko vreme pokaže da je odgovor na ovo pitanje negativan, odgovornost stoji na na medijima i organima vlasti, koji su umesto pomoći, dete izlagali dodatnim patnjama.

(Telegraf.rs)