Gromovi nam tek slede i imaju snagu manje atomske bombe: Ovo su saveti kako da se zaštitite

Nalazimo se u jednom od meseci u kojem su na našim prostorima najintenzivnije pojave olujno-grmljavinskih nepogoda. Od udara groma u Srbiji godišnje u proseku pogine do 15 ljudi, a jedan život, i to mlad na ovaj način ugašen je u nedelju kod Sjenice, kada je na Pešterskoj visorovni grom udario dečak od svega 14 godina dok je čuvao ovce. 

S obzirom na to da smo na početku leta, nepogode sa grmljavinom nas tek očekuju, a meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Nedeljko Todorović precizira za Telegraf.rs da nas u ovom naletu takvo vreme očekuje sve do nedelje, 13. juna.

-  U letnjim mesecima, naročito u junu, julu, pa i avgustu česte su grmljavinske nepogode sa jakim pljuskovima, grmljavinom i gradom. Narednih sedam dana biće svakog dana lokalna pojava pljuskova sa grmljavinom, da ne kažem nekih malih nepogoda, s tim da je do 10. juna mala verovatnoća za njih u severenim krajevima, gde će, uglavnom, biti suvo, dok će u ostalim krajevima, praktično, svaki dan do nedelje, 13. juna biti lokalne pojave pljuskova sa grmljavinom. Od četvrtka, 10. juna one se očekuju i u severnim krajevima - kaže Todorović.

Prema njegovim rečima, to je tipično junsko vreme.

- Mi smo ušli u leto, ovo leto je tipično. Najbitnije je što će u drugoj polovini juna, za 10-ak dana biti toplih dana sa temperaturom iznad 30 stepeni. Leto će biti toplo, tipično sa relaitvno čestom pojavom tih popodnevnih i večernjih nepogoda.

Dva pika grmljavinskih oblaka 

On objašnjava da se grmljavinski oblaci najčešće pojavljuju popodne oko 16, 17 časova i uveče oko 22 sata, kao i da nam gromovi godišnje ubiju u proseku do 15 ljudi. 

- Počinju oko 12, 14, ali analiza pokazuje da se najčešće grmljavinski oblaci javljaju posle podne oko 16, 17 časova i uveče oko 22 sata. Postoje dva dnevna pika, taj kasno popodnevni i večernji, u prvoj polovini noći. I, to je sve lokalnog karaktera. Grmljavinski oblaci nastaju u roku od 5 do 10 minuta, toliko traje njihov razvoj, a njihov životni vek je oko sat vremena  - objašnjava Todorović:

- U Srbiji godišnje pogine do 15 ljudi, a u svetu oko 25.000 od udara groma. Mi nismo toliko na udaru kao neke druge zemlje. Za građane je najbitnije da imaju u vidu opasnost po život i imovinu od letnjih nepogoda, bilo da su to jaki pljuskovi ili udari groma. Preventiva je najbitnija, zato treba slušati prognozu, pratiti je za dva dana unapred, prilagoditi svoje delatnosti, a pogotovo ako su one na otvorenom gde je i najopasnije biti kada grmi - upozorava Todorović.

I njegov kolega Goran Mihajlović, diplomirani meteorolog i vršilac dužnosti pomoćnika direktorka RHMZ kaže da je jun jedan od meseci kada su olujno-grmljavinske nepogode najintenzivnije na našem prostoru.

- Grmljavina je električno pražnjenje između oblaka i zemlje ili između oblaka i oblaka, ali ono što nas prevashodno zanima je između oblaka i zemlje. To je pojava koja traje veoma kratko a zbog različitosti brzine svetlosti i zvuka, prvo je opažamo a zatim i čujemo. Ukoliko je čujete, možete izračunati brojeći sekunde da se taj zvuk prostire oko 340 metara u sekundi, tako da recimo ako izbrojite 3 sekunde, pojava se dogodila na oko 1.000 metara od vas. Ili množeći sekunde sa 340 metara dobićete udaljenost - objašnjava Mihajlović za Telegraf.rs:

- Ono što je zanimljivo, onog trenutka kada čujete, pojava se već dogodila i u tom smislu ste, što se tiče tog udara, bezbedni. Ono što bi, ne daj Božxe uticalo na vas, jeste nešto što nećete čuti. To je ta razlika između brzine zvuka i brzine svetlosti. Pojava se dešava u kumulonimbusima, olujno-grmljavinskim oblacima, izuzetno velikog vertikalnog razvoja. Taj razvoj ide od 12 do 15 kilometara u visinu, sa izuzetno velikim energetskim potencijalom. Ta energija se poredi sa energijama nekih manjih atomskih bombi.

