Košare su neispričana priča: Preživeli borac Žarko je zarobio jedinog naoružanog teroristu

Foto: Privatna arhiva Žarko Radonjić

Početkom juna, tačnije 10. obeležene su 22 godine od završetka bitke na Košarama, a njeni preživeli borci će se u nedelju, tik uz predsednika Aleksandra Vučića i na njegeov poziv naći na privremenom poligonu Pešter i prisustvovati završnici vežbe "Munjeviti udar 2021." Posebno mesto na Košarama, kao i sve ostale jedinice imao je 52. bataljon vojne policije prištinskog korpusa, čiji je pripadnik Žarko Radonjić iz Subotice, zarobio teroristu i predao ga bezbednjacima. To je bio jedini zarobljen, potpuno naoružan terorista na Košarama.

Preporučujemo

Radonjić za Telegraf.rs priča da je tada imao svega 19 godina, i da je u vojsci napunio 20. Kuću nije video svega 13, 5 meseci.

Na pitanje koliko su bili teški dani na Košarama, kaže "bolje da ne pitamo".

- Na 10 metara smo pucali jedni na druge. Bukvalno. Kažu da je bila najkrvavija bitka u našoj istoriji. Suština Košara je da su hteli kopneno da izvrše invaziju i pokore nas. Mi im nismo dali, i to je simbol otpora male Srbije velikim silama. Nakon toga usledio je Kumanovski sporazum - počinje razgovor za Telegraf.rs Radonjić.

Na dan kada je zarobio teroristu, major Steva Kopanja, komandant vojne policije, vodio je akciju. Radonjić se uvek naježi kada se seti tog trenutka.

- Napredovali smo u guranju i napadu terorista. Poručnik Džolić je gađao zoljom bunker. Ja sam istrčao sa leve strane, malo ispred svih. Odjednom, na oko 8 do 10 metara ugledam teroristu. Naredio sam mu šta da radi. Pošto je iz okoline Peći, razumeo me je. Tek kada sam ga zarobio, video sam da su dvojica mrtva u zaklonu. Odmah je dotrčao Nemanja Borota iz Sombora i pokojni Željko Tošić, po kojem jedna ulica u Smederevskoj Palanci nosi ime. Vezali smo ga i predali starešinama - opisao je Radonjić za Telegraf.rs taj trenutak.

Pre nego što su ga predali bezbednjacima, zarobljenog teroristu su nagovorilu da izađe na proplanak i da javi svojima da se predaju.

- Međutim, oni su počeli rafale prema njemu. Nije ubijen. Povukli smo nazad, vezali lisicama i predali komandi. Ne znam šta je posle bilo sa njima -  kaže Radonjić za Telegraf.rs koji je, nakon što mu je komandir poginuo, dobio njegovu radio vezu i postao komandir odeljenja.

Košare, neispričana priča

Iz ove čete je 19 preživelih boraca zaključno sa Radonjićem, a u nedelju bi na privremenom poligonu Pešter trebalo da ih dođe više od 200, kaže za Telegraf.rs Ljubinko Đurković, komandant teritorijalne odbrane Košara.

- Neko kaže pozvani su samo borci sa Košara. Za one koji nisu upućeni, na Košarama si bili sublimirani svi sastavi, odnosno delovi svih jedinica tadašnje Vojske Republike Jugoslavije. Rodovi, pa i vidovi ratnog vazduhoplovstva odnosno odbrane, kopnena vojska, eletronsko obaveštavanje, specijalni sastavi - vojna policija, specijalne jedinice 72, 63... Dakle, svi su pozvani, predstavnici svih rodova i vidova vojske koja je učestvovala u odbrani od NATO agresije - objašnjava Đurković za naš portal koji ističe da bitka za Košare još traje:    

- Zadovoljan sam onim što su borci učinili na Košarama, što naša javnost zna u nekoj meri, ali ne zna još u potpunosti jer su Košare neispričana priča. Zato što su Košare bitka koja traje. Ti mladi momci od 19 i 20 godina su pokazali vrhunsku osposobljenost, moralnu vrednost kao niko do tada. Kao što Kolubara nije imala rezervni položaj, tako nije ni Košare, ali je činjenica da smo mi na Košarama svi zajedno pod jedinstvenom komandom znali da iza nas stoji 125. herojska motorizovana brigada, narod Srbije, Srbija... Motiv da branimo, prevashodno, svoje i živote svojih porodica, otadžbinu, svetinje na Kosovu, bio je zavet, u stvari.

Ne izdvaja, ali kaže da posebno mesto na Košarama imala četa za specijalne namene 52. prištinskog korpusa, koja je u određenim periodima pokazala izuzetnu hrabrost.

- I, između ostalog, podnela veliku žrtvu u odbrani Košarara - ističe Đurković i podseća da su borci sa Kosova do pre 6,7 godina bili demonizovani, omalovažavani, da je bilo pokušaja da se kriminalizuje ta slavna bitka ili pojedinci.

- A, u nekom periodu od 5, 6, 7 godina, sa početkom, prvo, sramežljivih, pa većih tribina po univerzitetima, u gradovima, otvaranjem medijskog prostora, mi smo došli do toga da nas poštuju narod i država kroz imenovanje ulica, podizanje spomenika, donet je i Zakon o boračkim pravima i stausu boraca - priča Đurković koji je, nakon što se 2011. godine penzionisao preuzeo obavezu da se bavi pitanjima i statusom svojih ratnika i saboraca:

- Ostaje još jedan segment koji država mora da učini, a to je da se borcima, a najviše sa Košara jer su oni prošli pakao u surovim vremenskim, zemljišnim i borbenim uslovima, zbog čega većina njih sada nosi traume i žive rane na 108 poginulih boraca i 265 ožiljaka koji izgubili delove tela i ranjeni, obezbedi status invalida, kontinuirana zdravstvena zaštita i materijlana potpora za jedan normalan i skroman život. Oni ne mogu čekati dobru volju da im se poporavi krov na kući, da plate tekuće račune.

Predsednik Vučić je, da podsetimo, rekao da će svi preživeli heroji sa Košara biti na vojnoj vežbi na Pešteru u njegovoj blizini i da na taj način želi da im se ukaže poštovanje.

- Hoću da njima ukažemo poštovanje, da se nikada više ne stidimo naših boraca, već da se njima ponosimo - rekao je predsednik.

(Telegraf.rs)