Danas slavimo Ćirila i Metodija, a ovo su običaji za koje se veruje da ih valja ispoštovati
Dan slovenske pismenosti i kulture obeležavamo od 2019. godine
Dan Ćirila i Metodija, odnosno Dan slovenske pismenosti i kulture, državni je praznik koji se od pretprošle godine obeležava u Srbiji, na današanji dan, 24. maja.
Sveta braća Ćirilo i Metodije su 863. godine došli u Veliku Moravsku čime je započet proces opismenjavanja slovenskih naroda.
Metodije, stariji brat, rođen je oko 815. godine. Najpre je bio visoki državni činovnik, upravnik slovenske kneževine - oblast u dolini Strume, a kasnije se povukao u manastir, zakaluđerio se i postao iguman.
Mlađi brat, Konstantin, rođen je 826. ili 827. godine. Pokazao je darovitost za nauku, pa ga je carica Teodora dovela u Carigrad gde je zajedno sa budućim carom Mihailom studirao kod najboljih profesora i naučnika onog vremena.
Po završetku studija bio je bibliotekar i arhivar Carigradske patrijaršije, ali je ubrzo pozvan da na Velikoj školi u Carigradu predaje filozofiju (otuda mu nadimak Filozof).
Posle 40 meseci rada u Moravskoj, Ćirilo i Metodije su sa učenicima krenuli na put u Rim - verovatno radi posvećenja učenika u sveštenike. U "Žitiju Ćirilovom" opisan je lep prijem misije u Rimu, gde je papa primio slovenske knjige i osvetio ih, a prilikom posvećenja slovenskih učenika pevana je liturgija na slovenskom jeziku.
Za vreme boravka u Rimu Konstantin se razboleo. Stupivši u grčki manastir, pod monaškim imenom Ćirilo, umro je 14. februara 869. godine.
Posle Ćirilove smrti, Metodije odlazi u Panoniju, kod kneza Kocelja, a 870. biva postavljen za panonsko-moravskog arhiepiskopa. Ovo je naišlo na otpor nemačkih biskupa koji su na prevaru zatvorili Metodija, koji je nakon četiri godine tamnovanja oslobođen na nagovor pape Jovana VIII.
Učenici Ćirila i Metodija bivaju prognani i prodavani
Metodije je umro 6. aprila 885. godine, nakon čega se menja odnos pape prema slovenskom bogosluženju, a učenici Ćirila i Metodija bivaju zatvoreni, prodavani kao roblje i zlostavljani.
Prognani iz Moravske, učenici Ćirila i Metodija stvorili su najjače žarište staroslovenske pismenosti u Makedoniji kod Ohridskog jezera. Na čelu razvoja slovenske pismenosti našli su se Kliment i Naum. Tu je osnovan niz manastira i škola u kojima je negovana tradicija Ćirila i Metodija u pogledu jezika i pisma.
Staroslovenski jezik, kojim se u ono vreme govorilo, prvi je i najstariji pisani (književni) jezik Slovena. Nastanak prvih knjiga vezan je za misionarski rad braće Konstantina (Ćirila) i Metodija među moravsko-panonskim Slovenima. Prve knjige napisane staroslovenskim jezikom bili su prevodi hrišćanskih tekstova sa grčkog jezika.
Šireći pismenost među Slovenima Ćirilo i Metodije radili su i na uvođenju slovenskog bogosluženja, kao i na organizovanju nacionalne crkve.
Narodna verovanja
Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne valja prati veš, usisavati po kući, niti raditi bilo kakve teške poslove.
Dobro je na današnji dan da deca čitaju knjige, kako bi dobro učili tokom cele godine. Ako ste student, ovo važi i za vas.
Video: Da li bi ste se odrekli krsta i vratili se u slovensko rodnoverje?
(Telegraf.rs)
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dana
Slava im. Sveti Ćirillo i Metodiije sačuvajte nas od svih bolesti i nevolja.
Podelite komentar
Duboko duboko
Poprilično štur tekst pogotovu oko Velike Moravske. Pozvao ih je knez Rastislav pod uslovom da se propoveda na slovenskom jer su Nemci preko svog sveštenstva već vršili ponemč. Slovena. Od pape Rima nije mogao dobiti to jer su bila priznata samo 4 jezika službe: jevrejski, grčki, latinski, nemački. Nemci ne miruju i nagovore Svatopluka nećaka kneza Rastislava koji je upravljao Nitrom u njegovo ime da krene na Rastislava. On pobedi i isporuči ga Nemcima, ovi ga oslepe i zatvore. Docnije knez Svatopluk dobi od pape kraljevsku krunu (Velika Moravska je bila najveća država tog vremena). I čim umre Svatopluk, sinovi podeliše državu, i proteraše Metodij. učenike (tj. grčko veroispoved.) a Nemci dobiše pravo da i dalje propevad.Samo 2 g. posle Svatopluk. smrti stižu Mađari u Panoniju (kažu na poziv nemč. kneževa) i gle, samo nekih 70 g. od svog dolaska u Panoniju Papa Mađar.dade da su zastupnici vere njegove a ne Sloveni.(Znači ono ranije Papsko pravo oko propov.na sloven.jeziku bila je samo igra dok se situacija ne preokrene.) ZAKLJUČAK I POSLEDICE: Kroz nekoliko vekova mic po mic stvorena je nemačko—mađarska država AustroUgarska u kojoj su Sloveni bili samo masa bez suštinskog uticaja na rad te države, izuzev u lokalu./ Ostalo znate — od Principa do danas./ I nebi Svatopluku blagoslovena kruna i naziv `kralj Slovena` jer germano—franci državu ipak rasturiše svojom politikom iza njegove smrti — a da je država opstala istorija bi bila sasvim drugačija (a pogotovu istorija nas Srba).
Podelite komentar
Milan pavlovic
Cirilica postoji prije cirila imetodija mnogohiljada godina
Podelite komentar