Neke zemlje proglasile kraj pandemiji: Stručnjaci otkrivaju hoće li se Srbija uskoro rešiti korone

Printskrin: RTS

Neke zemlje proglasile su kraj pandemije, a drastičan pad novozaražanih i popuštanje mera naveli su da se ljudi zapitaju da li smo i mi blizu da to uradimo. Govorilo se da će to možda biti moguće na leto, međutim, stručnjaci takvu mogućnost odbacuju.

Preporučujemo

- Ja sam to rekao mnogo puta i ponavljam i sad, stvar će da se završi mnogo brže nego što to njih 99 odsto misli, ali ne bih mogao da kažem da smo sada blizu toga da proglasimo kraj pandemije - ovim rečima započeo je priču za "Blic" imunolog i mikrobiolog sa Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu Milanko Šekler.

Manji broj novozaraženih, hospitalizovanih i umrlih svakako su dobar znak, ali ne i onaj koji svi čekamo - kraj pandemije, tvrdi on.

- Ne bih mogao da kažem da se bliži kraj. To su stvari koje nisu za zaključivanje još uvek, nema veze što kod nas sada ima manji broj novozaraženih, umrlih ili hospitalizovanih - kaže doktor Šekler.

Objašnjava da je nemoguće da se situacija rešava parcijalno i izolovano.

- Ta stvar se nigde u svetu ne bliži kraju, a mi nismo mimo sveta. Ne može jedna zemlja ili jedan kontinent da reši problem, to je nemoguće. To su stvari koje se prelivaju, u vremenu kad je slobodan protok ljudi, robe, niko ne može da reši sam problem. Možete da vakcinišete 100 odsto stanovništva, ali ako su oko vas svi u problemu, i vi ćete biti. Obolevaće vam izvestan broj vakcinisanih - objasnio je.

Trenutnoj povoljnoj situaciji doprinela je vakcina, kaže, ali i sezonalnost virusa.

- Kod nas je došlo do izvesnog zatišja, a to ima veze i sa obimom vakcinacije, ali i sa sezonalnošću virusa - navodi on.

Kao najbolji pokazatelj te tvrdnje navodi primer zemalja koje imaju daleko manji broj vakcinisanih od Srbije, a kod kojih je takođe pad obolelih drastičan.

- I ovde u regionu, Makedonija koja ima pet puta manje vakcinisanih od Srbije, a ima vrlo sličnu epidemiološku situaciju, Bosna takođe, što govori jasno da se ne radi samo o efektu vakcine nego i o samoj prirodi bolesti, klime u zemlji, odnosno u delu kontinenta gde se bolest dešava - istakao je.

Prema mišljenju doktora Šeklera, otkako je lepo vreme ljudi su više na otvorenom, dok u zatvorenom prostoru vreme mahom provodi mlađa populacija koja manje oboljeva, a među kojom se virus trenutno zapravo održava.

- Visoke temperature, ljudi provode vreme napolju, svi više vole da sednu u baštu, a u zatvorenom su većinom i u gužvi su mladi. Oni vole tu zabavu i u zatvorenom i u većoj gustini, a po prirodi stvari manje oboljevaju, blaže su kliničke slike, manje su drastični znaci bolesti, pa se i zato stvara iluzija, a virus se zapravo tu održava, u tom delu populacije - navodi.

Prednost vakcinacija najbolje će se videti na jesen, od koje će zavisiti šta će se dalje dešavati, tvrdi Šekler.

- Šta će dalje da se desi zavisi od vakcinacije. Tačno je da je prednost imati tamo gde je više vakcinisanih i to će najbolje da se vidi na jesen. Efekat vakcine će da se vidi tek kad se uđe u hladniju sezonu, kada ljudi više budu boravili u zatvorenom, jer je to po prirodi klime, vreme nam to diktira. Tad će doći do izražaja značaj proceta vakcinisanih, za koji trenutno ne možemo da kažemo da je najvažniji činilac - rekao je Šekler.

Dodao je da zbog svega navedenog smatra da talasi koji nam predstoje moraju biti blaži.

- Ne verujem da može da se desi talas istog obima, mora da bude mnogo blaži jer procenat vakcinisanih znači i procenat zaštićenih u velikom procentu - napomenuo je Šekler.

(Telegraf.rs)