Dragan je slep, ali povezuje električne žice, svira, sadi: Čuva ga njegova Lastavica u Lunovom Selu

Printskrin: RTS

Uprkos tome što je izgubio vid pre nekoliko decenija, radoznalost i spretne ruke Draganu Popoviću omogućili su da u svom domu bude vodoinstalater, električar, serviser bele tehnike.

Preporučujemo

Profesor muzičkog u penziji Dragan Popović seče drva, pravi stalke za maline, drvene stolice.

- Dobri majstori kažu mi sačekaj da završim, sve ću ti objasniti, a oni koji su loši ljute se kad ih zapitkujem nešto. I kažu – to ti mene proveravaš. Ne nego učim, kažem - priča Dragan za RTS.

Na imanju kosi, okopava, frezira. Kukuruz i pasulj sadi kako je učio od predaka.

- Jedno zrnce pasulja, jedno zrnce kukuruza. Desi se i ponekad pogrešim, neko me zagovori i onda stavim dva jedan do drugoga, ali to ništa ne smeta - objašnjava Dragan.

Ovaj profesor muzičkog u penziji objavio je i pet knjiga poezije i proze, a inspiriše ga ljubav.

- Moja svetlost je moja devojčica, moja lastavica, moja neprolazna ljubav iz mladosti, Slavica moja. Kroz njene oči uspevam sve sagledati - govori Dragan Popović.

Slavicu i Dragana život je razdojio 1972. godine. Ljubav su obnovili pre dve decenije i kažu da sada u Lunovom Selu konačno žive kao u raju.

Rado bi se vratio i padobranstvu, kaže Dragan. Muzika je njegovo opredeljenje, a duh tradicije neguje kroz izvorne narodne pesme, koje izvodi na koncertima u duetu sa Ilijom Markovićem.

(Telegraf.rs)