Raste nasilje nad decom, kriv savremeni život? Roditelji im ne posvećuju vreme, svako 5. zanemareno

Foto: Shutterstock

Savremeno doba obeleženo je brzim načinom života, stresom i trkom za novcem. Ovo odavno zvuči kao kliše ili fraza koju smo gomilu puta čuli i na koju ćemo verovatno prevrnuti očima. Međutim, fraza ili ne, reč je svakako o jednom od glavnih krivaca za visoku stopu nasilja, naročito nad onim najslabijima, prvenstveno decom.

Preporučujemo

Tako bar tvrde stručnjaci. Da nasilje nad najmlađima može imati nekoliko oblika, objašnjava za Telegraf.rs direktorka Centra za žrtve nasilja DAR Marija Milanović.

- Kod nas je najzastupljenije vršnjačko nasilje, kada govorimo o nasilju nad decom. U samoj porodici, najčešći vidovi su zanemarivanje dece, ali i omalovažavanje, fizičko i seksualno zlostavljanje. Ne smemo izostaviti i to da dete trpi nasilje kada gleda roditelje koji se tuku ili svađaju - navodi Milanović.

Isto tvrde za naš portal i iz Ministarstva za brigu o porodici demografiju.

- Deca, kao i odrasli mogu biti izložena svim oblicima nasilja: fizičkog, seksualnog, psihološkog-emocionalnog, ekonomskog (prisilan rad, prosjačenje), a kako praksa pokazuje najčešće i u svom najbližem okruženju. Iako bilo kom obliku nasilja može biti izloženo bilo koje dete, postoje posebno osetljive grupacije dece kao na primer deca iz porodica koje pripadaju marginalizovanim grupama, deca iz disfunkcionalnih porodica i slično - rečeno je.

Kada govorimo o vršnjačkom nasilju, koje je najzastupljenije među maloletnicima, ono pored fizičkih napada jeste i psihičko, poput omalovažavanja pred drugovima i drugraricama, diskriminacija, vređenje.

- Čini se da je nekada psihičko nasilje mnogo gore od fizičkog. Kada se desi fizički napad on traje u datom trenutku, a psihičko nasilje može da potraje i tokom celog školovanja i ostavi brojne posledice. Deca koja to trpe obično postaju ili agresivna, pružaju otpor, previše su povučena, izbegavaju druženja, u najgorim slučajevima ishod je i samoubistvo, za šta smo u prošlosti imali primere. To su ozbiljne i trajne posledice jer to dete treba da odraste u psihički stabilnog čoveka koje će jednog dana formirati porodicu.

Sa druge strane, u samoj prodici, najčešće dolazi do zanemarivanja dece, koje takođe nosi ozbiljne probleme, a čega roditelji načešće i nisu svesni.

Foto: Shutterstock

- Svako peto dete je danas zanemareno. Ljudi danas brzo žive i mnogo rade, ne uče sa decom, ne igraju se, plaćaju im privatne nastavnike, nekada zaborave da im ostave novac za užinu i čistu garderobu. To je sve nasilje koje dete itekako primećuje, jer se oseća zapostavljenim, kao da niko ne brine o njemu. Nasilje je i kada gleda roditelje koji se svađaju. Dete to preživljava i raste sa tim. U 90 posto slučajeva će dečak, koji je rastao uz nasilje, postati nasilnik, dok će se devojčica udati za nasilnika. A neretko će i sami porasti u problematične ličnosti - objašnjava direktorka DAR-a.

Izostanak adekvatne zaštite i podrške može da ima za posledicu sniženo samopoštovanje deteta koje se može prepoznati zastojima u svim segmentima razvoja.

- Deca koja su pretrpela bilo koji vid nasilja, a neretko i vise oblika nasilja istovremeno, mogu imati negativne posledice za svoj dalji razvoj, posebno ukoliko im se blagovremeno ne pruži odgovarajuće zaštita i podrška. Odrastanje dece koja su pretrpela neki oblik nasilja jeste objektivno u riziku, posebno u slučaju izostanka odgovarajuće zaštite i podrške - kažu iz ministarstva.

Pažljivo na Internetu

Pored svih navedenih, jedan od "savremenih" oblika nasilja jeste ono koje se odvija na Internetu, gde su nasilnici obično stariji, a deca žrtve.

