Više od 268 osoba kojima je "ubijen kapacitet i psiha" tražilo pravdu na Višim sudovima zbog mobinga

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Zlostavljanje na radu, mobing, ravan je ubistvu, prema mišljenju stručnjaka, jer žrtva ne može normalno da funkcioniše s obzirom na to da joj je ubijen ljudski kapacitet i psiha. Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova za oko dve i po godine (2019. 2020. i 2021.) za pomoć se obratilo oko 2.000 ljudi. U Višim sudovima, samo u tri grada, tokom navedenog perioda, vodilo se 268 postupaka.

Preporučujemo

Ukupno 1936 osoba kontaktiralo je Republičku agenciju za mirno rešavanje sporova.

- Pokrenuto je ukupno 84 postupaka mirnog rešavanja radnog spora u kojima je predmet spora bilo zlostavljanje na radu - kazali su za Telegraf.rs iz ove ustanove.

U Višim sudovima u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu se od 2019. do 2021. godine vodilo 268 postupaka.

Novi Sad

- U Višem sudu u Novom Sadu u 2019. godini je zaprimljeno novih 15 predmeta za mobing na poslu, u 2020. godini 21 novi predmet, u 2021. godini (do 16.06.2021. godini) četiri nova predmeta - rečeno je za Telegraf.rs iz Višeg suda u Novom Sadu.

Kragujevac

- U periodu od 1. januara 2019. godine do 14. juna 2021. godine pokrenuto je ukupno 18 postupaka povodom zlostavljanja na radu, mobinga - rečeno je iz Višeg suda u Kragujevcu.

Beograd

- U Beogradu je tokom, 2019. godine pokrenuto 95 postupaka povodom zlostavljanja na radu, 35 je rešeno. Tokom 2020. godine pokrenuto je 90, 25 je rešeno. Do 31. maja ove godine pokrenuto je 25 postupaka, tri je ostalo nerešeno - saznaje Telegraf.rs iz Višeg suda u Beogradu.

Broj pokrenutih postupaka daleko je veći jer su podaci dobijeni samo iz tri suda. Takođe, on ne pokazuje tačno stanje stvari jer se mnogi zaposleni ne odlučuju da prijave mobing. Pored toga, postoje razni vidovi vansudskog rešavanja ovakvih sporova.

Šta je mobing?

- Zlostavljanje na radu je prema definiciji Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste i podsticanje ili navođenje drugih na ponašanje opisano u stavu 1. člana 6. ovog Zakona - objasnili su za Telegraf.rs iz Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Iz Udruženja No mobing, skreću pažnju da je svaki oblik zlostavljanja na radu, veoma ozbiljno delo.

- Zlostavljanje na radu ne treba da bude samo deo radnog prava, nego treba da se smatra krivičnim delom. Mobing je, po meni, ravan ubistvu, jer videla sam mnoge ljude koji su bili žrtve toga. Takvi ljudi postaju "ruševine" i ne mogu da budu funkcionalni ni sebi, ni porodici, ni prijateljima - kazala je ranije za Telegraf.rs Vera Kondić, predsednica Udruženja No mobing.

Dokazivanje mobinga i kazne

Mobing se može dokazivati u zavisnosti od vrste postupaka u kojima se o njemu raspravlja na različite načine, ali prema odredbama o sadržini zahteva za zaštitu od zlostavljanja to mogu biti svedoci, pisana dokumentacija, lekarski izveštaji, dozvoljeni audio i video zapisi i drugo.

Kaznene odredbe predviđene za nepoštovanje odredaba Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu propisane su u vidu novčanih kazni za poslodavce.

- Postupak mirnog rešenja spora pred Agencijom se ne zasniva na kaznama, već na pomirenju strana, na pronalaženju rešenja koje je prihvatljivo za obe strane u sporu, za onog ko smatra da je žrtva zlostavljanja na radu i za onog ko je navodni zlostavljač. Praktična iskustva su nas uverila da je to najbolji i održivi način za prevazilaženje ovih problema - rečeno je iz Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova sporova.

U našem pravnom sistemu imamo dva ključna propisa za zaštitu od zlostavljanja na radu.

- Prvi je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu na osnovu kojeg zaposleni, koji smatraju da su izloženi mobingu, imaju pravo na interni postupak posredovanja kod poslodavca, a ako taj postupak nije uspešan, onda ostvaruju pravo na sudsku zaštitu.

Drugi propis je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, na osnovu kojeg Agencija, između ostalog, pruža zaštitu i od zlostavljanja na radu kroz postupak arbitraže. Postupci, koji se odnose na mobing, okončavaju se sporazumima strana u sporu kojim se dogovaraju načini za prevazilaženje spora, a u interesu daljeg uspešnog odvijanja procesa rada i harmonizacije odnosa između svih strana u sporu.

Ako do tog sporazuma ne dođe, postupak se prekida i strane se upućuju na sudsku zaštitu. Zato je preporuka svima da se obrate Agenciji, jer je zajednički sporazum najbolji način za prevazilaženje nesuglasica i problema. Postupak pred Agencijom je besplatan, pokreće se podnošenjem predloga koji se dostavlja drugoj strani na saglasnost i ukoliko i ona prihvati da se spor rešava mirnim putem, imamo postupak.

Naša preporuka je da se koriste institucionalni mehanizmi za zaštitu jer je to najefikasniji put koji daje rezultate - istakli su iz ove ustanove.

(Telegraf.rs)