Da li su stari nevidljivi kod nas? Najčešće trpe nasilje i zapostavljanje, statistika zabrinjavajuća

Foto: Shutterstock

Poseban izveštaj o diskriminaciji starijih građana, koji je predstavljen sredinom maja meseca, pokazao je da je u Evropi svaka peta osoba starija od 65 godina. Slična demografska situacija vlada i u Srbiji, a starosna dob jeste jedan od tri prva vida diskriminacije u društvu. 

Preporučujemo

Stari ljudi trpe različite vidove nasilje - psihičko, ekonomsko i fizičko nasilje, kao i zanemarivanje.

Tokom prethodne godine 1.065 ljudi ove kategorije bili su žrtve porodičnog nasilja, kažu za naš portal iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.

- Prema podacima Izveštaja o radu GCSR za 2020. godinu, na evidenciji Gradskog centra nalazi se 1.065 starijih sugrađana koji su žrtve porodičnog nasilja i to najčešće fizičkog.

Podaci koji zabrinjavaju, jeste da je 2019. godine 1049, a dve godine pre toga 779, pokazuje statistika ove ustanove.

Tako je nedavno javnost potresla priča navodnog zlostavljanja starice u staračkom domu, nakon čega je nesrećna žena preminula. Ova priča podelila je mišljenja - dok su jedni osuđivali ćerku koja ju je ostavila u domu, drugi su se sablažnjavali na vest da je starica bila predmet naislja u ustanovi čiji je zadatak da brine o starima. Kakav god da je epilog priče, jedno je evidentno - nasilje nad starima se dešava svakodnevno, na raznim nivoima, kao kategoriji društva koja je najviše zapostavljena.

Srž problema povećanog nasilja nad ovom društvenom grupacijom, direktorka Centra za žrtve nasilja DAR Marija Milanović vidi u krizi porodice.

- Nasilje nad starima je postalo aktuelno kod nas poslednjih nekoliko godina, kada je porastao stepen nasilja uopšte, a najčešći vid jeste zanemarivanje koje kasnije može da se pretvori u različite druge oblike nasilja. Teško je danas, posebno u gradskim sredinama, da nađete porodicu gde deca žive sa bakom i dekom. Sada imate česte slučajeve kada deca strpaju roditelje u dom da bi im uzeli nekretnine. Tu je reč o nekoj vrsti ekonomskog nasilja, koje kasnije urokuje i fizičko, omalovažavanje... Zaboravljamo često da su to ljudi koji su nas odgajali, negovali, školovali - objasnila je ona za Telegraf.rs.

Kako objašnjava, sve veći broj domova za stara lica pokazuje da su briga i poklanjanje pažnje najstarijima u porodici nešto čime sve manje ljudi želi da se bavi.

- Ljudi nemaju vremena danas za bilo koga. Kao da je postalo poniženje da imate staro lice u kući, da u našem lepom stanu bude stara osoba koja ima svoj neki naćin života i rituale. Nekada ste imali nekoliko staračkih domova u koje su išli samo ili dementni ljudi ili stari o kojima stvarno nije imao ko da brine, na primer, ako su im deca u inostranstvu. Čini se da je nekada prosto bila sramota da ostavite roditelja u starački dom.

Neretke su situacije, navodi, da deca ucene roditelje i pošalju ih u dom za stare, samo kako bi ostvarili neku vrstu lične koristi.

- Koliko je ljudi poslalo majku ili oca u dom da bi im uzeli nekretnine? Danas je svako drugo staro lice u ovoj ustanovi. Kada ga strpate u četiri zida vi ste ga zatvorili ste i oduzeli mu volju za životom. Do juče je bio slobodan, možda se teže kretao i bila mu je potrebna pomoć, ali je imao svoj kutak i slobodu. Tada počinje sve više da pati. Ima osećaj da niko ne brine o njemu, da je prisiljen da ode u dom. Tamo ljudi postaju svesni šta im se desilo, bolesti se nižu, nervozni su, napeti. Tada stari najčešće padaju u depresiju, osećaju se iznevereno i napušteno, a to povlači kasnije i mnoga druga fizilčka oboljenja, naročito ako su ranije bili hronični bolesnici.

Foto: Unsplash

Element nasilja u tome je što stari budu primorani da daju svoju saglasnost prilikom odlaska u starački dom, jer, najčešće, nemaju drugog izbora.

- Kada staro lice potpiše saglasnost jer nema drugog izbora, onda se to računa kao da je samovoljno pristalo. A i nasilje se u samim domovima često dešava, čak i nemamo nekad predstavu koliko je to zastupljeno. A to je u ovom slučaju teško dokazivo. Osim ako zaista neko od članova porodice ih ne obilazi stalno i prati šta se dešava.

Kako kaže, staračkih domova, posebno privatnih, je sve više, a kontrole ko će biti njihov kornisnik, ne postoje u praksi.

- Imamo ih sve više, a nemamo toliko stručnih lica koja bi mogla da rade u njima, što je veoma važno. Oblik nasilja koji može da se vrši u domu jeste loše tretiranje. Jedino što je evidentno jeste da dobijaju lekove na vreme. To su stara lica, kada jedu onda im kane nešto ili prospu na sebe, pa ih grde, noću žele da izađu možda po dva puta u wc, ne mogu da spavaju pa im je potrebna šetnja, a onda ih sputavaju u tome govoreći im da nema šetnje i da postoji određen kućni red. Takav odnos i ta vrsta zanemarivanja jestu oblici nasilja. Kad bi i u domovima postojala komisija koja bi kontrolisala zašto je neko poslat u dom, verovatno bi se stepen nasilja nad starima smanjio.

Na kraju, dodaje ona, nasilje može da se dešava i na ulici.

- Pored toga što imamo slučajeve obmana, prevara, pa i ubistava, nasilje je i kada ne pomognete stracu ili starici da pređe ulicu ili im ponesete torbu.

Rehabilitacija starih je takođe moguća, ali mnogo teže nego kod drugih kategorija, jer je nasilje teže dokazati.

- Da se desilo nasilje u samom domu za stare teško je utvrditi, jer je lice dobrovoljno pristalo da bude tamo, osim ako staro lice neko stalno ne posećuje, pa da može da primeti da nešto nije u redu.

(Telegraf.rs)