Tragedija žena iz unutrašnjosti: Jedna prijavila nasilje, pa se ubila, drugu nije spasila ni emisija

Foto: novosti.rs/Privatna arhiva, Facebook/Žaklina Stevan Kojić

U razgovoru o ženama žrtvama nasilja, kojih je od početka godine do sredine juna bilo 11, sa čak devet pokušaja ubistva, priča o dva ranija slučaja porodičnog nasilja u kome su dve žene izgubile život - jedna od svoje ruke, druga gotovo pred očima javnosti - delovala je posebno uznemirujuće. Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra govorila je o tome da sistem podbacuje sve dotle dokle ima žrtava nesilja, te da je problem povratnika konstantan.

Preporučujemo

Maja sebi prekratila muke

Navela je dva primera. U jednom mlada žena iz okoline Ivanjice izvršila je samoubistvo nakon nekoliko prijava nasilja. Slučaj se desio u martu 2019. godine, a majka 6-godišnje devojčice obesila se u porodičnoj kući kada je otac dete odveo kod lekara. Razlika u godinama između nje i supruga bila je velika, a prema navodima iz medija, trpela je takve batine da joj je jednom slomljena ruka, kao i da je čak bila bačena kroz prozor. Ostavila je, potvrdila nam je i Lacmanović, oproštajno pismo u kome je otkrila razlog iz kog se odlučila na to da sebi oduzme život, dajući uputstva, izveštavali su mediji, da bude sahranjena u rodnom kraju, da se suprugu i njegovoj bližoj rodbini ne dozvoli prisustvo, a na umrlici se nije našlo njegovo ime.

Navodno je i odlazila kod roditelja za pomoć, ali se vraćala. Nadležni su u izjavama za medije govorili o tome da je žrtva Maja Jovanović (30) odbijala pomoć, zaključno sa smeštajem u sigurnu kuću. U medijma su se pojavili i naslovi "Lekari prijavili muža, (Maja) iz straha cepala tužbe".

- Moje je iskustvo da je 80-90 odsto navoda iz medija tačno i nekad mediji imaju više informacija nego što ih imaju nadležne institucije, upravo zbog svedoka koji kažu da ništa nisu videli i čuli - kaže povezujući ovaj primer sa drugim o kome je Srbija slušala i pre nego što se nasilje završilo femicidom.

Maja Jovanović izvršila samoubistvo sa 30 godina / Foto: novosti.rs/Privatna arhiva

Žaklina se javno izvinila mužu

U drugom primeru reč je o slučaju nasilja iz aprila 2015. godine. Žaklina (26) i Stevan Kojić, u vreme zločina star 29 godina, iz naselja Tabane kod Jagodine najpre su se pojavili u televizijskoj emisiji kako bi utvrdili očinstvo. Stevan je sumnjao da ga supruga vara, a ona se javno izvinila zbog njegovih sumnji, navodeći da prevare ipak nije bilo. Kako su mediji preneli, rekla je: 'Samo njega volim, on je moj život, moja snaga'. Posle ubistva, sam Stevan rekao je da ga je ubijena Žaklina "mnogo volela, kao i on nju". Navodno je pomišljao i da se ubije. Kako nam je Lacmanović rekla, osuđen je za teško ubistvo na 35 godina ztvora.

U medijima su se pojavili i opisi u noći ubistva. Stevan je rukama oborio suprugu na pod, pa je šutirao nogama. Kako je navedeno, krv joj je lila iz usta, nosa i ušiju. Krkljala je dok se nije ugušila u krvi. Potom su se pojavili navodi o lomljenju 16 rebara, lobanje, pucanju organa, a navodno i poplavelim rukama nasilnika, koje su posvedočile o sili udaraca. Njegov advokat izjavljivao je i da nasilnik nije imao nameru da ubije, a kasnije je sam govorio da zaslužuje smrtnu kaznu. Pisalo se i da je želeo da ode na sahranu svoje žrtve, te da je porodici izjavio saučešće.

