Ko i gde sme da nas snima, imamo li pravo na privatnost? Najavljen nadzor zbog kamera u radnjama

Foto-ilustracija: Shutterstock.

Slučaj snimanja sigurnosnom kamerom žene koja se presvlačila u kabini jednog butika u Tržnom centru "Ušće", ovih dana zaintrigirao je mnoge i otvorio pitanja - da li je naša privatnost narušena dok obavljamo kupovinu i koja je granica između garantovanja bezbednosti i poštovanja privatnosti na javnom prostoru?

Preporučujemo

Polemika o navedenom počela je kada je bivša voditeljka Katarina Kolozeus, kako kaže, doživela neprijatno iskustvo, pošto je primetila kameru nad kabinom butika u kojoj se presvlačila. Nakon što se prvo obratila radnicima i menadžeru radnje i tražila uvid u sporni snimak, odlučila je da stvar prijavi policiji.

Kako Telegraf saznaje, slučaj je prijavljen 30. maja u večernjim časovima, a onda je završio u nadležnom tužilaštvu koje je prijavu odbacilo uz objašnjenje - nema elemenata krivičnog dela. Jedino što je snimljenoj ženi nakon konstatacije tužilaštva ostalo, jeste da podnese privatnu tužbu i obrati se zaštitniku građana.

Povodom slučaja, poverenik za informacije od javnog značaja najavio je sprovođenje nadzora.

- Povodom navoda koji su se pojavili u sredstvima javnog informisanja, poverenik će sprovesti postupak nadzora nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i o utvrđenim činjenicama blagovremeno obavestiti javnost - rečeno nam je.

Da li je privatnost žene zaista ugrožena i da li je bilo elemenata krivičnog dela pitali smo advokata Ivana Simića. Kako nam je objasnio, granica je veoma tanka, zadiranja u privatnost je svakako bilo, ali je saglasan da nije počinjeno krivično delo.

- Svaki javni objekat, gde svakako ubrajamo i tržne centre, poseduje kamere gde je pokriven svaki centimetar. Kada uđete u takav prostor to ne samo da ugrožava vašu privatnost, nego i neka esencijalna ljudska i građanska prava. U kojoj meri možete da se zaštitite veoma je teško govoriti, jer je granica između zaštite zdravlja i bezbednosti s jedne strane i privatnosti sa druge, veoma tanka.

Kako se vidi na fotografiji koja je napravljena u spornom butiku, kamera se nalazila na plafonu iznad kabina.

- I trgovci imaju pravo da se zaštite od krađa i incidenata. Ta granica je toliko tanka, ali u ovom slučaju krivičnog dela nema. Jedino što bi moralo da bude jeste da se jasno, nedvosmisleno i vidljivo naznači da se objekat snima i da kupac na taj način bude obavešten, čime bi i ulaskom u radnju i pristao na snimanje. Dakle, samim tim što ste videli da je objekat pod video nadzorom i ušli u radnju, vi ste pristali da budete snimljeni - objasnio je advokat.

Krivično delo bi, recimo, nastalo u onom trenutku kada bi se snimljeni sadržaj distribuirao i objavljivao bez znanja na pornografskim ili drugim platformama.

- Pod pretpostavkom da taj materijal širite i delite sa namerom da ga stavite u etar, to je krivično delo i kažnjivo je. Recimo, takva je situacija bila sa aplikacojom Telegram. Imamo sada svi mobilne telefone, neko može da vas snima gde god i da pojma nemate o tome. Snimanje samo po sebi ipak nije kažnjivo.

Kako Krivični zakonik kaže, u slučaju neovlašćene upotrebe fotografija, odnosno video i drugih snimaka, sledi novčana ili kazna zatvora do dve godine.

- Dakle, onaj ko snima mora to striktno na vidnom mestu da naglasi, ukoliko ste to pročitali, znači da ste i pristali. Ukoliko to neko propusti da istakne, eventualno bi mogla da se desi neka naknada štete, ali tu i dalje nema krivičnog dela.

Foto: Privatna arhiva

Isto nam je rečeno i iz kabineta poverenika.

- Zakon o privatnom obezbeđenju propisuje da kada se poslovi zaštite objekta ili prostora koji se koriste za javnu upotrebu vrše uz upotrebu uređaja za snimanje slike, pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje dužni su da na vidljivom mestu istaknu obaveštenje da je objekat ili prostor zaštićen video obezbeđenjem, a korisnik usluga je obavezan da to prihvati i arhivirane snimke čuva najmanje 30 dana i da ih, na zahtev, stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku, da se isti podaci mogu koristiti samo u svrhu za koju su prikupljeni, te da je zabranjeno ustupanje trećim licima i javno objavljivanje ovih podataka, osim u slučajevima predviđenim zakonom. Za kršenje navedenih obaveza isti zakon propisuje prekršajnu odgovornost. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova - saopšteno je iz poverenikovog kabineta.

I u slučaju obraćanja povereniku, prijava građana se završava samo na preporuci.

- Zaštitnik ne može da kažnjava, on može da daje smo preporuke po kojima bi određeni subjekti trebalo da postupe. Ono što je potrebno jeste da se donese jedan sveobuhvatan set propisa, gde, kako, pod kojim uslovima može da se snima. Ali oni moraju da budu toliko jasni i precizni, što je u današnje vreme jako teško utvrditi - kaže Simić.

- Koliko je pravo kupaca da se bune, toliko je pravo i potrošača da se zaštite od krađa i ostalih neželjenih situacija. Neko je mogao da unese tu drogu ili bombu. U ovom slučaju vidim elemente populizma. Znate, tržni centar je ipak javni prostor. Koliko god da imate kabinu koja bi trebala da vam garantuje neku privatnost, vi ste ipak ušli u tržni centar, niste u svom stanu.

Koja su prava potrošača?

Pravni savetnik Marko Dragić objašnjava, pak, da ovakvi slučajevi mogu biti kategorisani kao nepoštena poslovna praksa trgovaca i da su predmet tržišne inspekcije.

- Iako konkretan događaj nije striktno predmet Zakona o zaštiti potrošača, moglo bi se reći da je reč o nekoj vrsti nepoštene poslovne prakse, gde bi nadležne inspekcije trebalo da utvrde ko je odgvoran za postavljanje kamera na delu predviđenom za privatnost potrošača - kazao je Dragić.

Ipak, saglasan je da, ukoliko postoji oznaka da se objekat snima, potrošač snosi deo odgovornosti.

- Ukoliko niste prethodno bili upoznati sa uslovima i poslovnom politikom opravdano je da podnosite žalbu, u suprotnom je svaka primedba neosnovana. Ako oznaka ne postoji, to je definisano kao prekršaj.

Na kraju, ako posumnjate da ste usnimljeni, nemate pravo da tražite uvid u snimak, ističe naš sagovornik.

- Sadržaj sa sigurnosnih kamera može isključivo da traži policija u svrhu istrage, u smislu bezbednosti, provere nekog lica ili slučaju krivičnog dela.

(Telegraf.rs)