Roditelj neće smeti da tuče dete, ako to uradi sledi program: Novi Porodični zakon opet deli javnost

Ako vas je dete razbesnelo, izbrojite do 10, ili izađite napolje. U slučaju da ga udarite, povučete za zuluf, a da to dođe do nadležnih, moraćete na obuku o vaspitavanju bez nasilja. To sledi ako budu usvojene izmene i dopune Porodičnog zakona, čiji je prednacrt gotov, a nacrt tek treba da se izradi, a koji bi trebalo da zabrani fizičko kažnjavanje dece. 

Radna grupa, koja će izraditi nacrt, kao što smo već objavili biće formirana do 10. juna. Po tekstu prednacrta, kao mera zaštita od nasilja u porodici, počinioci nasilja uključivaće se u psihosocijalni tretman ili specijalizovani program, pa će sa roditeljima raditi posebno obučeni timovi za to.

- Ovde nije u prvom planu represivna pravna norma već u fokusu imamo zaštitu dece i jasnu i čvrstu opredeljenost Vlade Srbije, da kroz zakonska rešenja roditeljima pomogne u izgradnji drugačijih nenasilnih stilova vaspitanja. Sa roditeljima će raditi obučeni profesionalci u socijalnim, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama - kažu u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju i dodaju:.

- Naše ministarstvo će u saradnji sa kancelarijom UNICEF-a u Srbiji, raditi na pripremi stručnjaka u oblasti zaštite dece i porodice da preveniraju, prepoznaju i adekvatno i pravovremeno reaguju u određenim slučajevima. Kroz različite obuke na lokalu radićemo na poboljšanju i podizanju stručnih kompetencija zaposlenih u preko 80 dnevnih boravaka i 40 savetovališta za brak i porodicu širom Srbije kako bi iskoristili ovaj značajan resurs u lokalnim zajednicama i uveli nove programe podrške roditeljstvu i podigli kvalitet usmerenog savetodavnog rada u njima a time pružili podršku roditeljima u različitim situacijama.

U ovih 80 porodičnih centara trebalo bi, kako saznajemo da se šalju samo roditelji koji preteraju odnosno koji su baš agresivni prema deci. Još nije jasno koliko bi puta nedeljno i dnevno boravili na obukama, ali se očekuje da nacrt novog Porodičnog zakona i to precizira.

Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, član Upravnog odbora Centra za prava deteta, koja radi i u nevladinoj organizaciji Nansen dijalog centar Srbija, na početku razgovora za Telegraf.rs napominje da je roditeljstvo veština koja se uči, a da je cilj obuke da roditelji mogu da nauče kako da vaspitavaju decu i da im postavljaju granice bez nasilja.

- Dakle, koji vaspitni stil da primene, kako da kontrolišu svoj bes jer najčešće se desi da roditelj fizički kažnjava dete kada je ljut. Retko kada ćete čuti da je roditelj, koji je mirne glave, udario dete. Obično kažu: "Toliko sam se iznervirao/la..." To znači da moramo da naučimo da kontrolišemo svoj bes, i ono što može da se uči to je, upravo, kontrola besa - objašnjava Lajović za Telegraf.rs.

Ona podseća da se izmene Porodičnog zakona vraćaju u fokus s vremena na vreme, i da ideja o zabrani kažnjavanja fizičkog nasilja, u suštini, postoji da bi se poslala poruka da smo mi kao društvo protiv nasilja nad decom i da postoje načini vaspitavanja koji nisu nasilni a koji daju efekat.

Fizičko vaspitanje nema efekat

- Jer sva istraživanja koja su rađena pokazuju da fizičko kažnjavanje dece nema nikakav pozitivan efekat. Ne postoji pozitivan efekat. Samo postoji to da se dete uplaši i da nešto radi iz straha, a ako radi iz straha onda će i kada odraste nešto raditi iz straha. A, to nije dobro. Dete treba da se ponaša tako da shvati suštinu zahteva roditelja. "Ne možeš da trčiš preko ulice jer ćeš da ugroziš svoj život", "ne možeš da udaraš drugoga, jer to nekoga boli"... - navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, kada izmene Porodičnog zakona budu donete, one će verovatno zahtevati izradu nekog podzakonskog akta, koji će morati detaljnije tu oblast oko obuke roditelja da uredi.

- Nije suština da nasilan roditelj ne viđa dete, već da roditelj nauči šta treba da radi.  Drugo, ako je jedan roditelj nasilan, ne znači da se i drugi nasilno ponašao. Šta? Treba li da ga izmestimo iz kuće? Nema nijedna država kapacitet da se na takav način bavi nekom porodicom. Suština je da roditelji shvate zašto su to uradili, pa da shvate da to ne daje efekat, a treći korak je da nauče šta treba da rade - ističe Lajović. 

