Anica je za 40 godina donela na svet oko 3.000 beba: Porađala žene u snegu, na njivama, u slami...

Printskrin:Youtube/ Info LIGA Ivanjica

Babica Anica Lugić Anka za četiri decenije službovanja u Ivanjici obišla je svaki pedalj ove opštine, pešačila i po 30 kilometara da bi na svet donela bebu. Porađala je u sanitetu, kućama, na njivama, u snegu pod nemogućim uslovima i stoga je postala heroj ove varoši, piše Infoliga.

Preporučujemo

Teško detinjstvo u porodici gde je bilo dvanaestoro dece, usmerilo je ovu hrabru ženu na put plemenitosti koji je krčila sama trudom, radom i znanjem. Zbog sićušne anatomije i tek 40-tak kilograma i u babičku školu je primljena sa zakašnjenjem ali, ispostavilo se, bila je među boljima.

- Prime me u "Višegradsku" da budem instrumentar. I sad opet moja majka, "ajde raspisan konkurs u Ivanjici, dođi, da mi budeš bliže". Ja mislim to je u Ivanjici, to je grad, tu sam bila na praksi godinu dana. Oni odluče da mene pošalju u Deviće, svuda sam radila, samo nisam radila u laboratoriji, sve sam drugo radila. U Devićima sam se namučila, tu sam porađala žene sama, čak su me zvali ovako za intervencije, nije bilo gore drugog zdravstvenog radnika dok sam ja radila - priča baka Anica za Infoligu.

Danas, u osmoj deceniji života, kaže da ne postoji ništa lepše od činjenice da je na svet donela blizu 3.000 beba.

Bebu uviju pa na šporet

- Ništa nema humanije, nego kad čuješ plač deteta. I radost majke kad se porodi. Često nađem majku u slami, onda bilo takvo vreme, odvajali su žene koje se porađaju, u posebne sobe, po slami, u slami, na podu se porađaju, znate one stare šoprete, uviju dete pa ga stave odozgo, na šporet - navodi babica.

Sredinom novembra 1981. godine tadašnja Jugoslavija čula je za babicu Anicu Anku. Sneg je zavejao Ivanjicu i okolne krajeve i praktično je odsekao varoš od sveta.

Anka pamti lepe dane, nasmejane očeve i srećne majke koje su u znak zahvalnosti devojčicama davale ime Anica. U toku noći u porodilištu je porađala po 20 žena.

Najplemenitija dela

Njena dela u nekoliko navrata proglašavana su za najplemenitija, nosilac je plakete najhumanije Jugoslovenke i priznanja “Septembarska plaketa grada Ivanjice”.

Srce joj greju unuci i podvizi tokom četiri decenije rada. Kada prođe ulicom, prolaznici joj skidaju kapu i pozdravljaju je. Voljena je i uvek rado pominjana babica.

(Telegraf.rs)