Darko i njegova majka po 4 dana nemaju šta da jedu: Moraju i da napuste stan, bez socijalne pomoći

Foto: Privatna arhiva

Darko Đokić (25) iz Valjeva i njegova majka Radmila žive teškim životom. Nisu sposobni da obavljaju bilo koji posao, a na one za koje su sposobni, kako tvrde, neće da ih prime. Žive od socijalne pomoći, pitanje krova nad glavom im je neizvesno, a takođe i to da li će sutra imati šta da jedu.

Preporučujemo

- Rođen sam sa dijagnozom rascepa usne i nepca. Moje lečenje trajalo je godinama. Imao sam više operacija. Detinjstvo sam proveo po ambulantama. Od kad znam za sebe živimo kao podstanari. Često zapadamo u teške finansijske krize i situacije da ponekad nemamo za hleb i osnovne životne namirnice - počinje Darko svoju priču za "Telegraf".

Darko je do skoro bolovao od zečije usne i loših zuba, jer nije bio u mogućnosti da ide kod zubara. Srećom, bar taj problem mu je nedavno rešen.

- Pohađao sam osnovnu školu redovno do petog razreda, nakon čega su me prebacili u odeljenje za osobe sa posebnim potrebama. Završio sam i srednju školu. Znam da čitam i pišem, znam oko računara, matematika mi ide slabije. Ne znam tablicu množenja - dodaje on.

Kako objašnjava, majka i on "žive kako znaju i umeju", a stanuju privatno. Ističe da stan plaćaju 9.000 dinara, dok im je socijalna pomoć iznosila 11.750. Ipak, i ta primanja nedavno su im ukinuta.

- Dobili smo invalidsko rešenje o radu i navedeno je da imamo invaliditet drugog stepena, koji podlaže tome da smo radno sposobni. U Centru za socijalni rad rekli su nam da moraju da nam ukinu pomoć jer invaliditet koji imamo ne podleže kategoriji koja prima pomoć. Da spadamo u treću kategoriju nastavili bismo da dobijamo pomoć. Nemamo nikakva primanja do 10. avgusta. Imamo pravo da majka ponovo prikupi iste papire koje je već predala i pod velikim je znakom pitanja da li će da nam odobre socijalnu pomoć. Pre je zakon podrazumevao da se zakupnina potpiše sa vlasnikom stana i da se ona isplaćuje bez obzira na sve. Sada kad se ukine pomoć, ukida se i zakupnina - objašnjava Darko.

Kako dodaje, dobijali su jednokratnu pomoć kojom su uspevali da isplate stan i lekove, ali se neretko dešava da po tri-četiri dana nemaju šta da jedu.

- Tri meseca sam pokušavao da se zaposlim u svakoj mogućoj firmi, ali zbog govorne mane i toga što sam osoba sa invaliditetom niko neće da me zaposli jer poslodavci očekuju nešto što mi ne možemo da izdržimo. Trudim se koliko mogu. Probao sam da radim među ljudima, ali nailazim na ismevanje. Osećam se poniženo i kao da ne pripadam tu. Želim da radim, ali su mi motorika i učenje usporeniji. Mogu da naučim kako se nešto radi, samo mi treba malo više vremena, a poslodavci bi da se sve nauči sada i odmah. Teškom fizičkom radu nije imao ko da me uči, niti sam zdravstveno sposoban da ga izdržim - kaže Darko.

Objašnjava da je njegov otac bio jedini u porodici koji je radno sposoban, ali su se njegovi roditelji razveli.

- Dok je on bio s nama sve je bilo u redu, pošto je on jedini bio sto posto radno sposoban. Napustio nas je i ne proverava ni da li smo dobro. Jednom prilikom je pokušao da me zadavi, a ja sam prešao i preko toga. Svakom detetu je potrebno prisustvo oba roditelja, čak i ako su razvedeni. Ipak, za ovih više od godinu dana koliko se borimo za opstanak, nije nazvao da pita da li sam dobro i da se vidimo. Majka, mučenica, kada više nemamo ni za hleb zove da ga pita da nam pomogne, ali on se samo dere na nju. Do juče sam imao rodbinu sa očeve strane, imao sam gde da odem. Od kad su se razveli više nemam tu stranu porodice - priča on.

Navodi da su imali majčinu kuću u Ubu i 20 ari placa, ali da je otac naterao njegovu majku da to proda jer je zapao u kockarske dugove.

- Počeo je čudno da se ponaša. Bio je crven u licu kada dođe kući, sve je više pravio probleme. Kad je rešio sve svoje dugove, podneo je zahtev za razvod braka. U svom selu može da plati stan, kupio je auto, a nije mu bitno da li će njegovo dete sutra da ima da jede. Otac ima platu, a meni drugi ljudi, koji su dobri i humani, treba da plaćaju lečenje - dodaje.

Nedugo nakon našeg razgovora, Darko je saznao da će majka i on da ostanu bez krova nad glavom. Rečeno im je, kako tvrdi, da treba da se isele iz stana do kraja meseca, ali su uz pomoć dobrih ljudi uspeli da predaju još jednu stanarinu i da izdejstvuju da u spomenutom stanu da žive do kraja avgusta, kada moraju da ga napuste.

Kako ne bi došli u situaciju da ponovo ostanu bez krova nad glavom, Darko moli sve dobre ljude da im pomognu da prikupe novac za izgradnju kuće koja je njihova i za koju neće morati da plaćaju stanarinu. Nada se da će to da ima efekta, ili da će da se nađe neko ko bi im dao kuću na korišćenje. Porodica moli sve koji su u mogućnosti da im doniraju sredstva, da to učine na broj računa 340-32469355-41.

"Sami moraju da pronađu smeštaj"

Direktorka Centra za socijalni rad "Kolubara" u Valjevu Katarina Milićević objašnjava da zakupninu ne odobrava Centar za socijalni rad, već opština.

- Novčana socijalna pomoć određuje se prema Zakonu o socijalnoj zaštiti. Zakupninu odluku donosi Grad Valjevo, naravno u skladu sa zakonom o socijalnoj zaštiti. Zakon se jeste menjao nekoliko puta, ali taj konkretan deo nije. Pošto se vode kao poslovno sposobna lica, oni sami treba da nađu novi smeštaj i kada ga nađu da sklope ugovor o zakupu, koji potom donose u Centar za socijalni rad i pošto su to slučajevi koji su hitni, u roku od jednog dana dobijaju rešenje o zakupu - objašnjava direktorka.

Kako ističe, s obzirom na to da je potvrđeno da imaju invaliditet drugog stepena, te da su radno sposobni, novčanu socijalnu pomoć mogu da koriste do devet meseci godišnje.

- Kada dobiju rešenje o novčanoj pomoći, piše koliko novca dobijaju i u kom vremenskom periodu. S obzirom na to da imaju pravo da jednokratnu novčanu pomoć dva puta godišnje, trebalo bi da nju ostave za taj period kada ne primaju socijalnu pomoć, ali ljudi često ne razmišljaju na taj način i iskoriste tu jednokratnu pomoć pre vremena, a kasnije kada im istekne socijalna pomoć, budu bez novca. Da je jedno od njih radno nesposobno, socijalnu pomoć bi koristili na neodređeno vreme. Za to je potrebno da u porodici ima više radno nesposobnih, nego sposobnih. U njihovom slučaju, da je, recimo, majka radno nesposobna, pošto ih je dvoje, svakako bi dobijali novčanu pomoć na neodređeno - zaključuje direktorka Milićević.

(Telegraf.rs)