Ispovest žene kojoj je srušen dom pre 13 godina u Dubljanskoj: "Tog trenutka smo izgubili život"

Četiri porodice su oktobra 2008. godine ostale bez krova nad glavom kada je, slično scenariju koji je zadesio stanare Vidovdanske ulice, greškom investitora došlo do urušavanja njihovih kuća u Dubljanskoj ulici 35 na Vračaru.

Jedna od stanarki koja je te kobne jeseni ostala bez doma, Nives Čulić, za "Telegraf" se priseća kako je sve počelo.

- Ceo taj dan je tutnjalo, bagerista je bio na terenu i nešto kopao. Rekli smo čoveku da osećamo neke vrste vibracija, on je doveo investitora i tu je došlo do svađe između njih dvojice, posle su otišli i nakon par sati je došlo do urušavanja. Srećom, ja sam u tom trenutku bila sama u kući, nije bilo ni mame ni deteta, pa nije bilo tog stresa kao kad bi oni bili prisutni. Ali je svakako to bila jedna katastrofa - objašnjava ona.

Kako kaže, u tom trenutku niko nije znao šta se dešava, jer je prašina bila svuda okolo.

- To je kao najgori mogući zemljotres, ne znate šta se dešava, vidite samo prašinu. Nisam smela par minuta da izađem iz kuće, jer nisam znala na šta ću da zgazim, dok se ta prašina nije slegla. Iako je bilo jasno šta se desilo, nismo mogli da priđemo tome u roku od pola sata jer je sve bilo zamagljeno i dalje. Onda je došla policija, zatvorili su gradilište. U tom trenutku smo na licu mesta dobili obećanje da treba da dođemo i da se dogovorimo šta dalje.

Čulić kaže kako su, mesecima pre ovog incidenta, predosećali da će nešto da se desi, budući da su primetili da na gradilištu, na parceli pored, počinje da se kopa nepregledna jama koja bi mogla da izazove probleme.

- Od kako je počela da se zida zgrada, te 2008. godine, mi smo mesecima, najmanje pet puta dopisom obaveštavali građevinsku inspekciju da je nastao veliki problem na građevini, s obzirom da je bilo iskopano skoro 15 metara i da je preko sedam metara bilo u vodi. Nijednom nisu izašli na teren. Čak je jedan od prvih izvođača radova dopisom građevinskoj inspekciji, u junu mesecu, javio da na tom gradilištu postoji problem, da se vidi da šipovi nisu dobro postavljeni, da će doći do urušavanja, na šta su dobili odgovor da se sve radi po propisima. Onda se u oktobru sve urušilo.

Agonija ljudi bez krova nad glavom, kojima je u sekundi život preokrenut, tek je počela. Kako kaže Čulić, niko nije mogao da pretpostavi da će trajati sada više od jedne decenije.

- Konkretno, moj objekat se nalazi na susednoj parceli i nije skroz srušen, ali svakako nam je naloženo da tu ne možemo ostati. Nakon incidenta pokrenuto je nekoliko postupaka. S jedne strane je javno tužilaštvo pokrenulo krivični postupak protiv investitora i izvođača radova, sa druge strane je Sekretarijat za imovinu zabranio korišćenje parcele i naložio investitorima i izvođačima radova da moraju sanirati i napraviti projekat sanacije parcele susednih objekata, pa tek onda zidati, uz određene rokove. Pošto je ta rupa bila duboka 15 metara, Gradski sekretarijat je dao nalog da se ta rupa privremeno zatrpa, verovatno sa idejom da će projekat sanacije da bude izvršen. Projekat sanacije je predat Opštini Vračar, a cena sanacije te temeljne jame je skoro 300.000 evra i svima je bilo jasno da to investitor nikad neće uraditi.

Za sve to vreme, stanari su u privremenom smeštaju. Na početku, takođe su bili prinuđeni da borave u hotelu Slavija, da bi kasnije morali sami sebi da traže drugi dom i plaćaju ga iz sopstvenog džepa.

- Smešeteni smo u hotel Slavija, dok investitor ne pronađe adekvatan smeštaj, a on to nikada nije uradio, sami smo ga pronašli. U tom trenutku pokušavamo da sa gradskom upravom napravimo određen dogovor, da vidimo na koji način će naš problem biti rešen, a za sve to vreme, mi smo iseljeni kao podstanari, koji sami sebi plaćaju zakup, ne samo za nepokretnost u koju smo se iselili nego i za objekat iz kog smo prinudno iseljeni jer je inspekcija zabranila njegovo dalje korišćenje.

Tako, bivša stanarka Dubljanske 35 i dalje plaća troškove u kući u kojoj ne živi.

- Četiri kuće su urušene u tom trenutku sa susednih parcela. Dve su skroz srušene u smislu da su baš upale u temeljnu jamu, a naša kuća stoji napola, ne može da se koristi, pukli su temelji. I zbog toga što objekat postoji, nas nisu oslobodili plaćanja troškova, jer priključci za vodu i struju i dalje stoje tu.