- Kod interent nasilja je veoma teško uspostaviti kontrolu i ući mu u trag. Pored društvenih mreža gde se kriju pedofili, problem su i video igrice gde je nasilje predstavljeno kao nešto normalno i lepo, upakovano u finom obliku - kaže Milanović i savetuje:

- Mlađa deca ne bi treblo da imaju profile na društvenim mrežama, dok kod starije treba proveravati sa kim se i kada dopisuju. Vrlo je važno sve ispratiti na vreme da ne bi došlo do eventualnih zloupotreba.

Posvećenost i podizanje svesti kao prevencija

Treba reagovati na vreme - osnovna je preporuka stručnjaka.

- Ono što je važno, jeste da svaka škola treba da ima tim protiv nasilja. U suštini, to postoji na papiru, ali se u praksi komisija formira tek onda kada problem eskalira, iako bi inače trebalo onog trenutka kada se dete prvi put požali. Komsiju bi, inače, treba da čine pedagog, psiholog, razredni starešina ili učitelj (ukoliko nisu vršioci nasilja), dva nastavnika iz suprotne smene, direktor škole, a sve to uz saradnju roditelja. I sastanci ovog tima treba da se odigravaju bar dva tri puta sedmično - objašnjava Milanović.

Ona dodaje da prevencija takođe veoma važna, u smislu podizanja svesti.

- Važna je prevencija. Treba održavati tribine i predavanja i slikovito objasniti deci šta sve spada u nasilje, da je to kad se podsmevate drugu, rugate se, isključujete ga iz društva. Da nije reč o igri već o ozbiljnom nabijanju kompleksa.

Foto: Pixabay

Ali, podseća ona, nikako ne smemo zanemariti važnu ulogu roditelja.

- Roditelji treba da se interesuju za detetov svet i život. Posvetite vreme, odvojte jedan dan koji će biti namenjen samo detetu i gde ćete raditi ono što ono želi i voli. Pokažite mu da brinete, da nije samo i da ste prisutni u njegovom životu.

Ministarstvo prelaže isto.

- Da pretrpljeno nasilje nad detetom ne bi ostavljalo trajne posledice na njegov razvoj i da bi se dete vratilo "normalnom" životu u porodici i zajednici, institucije sistema ( socijalne, zdravstvene, obrazovne isl.) treba da pruže adekvatnu podršku detetu i porodici za oporavak i produktivan život bez nasilja. Za uspešnu prevenciju nasilja nad decom potrebno je sistematski i kontinuirano raditi na podizanju svesti u društvu i postizanju društvenog konsenzusa da nasilje, a posebno nasilje nad decom nije prihvatlljivo, kao i da je društvo u celini spremno da svim raspoloživim sredstvima i koordinisanim delovanjem svih institucija društva uključenih u zaštitiu od nasilja reaguje na svako ispoljavanje nasilja. Takođe, decu je potrebno edukovati i osnaživati da mogu da i sama prepoznaju nasilje i da razvijaju veštine samozaštite -navedeno je.

Šta kada se problem desi?

Kako objašnjava naša sagovornica, najlakše je prepoznati nasilje u porodici, jer se to najviše očitava na detetovo ponašanje.

-  Vidi da su deca ili suviše agresivna ili suviše povučena, mogu lako da se primete njihovi strahovi. Tada ih treba skloniti od nasilja i pod hitno da se angažuje rad sa psihologom i uključivanje u radionice. Recimo, mi smo organizovali radionice ručne izrade nakita, gde se deca kroz igru rehabilituju. Važno je da to sve nadgleda psiholog, da prati, recimo, koje oblike sastavlja, koje boje bira. Takođe, pokrenuli smo i rehabilitaciju dece kroz časove glume, gde deca kroz gestove izbacuju sve ono loše čemu su prisustvovali. Sa njima mora konstantno da se radi i da sve to prati neuropsihijatar, jer deca su osetljiva, mogu lako bilo koju reč da preokrenu u negativan stav.

To je, kako kaže, siguran put ka "otvaranju" žrtve nasilja.

- Deca moraju da steknu poverenje i otvore dušu, tad smo već uradili naveći deo posla - kaže Milanović.

Na kraju, dodaje ona, kod nas vlada jedno paradoksalno stanje - o nasilju se dosta priča, a u naglom je porastu.

- Imamo mi i dobre zakone, budi se svest, priča se o tome, a ipak je zastupljenije nego ikad. Mislim da ima dosta razloga u savremenom načinu života. Ljudi su agresivni, besni, okrenuti od vere i duhovnosti uopšte. Ne postoji razumevanje, prag tolerancije je nizak, te se stresovi ispoljavaju na pogrešan način i prema drugima, najčešće slabijima - zaključuje direktorka DAR-a.

(Telegraf.rs)