Uselila se malena Kristina (10), koja je učila pod svećama: Njenu sreću i osmeh ne mogu da zaboravim
Preslatka devojčica živela je sa majkom u trošnoj kući u Gospođincima u kojoj nije bilo struje, vode ni kupatila
Malena Kristina Disić (10) koja spava sa slikom svog pokojnog oca, koja je učila pod svećama i uspevala da bude odličan đak sa svim peticama, u martu je na poklon dobila kuću. Mesecima je nestrpljivo iščekivala da konačno spava u domu koji je njen jer nikad nije živela "pod krovom" koji je pripadao njenoj porodici i njoj. Konačno je to dočekala, a dečiji osmeh na njenom licu na dan kad se uselila nikad neću zaboraviti.
Životna priča devojčice, čija je nežna duša iznela mnoge tragedije, ostavila je jak utisak na mene, iako je nisam upoznala. Osetila sam njenu tugu jer odrasta bez oca, svaki dan strahujući da će ostati i bez majke koja je bolesna.
Sa tim bolom živi svaki dan i kao da joj to nije dovoljno, sa njim je morala da se nosi u kućama koje nisu njene i iz koje u svakom trenutku neko može da je izbaci. Međutim, ni to kao da nije bilo dovoljno.
U tim kućama vladao je mrak, bile su bez struje, vode, osnovnih uslova za život. Njeno detinjstvo kao da je "moralo" da bude što je teže moguće.
Na sreću, to se promenilo. Dve sestre Violeta Labat (68) i Jasmina Mitrušić (57) odlučile su da Kristini poklone kuću u Zmajevu.
Mnogi drugi ljudi odlučili su da od nje naprave dom za hrabru devojčicu.
Useljenje u dom iz snova
Dočekala me je na useljenju prošle nedelje. Osmehnula mi se iskreno, onako kako samo deca umeju i osetila sam da shvata da je među tim zidovima po prvi put bezbedna - iz njenog doma niko ne može da je izbaci.
U sobi koja je okrečena u roze, na njen zahtev, skakutala je od sreće dok su odrasli razgledali kako su lepo izvedeni radovi. Dok su se drugi divili fenomenalnom izgledu kuće, koja je pre izvođenja radova bila u veoma lošem stanju, ja sam se divila njoj.
Razmišljala sam kako je devojčica koja je ostala samo sa bolesnom majkom uspevala da bude odličan đak, vaspitano, dobro i kulturno dete.
Dok je pokazivala svoj novi dom u kome se pored "roze" sobe nalazi kuhinja sa trpezarijom, kupatilo i hodnik, Kristina je sve vreme na licu imala osmeh kao da nikad nije doživela ni jednu neprijatnu situaciju a kamoli velike tragedije.
- Danas sam prvi put videla kuću sređenu i mnogo sam iznenađena, prelepa je, predivno su je sredili. Hvala ljudima koji su mi sredili kuću i dvema tetama koje su mi je poklonile - kazala mi je pametna, preslatka i hrabra Kristina.
Ljudi koji su pomogli Kristini
Zahvaljujući humanitarnoj akciji "Spasimo život" koju je organizovao Mile Jovanović iz Udruženja građana "Put, istina, život" mala Kristina je prvo dobila kuću. Zatim su se mnogi javili da kuću pretvore u dom.
Prvi među njima je Slobodan Jovičić, naš čovek iz Švajcarske, koji je obezbedio novčanu pomoć. Nakon njega se javio Miroljub Trifunović koji je obezbedio stolariju.
Mile Jovanović nastavio je da prima pozive humanih ljudi koji su nudili pomoć. Jedan od njih je i Slobodan Antunović sa svojim bratom. Oni su obavili sve gipsarske radove, kao i krečenje. Igor Raković bio je zadužen za vodovod. Vladimir Šijačić i Miloš Raić obavili su radove vezane za struju.
Kristinina priča
Preslatka devojčica živela je sa majkom u trošnoj kući u Gospođincima u kojoj nije bilo struje, vode ni kupatila.
Otac joj je preminuo od raka debelog creva. Od tad Kristina spava sa njegovom slikom. Njenoj majci su rekli da sumnjaju da "ima promenu na mozgu".
Majka Vukosava ima problema i sa kičmom. Sad joj je bolje i nada se da će uskoro pronaći posao kako bi mogla da obezbedi bolji život svojoj ćerki.
Video: Mala Kristina je posle 10 godina dobila svoj krov nad glavom
(Telegraf.rs)
Video: Sastanak Vučića sa ambasadorom Republike Turske Hamijem Aksojem
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Abc
E o ovome se treba pisati, i treba biti vise ovakvih vesti.
Podelite komentar
Zverko
Ma bravooooooo ljudii,zivi bili vi i vase porodice mnogo godina
Podelite komentar
Mara
Nekada se svadjamo,nekada smo ovakvi i onakvi ali kada je potrebno pomoci ,E TU SMO NAJACI...PONOSNA SAM STO SAM SRPKINJA..hvala Vam divni ljudi u ime ove male devojcice sto ste nesebicno pomogli ovoj porodici...
Podelite komentar