Franjo ima neobičan hobi: Sakupio je dovoljno sekira da napravi muzej u svom domaćinstvu

Foto: RINA

Ljudi skupljaju raznorazne stvari, ali retko ko se može pohvaliti kolekcijom kakvu ima jedan Vojvođanin. Franjo Tot decenijama je skupljao po vojvođanskim ravnicama sekire, čekiće i druge predmete ručno pravljene, a koje je pronalazio na parcelama širom sela Bač. Sve ih je kasnije sačuvao u svojevrsnom muzeju u svom domaćinstvu, pa su sekire za meso, led i drvo kao eksponati popunili police i garaže.

- Neko voli ribolov, neko biciklizam, a ja lov na stare sekire i druge predmete. Brojao sam do hiljadu, kada sam premašio taj broj prestao sam da brojim. Počeo sam da ih sakupljam pre deset godina. Svi znaju da se time bavim i donosili su mi iz svih krajeva ne samo Vojvodine već i cele Srbije. Dosta predmeta su mi Romi doneli jer znaju da sam ljubitelj tih jedinstvenih eksponata, koji su retko kome zanimljivi - kazao je za RINU, Franjo Tot.

Kolekcionar iz okoline Vukovara kada pronađe ekponat koji mu nedostaje ne pita za cenu, ponosan je na svoj muzej, jer se u njemu nalaze predmeti stari čak preko 100 godina.

- Imam u kolekciji sekiru koju sam slučajno našao na otpadu i jasno se vidi urezana godina proizvodnje 1902. Da nije došla kod mene u muzej, završila bi verovatno u nekoj topionici, gde bi se istopila i nestala. Imam i sekire "bradvine" sa kojom su seljani tesali grede kada su se kuće pravile. One imaju malo zakrivljen ugao da se prilikom rada ne povrede ruke. Danas malo koji kovač bi umeo da napravi dobru sekiru, ja sam za deceniju sakupljanja uspeo da nađem deset desnih i samo jednu levu- izjavio je Tot.

Franjo se nije zadržao na sakupljanju samo sekira, već je svoj muzej prošio za nekoliko polica na kojima stoje čekići od 100 grama do 15 kilograma, nije gledao kilometražu već je išao do najudaljenijih sela, pa čak i Smederevske Palanske kako bi uzeo najteži eksponat.

- Imam ja mnogo alata u svom muzeju, od sekača za seno iz 1864. godine od kovanog gvožđa sa rezbarenim detaljima za koji sam morao nekoliko puta da idem kod vlasnika i da ga ubeđujem da mi preda. Imam sekače metalne za seno, ručnu bušilicu staru preko dva veka koja je još u funkciji - priča Franjo.

Kroz ovaj jedinstven muzej godišnje prođe oko hiljadu turista koji iz radoznalosti žele da vide stare sekire na jednom mestu. Tot poručuje da će i dalje skupljti ove eksponate po raznim vašarima i parcelama i neće prodavati dok je živ. Ovo za njega veliko bogatstvo, predaće kad dođe vreme svojim sinovima i unucima.

(Telegraf.rs)