Niko ne može da veruje da je Kostas Grk: Govori srpski kao maternji i otkriva tešku ratnu priču

Foto: Mateja Beljan

"Hello, you are our driver?", "Da."

Preporučujemo

Prilikom posete Kasandri u Grčkoj naši reporteri začudili su se čistom srpskom jeziku koji je vozač kombija grčkih tablica izgovorio. Samo nas je pogledao i sasekao dok smo lomili jezik na engleskom.

Pomislimo, Srbin je. Ali avaj, zove se Kostas. Nije Srbin, nego Grk. I nije baš samo vozač, već gazda lokalne turističke agencije koja sarađuje sa našim koperantima. Znamo mnoge Grke koji govore srpski, ali ovog čoveka akcenat ne odaje. Ne samo akcenat, već čitav mentalni sklop.

A onda nam je ispričao svoju neverovatnu sudbinu, koja, zapravo, otkriva malo poznatu priču o grčkoj emigraciji u Srbiju. Bilo ih je na hiljade koji su stigli u našu zemlju u vreme kada se miris baruta tek slegao, ruka osvete radila punom parom, podele su značile život ili smrt ili... Goli otok. Ali, dok smo mi imali naše, Grci su imali svoje podele. I mnogi su svoju sudbinu kovali i na našem tlu.

- Ja sam 50 godina u Obrenovcu, a rođen u Srbiji - priča nam Kostas, poreklom iz Lamije.

Nema šta, za pola veka svako bi postao Srbin. Ali, Kontas se kod nas školovao, osnovao porodicu, odrastao u Jugoslaviji, iako je tek 2007. godine dobio državljanstvo naše zemlje. Imao je sreće da se u porodici negovao i grčki jezik i danas bez problema živi na relaciji Obrenovac - Kasandra, spajajući Srbe i Grke kroz posao turizma.

- Bio je građanski rat od 1945. do 1949. godine. Tada je poražen levičarski pokret otpora. Radikalniji levičari otišli su u SSSR, a oko 5.000 Grka završilo je u Novom Sadu. Međutim, počeli su sukobi i podele među njima i tada su odlučili da nas rasele po Srbiji. Od 1961. godine sam u Obrenovcu - priča nam Kostas.

Tek 1974. godine prvi put je posle rata posetio domovinu.

- Od osamdesetih intenzivno dolazimo, a od 1994. godine počeo sam da se bavim biznisom - priča nam.

U posao je od tinejdžerskih godina uveo i svoja dva sina, koje danas možete sresti na sunčanoj Kasandri, dok brinu o gostima koji pristižu iz Srbije.

I kada Kostas kaže da je Grk, trgnu se i Grci i Srbi. Jer, njegov čisto srpski jezik i stapanje sa našim mentalitetom su neverovatni.

- Nekada malo ćutim, pustim da me izogovarjau, pa onda progovorim srpski - šali se Kostas.

I tako smo zahvaljujući Kostasu zagrebali malo poznatu priču o grčkim političkim izbeglicama u Jugoslaviji.

Građanski rat u Grčkoj završio se porazom Demokratske armije Grčke, u avgustu 1949. godine. Reke izbeglica su još tokom rata, a posebno na njegovom kocu, ušle u Jugoslaviju. Neki su produžili dalje, iza Gvozdene zavese, a neki su svoj dom našli pod kapom Titovog socijalizma. 

Za levičare i komuniste nakon poraza ostanak u Grčkoj značio bi smrt.

Bilo je mnogo dece, stvarali su se izbeglički kampovi, govorilo se o brojkama od 90.000 ljudi. Deci je bila potrebna naročita pomoć, a više od 14.000 njih bilo je ranjivo - fizički i psihički iscrpljeni zavisili su od političkih i dobrotvornih organizacija u našoj zemlji.

Ono što je bilo zanimljivo je da je, pored tadašnje jugoslovenske republike Makedonije, veliki deo izbeglica završio i znatno severnije, a na teritoriji AP Vojvodine, a kod Novog Sada dobili su svoju autonomnu opštinu, koja je kratkoročno funkcionisala doslovno kao država u državi.

"Sedma jugoslovenska republika"

Za vreme građanskog rata formirano je mesto Buljkes - posebna grčka opština koja je funkcionisala usred Bačke, kao nezavisna jedinica, praktično mini država, ali uz blagoslov i punu podršku jugoslovenske vlade. Ova opština nastala je u mestu koje su pre Drugog svetskog rata naseljavali Nemci i u njoj je u svakom trenutku živelo oko 3.000 Grka, a prema nekim podacima tu je bilo ukupno zbrinuto njih 6.000.

Nakon raskola Tita i Staljina Builjkes napuštaju Grci, mnogi odlaze u Istočni blok. Danas je to selo Maglić i u njemu su se naselili kolonisti iz ostalih delova Jugoslavije. Za manje od decenije, tako, jedno selo kompletno je promenilo tri naroda koji su ga naseljavali.

Dok je Maglić bio Bukljkes, nezavisna grčka državica, u njoj je postojala zasebna skupština, policija, štampa, pozorište, zatvor, bioskop, pa čak i poseban buljkeski dinar.

Nažalost, i ova mala država nestala je u pepelu mini-građanskog rata. Ko je bio za Tita, a ko za Staljina.To je ono ubijanje koje je spominjao Kostas.

Manji deo Grka opredelio se za ostanak u Jugoslaviji. A Buljkes, "sedma republika" ostao je samo u sećanju izbeglica i njihovih potomaka.

(Telegraf.rs)