Kakvi su proračuni za 4. talas, hoće li se ostvariti predviđanje o 300 - 500 obolelih za 3 nedelje?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Youtube/Novo jutro/Milena Đorđević

Četvrti talas korona virusa u Srbiji počeo je 2. jula. Prethodno je broj obolelih više dana pao ispod 1 na 100.000 stanovnika. Rast je blag i kreće se oko 1,5 posto po danu. Iz Kriznog štaba u proteklim danima čule su se ocene o tome da će broj zaraženih rasti, tako da je moguće da kroz tri nedelje bude 300 do 500 dnevno zaraženih. Tim povodom kontktirali smo profesora informatike Petra Kočovića da proverimo da li se matematički proračuni poklapaju sa epidemiološkom ocenom.

Preporučujemo

- To je on slobodno procenio. Ja tu procenu nemam - rekao je o izjavi epidemiologa Predraga Kona, datoj prošlog četvrtka u televizijskom gostovanju: - Ne znam kako oni procenjuju to kad će da bude, kako će da bude. Kako neko može da proceni kad nema dovoljno podataka? Gausova kriva se pokazala najpreciznijom. Nije ona tačna sto posto, ali se pokazala najpreciznijom.

Za matematičku procenu, tvrdi Kočović, još uvek nema materijala.

- Program inače izbaci neku krivu, ali sada izbacuje samo beli ekran. Treba da prođe 25 dana - rekao je u razgovoru za Telegraf.rs dodajući da smo u drugom talasu tek 13 dana.

U vezi sa nagađanjima da će "na jesen biti zatvaranja", da će u avgustu ili septembru doći do pogoršanja, kaže da je povećanje broja zaraženih moguće, te da postoje dve varijante - da broj zaraženih naglo skoči ili da nastavi sporim tempom rasta.

- Moguće je da bude pogoršanja u avgustu, septembru. Trend je da ide na stranu pogoršanja. Moguće je da bude lagan. Zaraza se u celom svetu širi na dva načina - transmisijom iz jednog područja u drugo, to su ti odmori u drugu zemlju, i cirkulacijom. Cirkulacija je kad ja dođem sa "Egzita" kući, pozaražavam sve svoje i pola zgrade. Transmisijom je došao indijski soj - navodi Kočović.

Dalje objašnjava da pitanje pogoršanja epidemiološke situacije u periodu letnjih odmora nije pitanje samo za građane Srbije.

- Deo ovih pitanja se ne tiče Srbije, da li će biti zatvaranja na jesen, pogoršanja u avgustu ili septembru. Pitanje je da li ćemo otiši na odmor u Tunis, u Grčku i koliko ćemo odatle da donesemo zaraze. To ne možemo u ovom trenutku da kažemo. Grčka je trenutno od nas zaraznija deset puta, naš indeks je 19, a grčki 180. Odatle će doći zaraženi ljudi, tu boga nema. Isto kao što su došli sa skijanja. Niko nije ukinuo skijanje pod parolom turazam ne sme da trpi. Tako i Grci.

Francuzi su zabranili svojim građanima da idu u Španiju na odmor. Sa druge strane su Grci i Španci prošle godine pritiskali celu Evropsku komisiju da smisli kovid pasoše, pa nije bilo vremena, pa nije bilo vremena ni za ovu godinu. Na šta se svode kovid pasoši ovde? Znamo za Grčku kako je. Ovde treba hrpa dokumentacije, a kad pređu granicu više nikakvih problema nema. Može da se ne nosi maska, mogu da se zaražavaju bez ograničenja, iako su Grci bolje vakcinisani od nas. Tako da je irelevantno kako će zaraza da dođe u zemlju.

Pitanje je šta će sa "Egzitom" da bude. Mi to ne možemo u narednih sedam, osam dana da saznamo - rekao nam je.

U vezi sa eventualnim zaražavanjem prilikom posete festivala i odlaska na letovanje u inostranstvo rekao je da su svi scenariji mogući. Nedavno je zabeležen i slučaj žene iz Belgije koja je bila zaražena sa dva soja. Taj podatak, kaže nam, otkriven je obdukcijom.

- Čak su otkrili jednu ženu, Belgijanka je, radili su joj obdukciju i našli da je bila zaražena sa dva soja. To znači da joj je dvoje prenelo koronu. To je slučaj da je neko bio vakcinisan, zaražen sa dva soja i još preminuo - naveo je.

Možemo li da učimo na iskustvu iz prethodna tri talasa?

Kako nam je rekao Kočović, rast broja zaraženih u prethodna tri talasa nije bio ovako lagan.

- To je 1,5 posto dnevno, što je ništa - ocenio je.

Kaže da je situacija slična i u drugim državama centralne, srednje i južne Evrope, sem Grčke.

- Rast je svuda jako mali procentualno. Ali, u nekim drugim državama Evrope kao što su Kipar, Španija, Britanija, Portugalija... Rast je dosta procenutalno izraženiji. U Izraelu je taj rast bio 2.500 posto za 17 dana. Kod nas jedva 1,5 posto - kazao je.

O tome da li je moguće predvideti dužinu i intenzitet talasa rekao je da je prošlo nedovoljno dana da bi se procena izvršila.

Ilustracija: Nikola Jovanović

Podsećamo, prvi talas trajao je 82 dana. Počeo 6. marta 2020, završio se 26. maja 2020. U tom periodu umrlo je 239 osoba, a zrazilo se 11.227. Pik je bio 51. dana (30. aprila), sa 285 zaraženih. Drugi talas trajao je 110 dana. Počeo je 27. maja 2020. i trajao do 13. septembra 2020. Bilo je 494 umrlih i 21.181 zaražen. Pik je bio 61. dana (26. jula) sa 467 zaraženih. Treći talas je trajao 292 dana. Počeo je 14. septembra 2020, a završio se 25. juna 2021. U piku je bilo bilo 7.999 zaraženih, 1. decembra, to je 79. dan. U tom periodu preminulo je 6.325 osoba, a zaraženo je 684.465.

Četvrti talas traje 13. dan. Najveći broj umrlih zabeležen je bio 13. jula, njih 145. Do sada je preminulo 29 osoba, a zarazilo se 1.294.

(Telegraf.rs)