Danas je Svetski dan zaštite životne sredine: Koji ekološki problemi muče Srbiju i kako ih rešavamo?

Foto: Shutterstock

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se 5. juna širom sveta i ukazuje na važnost odgovornog ponašanja svakog pojedinca, ustanove i organizacije, kako bi se na što bolji način zaštitila i sačuvala životna sredina i jačala svest društva o njenom značaju.

Preporučujemo

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je "Obnova ekosistema", jer zdravi ekosistemi mogu da obezbede sredstva za život ljudi i da zaustave nestajanje biodiverziteta.

Srbija napreduje kada je reč o zaštiti životne sredine. Ministarstvo zaštite životne sredine ulaže u zaštićena područja, a ove godine je u te svrhe dodeljeno više od 250 miliona dinara.

- Međutim, ono što je neophodno, jeste da i dalje jačamo svest društva i svakog pojedinca da smo mi ti koji treba da se odgovorno ponašamo prema svemu što nam je priroda dala. U tom poslu, važna je sistemska edukacija dece i mladih, koji će postati ekološki odgovorni građani. Moramo zajedničkim snagama da čuvamo prirodu. Tom cilju će doprineti i izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode. Takođe, planiramo da proširimo teritoriju pod zaštitom na oko 8 odsto - navode iz resornog ministarstva.

Kako navode, Srbija se decenijama suočava sa ekološkim problemima i Ministarstvo zaštite životne sredine ubrzano radi na njihovom rešavanju.

- Isti ekološki problemi prisutni su i u Srbiji i u zemljama u regionu, jer ne poznaju granice. U resoru zaštite životne sredine označili smo tri ključne oblasti u kojima predano rešavamo nagomilane probleme. To je zagađenje vazduha, pravilan tretman otpadnih voda i upravljanje otpadom. U svakoj od ovih oblasti Ministarstvo radi paralelno i prve rezultate građani će moći da vide u ovoj godini. Otpadne vode, izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda i kroz taj projekat izgradnja kanalizacione mreže i deponije odnosno izgradnja reciklažnih centara nakon čega sledi rešavanje problema divljih deponija - ističu u Ministarstvu.

Kako navode, zaštita životne sredine je možda jedina oblast u kojoj nema prostora za nesuglasice i koja treba da ujedini celo društvo, jer svi mi dišemo isti vazduh, živimo u istom prirodnom okruženju i moramo o tome da vodimo računa.

- Zdrava životna sredina tiče se svih nas i zato svaki pojedinac može doprineti, svojim ispravnim odnosom prema okruženju, čuvanjem biodiverziteta naše zemlje, ekološkim akcijama i inicijativama. Ministarstvo će u tom smeru, pomoći svima koji žele da udišu čistiji vazduh i koji žele da unapređuju stanje životne sredine životne sredine.

Zagađenje vazduha

Aerozagađenje je problem sa kojim se bore i druge zemlje, ne samo Srbija. Više je izvora koji na to utiču.

- Ministarstvo je ove godine prvi put raspisivalo niz konkursa i izdvojili smo 300 miliona dinara za zamenu i rekonstrukciju dotrajalih kotlarnica u javnim ustanovama i domaćinstvima, kako bi se koristila ekološki prihvatljivija goriva. Dodelili smo u 38 lokalnih samouprava i 100 miliona za pošumljavanje i ozelenjavanje. Kroz te projekte podržali smo lokalne samouprave sa idejom da u novoj grejnoj sezoni udišemo čistiji vazduh - navode iz ovog ministarstva.

Subvencioniše se kupovina elektičnih i hibridnih vozila. Od 2014. godine uloženo je oko 600 miliona evra u sisteme za odsumporavanje u termoelektranama.

Foto: Tanjug/AP

Ministarstvo zaštite životne sredine aktivno radi na više koloseka i očekuju rezultate već u ovoj godini.

- Opredelili smo 25,5 miliona dinara za 17 Zavoda za javno zdravlje i instituta za potrebe praćenja kvaliteta vazduha u 2021. godini. Unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji jedan od glavnih prioriteta u Ministarstvu, a u tom smislu važnu ulogu ima državna mreža monitoringa kvaliteta vazduha - navode iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Najugroženiji region

U Srbiji se kao energenti u grejnoj sezoni najviše koriste mazut i ugalj i zato su kotlarnice veliki zagađivači, ali i domaćinstva koja koriste ložišta na ovaj pogon. Ministarstvo subvencioniše prelazak na gas, pelet i dr, navode iz ovog Ministarstva. Valjevo je važilo za jedan od najzagađenijih gradova.