Procesi od pola sata do sat vremena 

Mihajlović objašnjava da je sreća da olujno-grmljavinski procesi u principu ne traju dugo, iako se to nama tako ne čini. 

- To su procesi od 30, 45 minuta do sat vremena, tako da kada je reč o zaštiti, pre svega, najbolje je skloniti se u čvrst zidani objekat, i to je ono što pruža apsolutnu i potpunu zaštitu. Ukoliko se nađete u prirodi, a ta situacija je posebno opasna za ljude blizu vode - pecaroše, jer obično su štapovi izrađeni od karbonskh vlakana koji su dobar provodnik i u tom smislu "privlače" grom odnosno postaju inicijator za ispostavljanje tog električnog pražnjenjena između oblaka i zemlje. Karbonske čamce treba, takođe, skloniti sa vode a prevashodno ostaviti štap i udaljiti se - savetuje Mihajlović:

- U prirodi je, takođe, važno da ne budete najveća tačka u okolini. U tom smislu, nije dobro se sakriti pod usamljeno drvo ili u neki izolovani objekat, koji svojom visinom dominira nad okolinom, a ako ste u polju, da ne biste bili najviša tačka u okolini, dobro je čučnuti. Vaš kontakt sa zemljom  treba da bude pšto manji. Zato bi idealno bilo da na prstima čučnete i sagnete glavu između nogu. To bi bio neki položaj koji bi bi vas, ne apsolutno, nego maksimalno zaštitio.

Automobil je, kako kaže, dobra zaštita, jer je on, takozvani Faradejev kavez.

- A unutar Faredejevog kaveza nema naelektrisanja tako da ste potpuno zaštićeni - podseća Mihajlović.

Postoji dilema oko mobilnih telefona, kaže on i dodaje da po ljudima koji se bave elektronikom ne postoji neka posebna opasnost jer je energija telefona jako mala.

- Ali sa druge strane, kao što rekoh, presudno je da to ne traje dugo i da tih pola sata do sat možemo se odreći i usluge mobilnih telefona. Nije baš nužno da se koriste - savetuje naš sagovornik i dodaje da RHMZ permanentno prati situaciju i blagovremeno izdaje upozorenja na ovu pojavu koja je kategorisana kao jedna od opasnih pojava na koja se izdaju meteorološka upozorenja.

Saveti Sektora za vanredne situacije za vreme oluje i gromova

Za vreme jakih oluja potrebno je preduzeti sledeće mere ukoliko ste u zatvorenom prostoru:

- obezbedite sve objekte koji mogu da odlete usled jakog vetra ili obilne kiše i izazovu materijalnu štetu ili povrede građane;

- obezbedite prozore i spoljna vrata i zatvorite sva unutrašnja vrata;

- izbegavajte kontakt sa kuhinjskim i kupatilskim slavinama, radijatorima i drugim metalnim predmetima, budući da sudobri provodnici.

Ukoliko ste na otvorenom, sledite sledeća uputstva:

- sklonite se od bilo kakvih visokih struktura (jarbola, stubova, tornjeva) i imajte u vidu da je sigurno rastojanje jednako visini strukture;

- izbegavajte visoke konstrukcije, visoko drveće, ograde, telefonske kablove i električne vodove;

- pokušajte da pronađete zaklon u zgradi ili u automobilu, a ako to nije moguće, sedite na zemlju;

- izbegnite stajanje u blizini zgrada ili automobila u koje ne možete da uđete kao u zaklon;

- ukoliko ste u šumi, zaštitite se ispod grana niskog drveća – nikada nemojte stajati ispod visokog drveća na otvorenom prostoru;

- izbegavajte granicu između šume i otvorenog prostora, radije uđite u šumu;

- izbegavajte otvorena polja, vrhove brda i planina, obale, jarkove ili druga vlažna mesta;

- ne prelazite preko vode, ne plivajte;

- nemojte držati kišobran ili druge metalne provodne predmete u rukama (štapove za golf, štapove za pecanje i slično);

- izbegavajte da budete u blizini metalnih objekata, bicikala, opreme za kampovanje i slično;

- nemojte stajati uspravno, čučnite ili se makar sagnite , ne dodirujući zemlju rukama, a ako ste u grupi držite rastojanje od 5 metara između sebe.

Ukoliko se nađete u automobilu za vreme oluje;: 

- zaustavite automobil pored puta dalje od elektrovodova i drveća koje može pasti na automobil;

- ostanite u automobilu i upalite poziciona svetla dok ne prođe oluja;

- zatvorite prozore i ne dodirujte metalne predmete u automobilu;

- izbegavajte poplavljene puteve

(Telegraf.rs)