Kako kaže, bitku od početka vode sami, a sudski postupak traje jednu deceniju. Prvostepena presuda doneta je tek u januaru ove godine.

- Tom presudom je oglašeno da nam treba isplatiti određene sume koje su sada enormno više nego da je stvar rešena ranije. To je zato što smo posle tražili i naknadu za objekat i naknadu za to što ne možemo da koristimo svoje objekte, a plaćamo zakupninu, troškove za nameštaj i drugo. Nas je četvoro tužilo, a cifre za mene i za sestru, kao vlasnice dva objekta,  jesu 11.510.493 dinara, plus na to još 10.920.269 dinara, treći iznos je 803.325 dinara, četvrti iznos je za troškove postupka i iznosi 178.750 dinara. Ova presuda je prvostepena, od 29. januara, i ići će na apelaciju, tako da još ništa nije konačno - dodala je Čulić i dodaje da jama u kojoj su završile kuće i dalje stoji.

- Ta temeljna jama nikada nije sanirana. Ona sada pravi problem četvorospratnici koja se nalazi na susednoj parceli. Nikad se niko nije pojavio da pogleda šta se dešava.

Uprkos materijalnim gubicima koji su veliki, ono bez čega su stanari Dubljanske ostali tog kobnog oktobra jeste i pravo na pristojan život.

- Mi smo tog trenutka izgubili naš život. Sve ovo posle toga je bukvalno mučenje da bismo imali krov nad glavom. Ali ne odustajemo, naš jedini put jeste pravni put, iako traje godinama. Za to vreme smo dobili dve presude za suđenje u razumnom roku, jednu od Strazbura, drugu od Višeg suda. Dočekaćemo mi kraj ovog postupka, ali sve stvarno ide presporo. Trinaest godina ovako živeti... .

Na pitanje šta ih i dalje drži u dugogodišnjoj borbi za dom, Čulić objašnjava da je reč o činjenici da nisu krivi za svoju sudbinu.

- To je životinjska i iskonska borba za goli život, što znamo da smo u pravu, da nikako mi nismo odgovorni za ovo što nam se desilo. Neko na kraju mora da snosi odgovornost.

Ipak, za stanare koje je u pre nekoliko dana u Vidovdanskoj zadesila slična sudbina, veruje da su u boljoj poziciji i pravom putu da svoju stvar reše kako treba.

- Naše iskustvo se drastično razlikuje od iskustva stanara u Vidovdanskoj, jer nama niko nije plaćao smeštaj. A oni su ljudi svega svesni, oni su se organizovali, rešili da budu jedinstveni, na pravom su putu da reše tu stvar. Ulazak u sudski spor, sa ove distance, svakako im ne bih posavetovala, jer to znači 10 godina bez krova nad glavom. A osećamo da smo ostavljeni, prepušteni sami sebi - poručuje ona.

Naši reporteri su u Dubljanskoj ulici kod broja 35 zatekli Jelicu Kostić, koja je bila prisutna u trenutku rušenja zgrade, a jedna od kuća pripadala je njenoj bratanici.

- Ovde nije smelo toliko duboko da se kopa, jer je ispod Čuburski potok i zemlja se lako urušava. Međutim, oni su kopali tri nivoa pod zemljom za garažu. Tog dana je čovek koji je kopao rekao investitoru da će se sve urušiti, na šta mu je ovaj odgovorio da radi ono za šta je plaćen i da se ništa ne pita. Deset do 15 minuta kasnije sve se urušilo. Ljudi su ostali bez kuća, a neki od njih i dalje moraju da plaćaju za te kuće - objasnila je.

Stanari iz Vidovdanske dobiće nove stanove

Zgrada u Vidovdanskoj ulici, čiji se deo urušio biće srušena, a Grad Beograd će izgraditi novu na istom mestu u roku od godinu dana i svi oštećeni stanari dobiće nove stanove iste kvadrature, saopštio je u sredu zamenik gradonačelnika Goran Vesić nakon sastanka sa stanarima te zgrade.

– To znači da će se oni u roku od godinu dana, koliko bi trebalo da traje postupak projektovanja i izgradnje, useliti u stanove na lokaciji na kojoj se nalazi stara zgrada. U međuvremenu će stanari koji žive u hotelu Slavija biti smešteni u gradske stanove koje neće plaćati, gde će moći da žive dok se ne izgradi nova zgrada – rekao je Vesić.

Podsećamo,  do urušavanja je došlo u petak nešto pre podneva, kada je jedan deo zgrade obrušen, jer su potkopani temelji sa parcele pored na kojoj je trenutno gradilište.

U rupu tik do stambene zgrade propao je jedan ceo stan u prizemlju kao i deo stana iznad, a na dnu rupe nalazio se bager.

Stanari zgrade su evakuisani na vreme, te nije bilo povređenih. Smešteni su u hotelu Slavija.

(Telegraf.rs)