Posetili smo zamenika deda Đorđa na Zejtinliku: Da svaki Srbin da litar krvi, vratio bi dug precima

Zejtinlik - simbol srpske golgote tokom Velikog rata samo je jedna od 99 grobnica koje se prostiru od Severnog ledenog mora do afričke obale.

A simbol Zejtinlika je deka Đorđe Mihailović, koji na njega i danas motri, mada ima pomoćnika - Predraga Nedeljkovića. Dok deka Đole uz svog stana motri na Zejtinlik, a popodne i obiđe grobove naših predaka u svojoj vojničkoj uniformi, Predrag neumorno posetiocima priča priču koja ne sme biti zaboravljena.

Srpsko vojničko groblje živi. I tako treba da bude. U njega kročimo s toplinom u srcu što imamo prilike da odamo poštu slavnim precima i sa dužnim poštovanjem. Ali, moramo se setiti i nekih zastraujućih stvari. Pred nama su "samo" 2.000 grobnica i 6.000 kaseta u kosturnici. A umrla je skoro trećina Srba i Srpkinja u tom teškom ratu. I još jednom - ovo je jedno od 99 mesta gde su Srbi za slobodu položili kosti. To su činjenice na koje nas Predrag, Kraljevčanin koji već osam godina čuva groblje zajedno sa Đorđem, podseća, rečima oštrim kao bajonet koji para dušu.

- U Velikom ratu Srbija je izgubila 1.247.435 Srba i Srpkinja. Od 4 i po miliona koliko nas je tada bilo to je neverovatnih 29 posto. Srpski sanitetski general Dimitrije Mito Petrović je to opisao ovako: Čovek, koji ima 6 litara krvi, to je neverovatnih 7.800.000 litara krvi. To je 780 vagona po 10 tona... Kompozicija je bila duža od 4 kilometara srpske krvi provilene ovde - priča Predrag.

Zanimljivo je da, kako kaže naš sagovornik, Grci neće hteti da vam kažu gde je Zejtinlik - jer ne znaju šta to znači. U pitanju je reč tursko-arapskog porekla koja znači maslinjak.

- Grci imaju averziju prema turcizmu. Imaju svoj naziv, a koji označava Savezničko vojno groblje. Naše groblje u njemu zauzima centralno mesto i prostore se na nekih 12.000 metara - kazao nam je Nedeljković.

Tužno je, ali okolna groblja vojnika koji su ginuli u ratu nisu toliko posećena. Sa srpskim je, srećom, drugačije... Sećanje živi.

Na primer, mnogi francuski vojnici zapravo su bili afričkog porekla i ginuli su za slobodu Evrope.

Dok smo boravili na Zejtinliku, naišli smo i na jednu veliku grupu dece. Ne, nije ekskurzija iz Srbije - korona virus je još brana za tavu aktivnost. To su mali Grci, Solunci, koji baš zbog korone ne putuju van svog grada, pa sve češće posećuju ovo znamenito mesto.

Zagledaju spomenike, imena ispisana na srpskom ruskom, francuskom jeziku. Putaju se zašto nema grka... ali, Grčka je bila neutralna u vreme rata.

Ono što je specifično za ovo sveto mesto je činjenica da u njemu nisu samo srpske kosti, već i doslovno srpska zemlja. Sav materijal za gradnju memorijalnog groblja, završenog 1936. godine, dopremljen je iz Srbije, srpski kamen dovožen je srpskim vagonima, a naši neimari podigli su kompleks pred kojim svaki posetilac danas prilazi pognute glave.

Počivalište, ali i mesto patnje

- Uvek se zaboravlja da se na mestu gde se upravo nalazimo 1916. godine oformljena je srpska vojna poljska bolnica. Kako su umirali srpski heroji, tako su ih sahranjivali. na Srpskom vojničkom groblju je 8.000 srpskih ratnika, mučenika, sahranjeno - priča nam čuvar.

Umirali su od slabosti i bolesti, vladala je i malarija. Umirali su sa golemim ranama, na srcu i telu.

Otkud petokraka na srpskom groblju?

Zanimljivo je da, osim velelepne kosturnice, na groblju dominira i kameni cvet, a to je, zapravo, stilizovana petokraka. Sa njene leve i desne strane - grobovi bez krsta. To su jugoslovenski borci iz Drugog svetskog rata.

- Jedino Srbi na savezničkom nivou imaju groblje iz Drugog svetskog rata, groblje interniraca, koji su sahranjeni ovde, nakon kratkog Aprilskog rata 1941. godine, od 6. do 17. aprila. Tadašnja jugoslovenska vojska se povukla, nažalost bila je zarobljena od strane Nemaca i internirana u nemački logor koji je bio nedaleko odavde - objašnjava čuvar.

Tu se nalazi i grob Radomira, oca našeg čuvenog glumca Miše Janketića, kao i Radoja Uzunovića, dedastrica Tanasija Uzunovića.

Kako kaže naš sagovornik, neobično je grčkim posetiocima kada vide groblje bez krsteva.

(Telegraf.rs)