Ta vrsta učenja, kako kaže, treba da bude zajednička, odnosno za oba roditelja.

- U stvari, treba da se uspostavi bolja porodična dimanika. Može da se desi da je roditelj, koji se nasilno ponašao, to uradio 5 puta. Može da se desi da je to njemu manir. Onaj drugi roditelj treba da nauči kako da pomogne onome koji se nasilno ponaša. Ako je pobesneo, drugi treba da mu kaže: "Hajde, jesmo rekli da sad treba da se izađe napolje?", "da se izbroji do 10"...  Treba da se radi sa celom porodicom. Čim se takve stvari dešavaju ukazuje na to da postoje poremećaji u porodičnom funkcionisanju. Konflikt mora da postoji u životu. Problem mora da postoji. Samo je pitanje na koji način se rešava - objašnjava ona.

U nasilničke disciplinske prakse, inače, spadaju dve vrste psihološka agresija i telesno (i/ili fizičko) kažnjavanje. Fizičko nasilje pokriva širok niz postupaka poput batina, udaranja pesnicom, šutiranja, vučenja za kosu, griženja, gušenja, pečenja, trovanja, davljenja, vezivanja kanapom ili lancem, primoravanja deteta da ostane u položaju koji izaziva bol i slično.

Telesno kažnjavanje se obično odnosi na udaranje deteta rukama, šakama ili predmetima i ono je najčešći oblik nasilja nad decom u porodici.

Biljanu Lajović pitamo da li čvrga, vučenje za zuluf, lupkanje po guzi spadaju u fizičko kažnjavanje.

- Sve je to fizičko kažnjavanje, ali je pitanje načina reagovanja na to. Znam za situaciju u kojoj je dete povučeno za uvo, i pošto je tako nezgodno uhvaćeno, njemu je deo uha odvaljen. I kako ćemo mi sad da postavimo granicu? Moj glavni argument kada pričam sa ljudima koji kažu "malo ga čvrknem", jeste "šta ako je to tvoje malo mnogo za to dete?".

- Znam dete koje je odrasla osoba povukla za zuluf i iščupala mu pramen kose. Teško je kazati mala čvrga, nije ništa. Ne znamo kakvu posledicu može da proizvede mala čvrga. Recimo, znam i majku koja je udarila dete po guzi na vrh stepenica, dete palo niz stepenice i polomilo ruku. Ona može da kaže samo sam ga šljapnula po guzi, ali to je proizvelo drugu posledicu - navodi Lajović i za kraj dodaje da je suština da roditelji nauče da dete vaspitavaju "bez ruku" i bez dodatnih predmeta.

Dete (ne) treba fizički kažnjavati 

Naš jučerašnji tekst o ukidanju fizičkog kažnjavanja dece opet je podelio građane. Dok se jedni slažu sa izmenama koje slede, drugi smatraju da se na ovaj način gubi porodica. Ima i onih koji apeluju da se onda ne optužuju roditelji, čija deca se ponašaju nasilno prema drugima.

- Imam 46 godina. U moje vreme detinstva radio je prutić, papuča, pa i kaiš. Znalo se kad i koliko. Ispao sam čovek, roditelj, sazidao kuću.... Pitam se ovi bez kazni šta će od njih ispasti? U vreme mojih roditelja učitelj je tukao, danas toga nema, ali ima da učenik tuče učitelja dok razred navija i snima telefonima - napisao nam je jedan Sale u komentarima.

Jovan je primetio da "roditelji ne smeju da disciplinuju decu ali zato nisu oslobođeni odgovornosti kad njihovo dete nekoga prebije, opljačka, siluje..."

Miki kaže da "ovim zakonom država samo stvara velje nevolje i slične njemu". "Moje dete vaspitavaću ja a ne država kad zasluži dobiće tante za tante.."

- Zakon je zakon, ali mentalitet je mentalitet, bog ne može da spreči srpskog roditelja da ćušne dete po dupetu kad se sa dve godine igra oko štekera - napisao je Severac.

- Ponosna sam majka i baka, ali moja su deca, dobijala vaspitnu po guzi i šta im fali?!Odrasli su u normalne i zdrave ljude, uspešne u svom poslu. Znaju da poštuju i cene druge. Nisam za to da se deca maltretiraju i prebijaju, ali šljepnuti po guzi, čisto da zna da je preteralo, uvek!!!!! Možeš ti da mu ispireš mozak pričom do besvesti ali kad dete shvati da može sve, onda roditelji plaču, ako ne danas onda sigurno sutra - kaže Lana.

(Telegraf.rs)