Za vreme ubistva trogodišnja devojčica i 11-mesečni dečak bili su u susednoj sobi. Pisalo se i kako su deca bila umrljana majčinom krvlju, te da je osuđeni ubica, njihov otac, zapušavao žrtvi usta kako vrsikom ne bi budila decu.

Ubijena Žaklina sa ćerkom / Foto: Facebook/Žaklina Stevan Kojić

Ono što je Lacmanović ostavilo bez reči zapravo je bilo svedočenje pred sudom. Kako je objasnila u razgovoru za Telegraf.rs, ubijena Žaklina pojavila se u emisiji u suzama i modricama. U novinskim tekstovima, objavljenim nakon ubistva koje se desilo nakon emitovanja reprize emisije, postoje svedočanstva komšija o tome da je Žaklina bila zaključavana, tučena, čak i u drugom stanju. Da je tri dana pred ubistvo uopšte nisu videli. Navodno, neki od njih su želeli da se obrate policiji za pomoć, ali pokojna Žaklina tome se protivila.

- Iz medija ste mogli da saznate da tu postoji istorijat vršenja nasilja, a da to niste imali na sudu. Svedoci su na sudu rekli da ništa ne znaju, a cela Srbija je to videla. Oni su se pojavili u emisiji zbog dece. To je bio skandal, prvo rijaliti ubistvo u Srbiji - rekla nam je o slučaju: - On je bio osuđen za nasilje prema ocu, isto tako je bio nasilan i prema prethodnoj ženi. To čitate u novinama, a onda sutra na sudu kažete da ništa ne znate, da su oni bili dobre komšije. A slika vam u svim novinama.

Sara i Marjan / Foto: Facebook S.A. / MUP Srbije

Kaže i da problem povratnika nije ostao u prošlosti. Podseća na ubistvo iz Vranja na početku godine, kada je ugašen život Sare Asanović (26).

- On (Marjan Stamenković) je ubio prvu partnerku, pokušao drugu da ubije, izašao iz zatvora, ubio treću. Mi nemamo sistem koji prati njih ni kad izađu - kazala je.

Razume strah, poziva na poštovanje zakona

Vraćajući se na problem svedoka u slučaju ubistva mlade majke dvoje dece, Lacmanović prepoznaje strah okoline. Razume ga, ali podseća - na zakonsku obavezu da se zločin prijavi i podseća sistem da treba da reaguje.

- Svako treba da prijavi nasilje. To uvek treba planirati, da ne dovedete ženu u dodatnu opasnost. To je vaša zakonska obaveza. Treba pokrenuti to pitanje, ne treba prebacivati odgovornost na okruženje - kaže dodajući da taj koji ne prijavi nasilje ne mora nužno biti zastrašen, te da postoje i drugi motivi.

Komentariše i da društvo ne razume fenomen nasilja, te da žrtve često neće da svedoče.

- To ne razume ni šira društvena javnost niti institucije koje bi trebalo da znaju zašto žrtva neće da svedoči. Zato što je najčešće ta žena u strahu. Neke žene misle, a to je i česta predrasuda javnosti, da su nasilnici mentalno oboleli i da njima treba pomoć. Među nasilnicima imate jednako mentalno obolelih, kao u opštoj populaciji. Uostalom, nisu svi ljudi koji su mentalno oboleli nasilni.

Te žene koje preživljavaju nasilje nekada veruju da će se nasilnik promeniti, da im treba podrška i one se osećaju odgovorno: 'Jao, ja sam ga prijavila, on će sad ići u zatvor'. Misle da to radi ne zato što je izabrao da bude nasilan, nego zato što je bolestan. Može da bude i strah od osude okoline: šta je dosad čekala, šta radi sa takvim čovekom... To su stereotipne poruke koje stalno dobijamo iz okruženja. To su razlozi zašto žrtva odustaje i onda ona u strahu minimizira nasilje. Žrtva kaže: 'Nije to tako strašno'. A to je nešto i što nasilnik radi: 'Malo sam te šutnuo, malo sam te ošamario' - kaže navodeći da žrtvi nije lako da sagleda svoju situaciju.

(Telegraf.rs)