- Želimo to da promenimo. Valjevu smo dodelili 80 miliona dinara kako bi toplana u tom gradu prešla na gas. Kosjeriću su takođe dodeljena sredstva u vrednosti od skoro 40 miliona dinara za toplanu i individualna ložišta, a procene su da će po realizaciji projekta, zagađenje u centralnoj gradskoj zoni biti smanjeno za 70 odsto. Gradu Nišu Ministarstvo je dodelilo 15,6 miliona dinara pre svega za zamenu ložišta u domaćinstvima i projekte pošumljavanja i ozelenjavanja. U saradnji sa evropskim partnerima, 20 miliona evra ćemo uložiti u kompletnu zamenu kotlarnice u Kragujevcu, što će smanjiti zagađenje u tom gradu u grejnoj sezoni. To su važne stvari za buduće generacije- navode dalje.

Prečišćavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda

U Ministarstvu ističu da nas u ovoj godini očekuju kapitalni zeleni projekti, u koje spada i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i prateće kanalizacione mreže u 27 lokalnih samouprava u Srbiji. Za finansiranje ovih projekata obezbeđen je kredit Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 200 miliona evra.

- Izgradnja prečistača i kanalizacione mreže će se raditi po fazama, u zavisnosti od spremnosti lokalnih samouprava. Za prvu grupu, u toku je provera projektno tehničke dokumentacije i priprema tenderske dokumentacije. Početak izgradnje prvih postrojenja očekujemo u ovoj godini.

Planirano je da se postrojenja i kanalizaciona mreža grade u sledećim lokalnim samoupravama: Bačka Palanka, Bečej, Veliko Gradište, Priboj, Babušnica, Bela Palanka, Pećinci, Lapovo, Temerin, Petrovac na Mlavi, Negotin, Boljevac, Dimitrovgrad, Ruma, Novi Kneževac, Ražanj, Raška Kopaonik, Osečina, Bač, Gornji Milanovac, Nova Varoš, Knjaževac, Bajina Bašta, Divčibare, Apatin. Javljaju se, ističu u ministarstvu, i druge lokalne samouprave u kojima se razmatraju mogućnosti za izgradnju prečistača i kanalizacione mreže.

Kako će Srbija odgovoriti na globalni problem

Srbija se, kao i čitav svet, bori i aktivno radi na ublažavanju negativnih posledica klimatskih promena.

- Klimatske promene su globalni problem koji nas sve ujedinjuje, i zato usvajanjem Zakona o klimatskim promenama Srbija nastavlja da daje svoj doprinos globalnoj borbi i ujedno potvrđuje odgovornost prema našim građanima. Ovaj krovni akt je osnov za uspostavljanje sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, što će se pozitivno odraziti na zdravlje građana i privredni razvoj. Primena Zakona će pozitivno uticati i na privredni rast i razvoj i dodatno će nas približiti standardima i zahtevima evropskog tržišta, kao i članstvu u EU.

Takođe, potpisivanjem Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan Republika Srbija je izrazila svoju posvećenost sprovođenju aktivnosti u oblasti ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Vujović: Ovo će biti godina rešavanja decenijskih problema

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović poručila je danas da će ovo biti godina ulaganja u ekologiju i rešavanja decenijskih problema u ovoj oblasti.

Vujović je naglasila da je cilj države da u narednom periodu ukloni sav istorijski otpad na svojoj teritoriji – do nultog stanja životne sredine.

- Po prvi put će se čistiti kompletne lokacije na kojima je skladišten takav otpad, što je do sada rađeno samo parcijalno. To je prioritet Ministarstva koje vodim, i time će se zatvoriti poglavlje nebrige o opasnom istorijskom otpadu, dok će se tekući opasan otpad još strožije kontrolosati kako bi se zaštitila životna sredina i zdravlje građana – rekla je ministarka.

Vujović je poručila da Srbiju u narednih pet godina očekuju najveće zelene kapitalne investicije ikada, koje će promeniti ekološku sliku zemlje na bolje. Ključni prioriteti su, kako je navela, borba sa zagađenjem vazduha, pravilan tretman otpadnih voda i upravljanje otpadom.

- Ove godine, država je po prvi put subvencionisala zamenu kotlova u toplanama, javnim ustanovama i ložišta u domaćinstvima. Uz subvencije za pošumljavanje, podržali smo više od 50 lokalnih samouprava. Takođe, uz podršku evropskih partnera, obezbedili smo sredstva za izgradnju 27 prečistača otpadnih voda, sa pratećom kanalizacionom mrežom, a do kraja godine krenuće izgradnja prvih postrojenja. Podržaćemo lokalne samouprave u rešavanju problema divljih deponija. Posebno je važno naglasiti da krećemo i u izgradnju osam modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom, ka kojima će gravitirati 50 gradova i opština – navela je Vujović.

Ministarka je poručila da je Srbija zemlja bogata prirodnim lepotama i da svi zajedno moramo da se trudimo da sačuvamo prirodu za generacije koje dolaze.

- Zato je jedan od naših glavnih zadataka da razvijamo svest da je životna sredina samo jedna i da od našeg odnosa prema okolini zavisi i kakav ćemo kvalitet života imati – rekla je Vujović.

(Telegraf.rs)