Posetili smo zamenika deda Đorđa na Zejtinliku: Da svaki Srbin da litar krvi, vratio bi dug precima

O G-din. Predragu sam cula toliko pohvala, kao vrsnom istoricaru tako da treba svi da budemo ponosni sto je bas on na tom mestu.

Nastavio bi komentar jer br karaktera ne dozvoljava duži. Hoću da zaključim, da iznesem činjenicu da verujem da bi bez rata to područje tadašnjeg regrutacionog basena srbske vojske brojalo za par godina, bar 4x više stanovnika, jer je faktor populacionog prirasta išao neverovatnom stopom. Prostom matematikom to područje nešto šire od beogradskog pašaluka naraslo bi na blizu 8 miliona veoma mladih ljudi. Dakle bez Vojvodine, bez južnih i jugoistočnih okruga, bez Kosova i Metohija, bez najvećeg dela C. Gore i i bez Srba sadašnje teritorije Bih gde je onda postajala srbska većina od preko 53% i Srba sa današnje Hrvatske teritorije gde su Srbi imali i više od 35% zastupljeniosti, a ukupno 90% u regijama gde su bili koncentrisani. Događao se i događao bi se populacioni bum neviđen u dotadašnjoj srbskoj istoriji. Umesto toga dogodio nam se surovi sunovrat od kog se ni znatno brojniji narodi nikada ne bi oporavili. Moram istaći i sledeće. Naime Srbija je posle viteške pobede i nemerljivih ličnih žrtava nezaustavljivo politički srljala iz greške u grešku zašta je kriv kompletan bolesno ambiciozan politički vrh na čelu sa potpuno raspomamljenim i bolesno sujetnim kraljem Aleksandrom koji se proglasio jugoslovenskim kraljem na vagonima krvi srbskog cveta mladosti. Umesto da na populacionim postavkama napravi demografski većinsku Srbiju, dakle ne veliku Srbiju, nego demografsku kojoj bi pripala cela Bosna i Hercegovina, Srbska Vojvodina Slavonoja do linije Sisak Virovitica...

Razvila se vidim polemika o nasledniku deda Đorđa. Ne znam čoveka pa ne bi bilo red da pričam, ali ću reći jedan istorijski podatak koji mu je očigledno ne namerno promakao vezano za tačan broj ukupno stradalih Srba u 1.sv. ratu. Sama brojka jeste oficijelno tačna, ali broj stanovnika tadašnje Srbije nije tačan jer je broj koji čovek navodi uvećan za oslobođene delove Srbije iz kojih nisu bili regrutovani ljudi. Srbija koja je dala tu ogromnu žrtvu brojala jedva približno 2.800.000 ljudi. Dakle brojka poginulih se procentualno penje na preko 45% poginulih što je strašna cifra i ledi krv u žilama. Posebno je značajno navesti da je ogromna većina poginulih bila u najboljim mladim godinama i najvažnijem reproduktivnom periodu, pa su tuga, žalost i nesreća tim veći, jer najveći broj njih nije ni stigao da ostavi potomstvo. Dakle šteta je neuporedivo i nemerljivo veća. Posebno ako se uzme u obzir još jedna jako važna činjenica tog vremena vezana za veliku brojnost srpske porodice tog vremena. Porodice su ne retko imale i po sedmoro, osmoro ili desetoro dece, pa je pogubnost na granici užasa. Mnogi umrli ratnici nisu ni stigli da ostave potomstvo i shodno tome Srbija se od tog strašnog udarca i demografskog pokolja nikada suštinski i nije oporavila. Naravno teško je izvoditi tačne zaključke u sferi šta bi tačno bilo kad bi bilo, ali nije sigurno previše teško, a još manje netačno, da bi Srbija populaciono žestoko napredovala, da npr. rata jednostavno nije bilo...