Stefan je kapetan rečnog broda: Jedva spasio dvoje maloletnika u drvenom čamcu, vozi i tankere

Sasvim slučajno rođendanska žurka za Stefana Arsenijevića bila je prekretnica u životu i poziv da postane ono što danas jeste, kapetan rečnog broda.

Preporučujemo

Nakon završetka brodarske škole u Beogradu prvi put se ukrcao 2009. godine. Njegovi putevi više nisu bili moderne saobraćajnice sa šest traka, a ni magistrale, već sve plave reke širom Evrope na kojima provede šest meseci godišnje. Vetar, oluje i nevreme nisu jedini njegovi problemi sa kojima se suočava.

- Bilo je tu dosta situacija koje su ostavile utisak u mojoj karijeri, od spasavanja jedrilice na reci Savi, do momka i devojke od 17 godina koji su krenuli iz Nemačke do Crnog mora u drvenom čamcu od pet metara nalik onima iz srednjeg veka. Oni su preko društvenih mreža sakupljali novac za taj put koji je trajao oko tri meseca i bio dugačak 3.000 kilometara. Mi smo ih sreli kod Golubačke tvrđave, primetio sam da mašu ali nisam odmah shvatio da im je potrebna pomoć. Zamolili su nas da ih prikačim za naš brod i odvučemo do Đerdapa odakle su oni nastavili svojim putem, gde su svoje putovanje završili nakon tri meseca vožnje. Problem je što su kao neiskusni vozači krenuli na put u septembru mesecu kada ima dosta magle i jako je teško voziti - kazao je za RINU, Stefan Arsenijević kapetan rečnog broda.

Stefan već dvanaest godina plovi evropskim rekama i kao svoj džep poznaje svaki zaliv od Portugala na zapadu do Norveške na severu i Grčke na jugu. Ipak, njegovi počeci nisu obeleženi vožnjom jahtama i gliserima.

- Brodovi na kojima sam "ispekao" zanat najpre su prevozili šljunak, kasnije sam upravljao i suvim brodovima. Danas najviše vozim tankere. Taj prvi brod na kom sam bio zapovednik, bio je dugačak 85 i širok preko osam metara, što je za mene predstavljalo pravi izazov. Budi mi lepe uspomene, ali taj brod na kome sam naučio sve tajne ovog posla više nije u upotrebi tačnije u rečnoj floti. Posao koji sam odabrao da se bavim, sa sobom nosi nosi i lepe i ružne strane, ali mornare uvek sreća prati pa se dobrim završi.

Naglašava da u ovom poslu treba biti istrajan, spreman na puno odricanja, pogotovu što je radno vreme u odnosu na druge poslove mnogo drugačije.

- Mesec dana si kući isto toliko provedeš na brodu - zaključio je Arsenijević.

(Telegraf.rs)