Vladika Teodosije: Drugi prisvajaju naše hramove. Zašto to čine? Zato što nemaju svoje

Vladika raško-prizrenski Teodosije Printskrin: RTS

Vladika raško-prizrenski Teodosije izjavio je danas da talas zahteva prištinskih zvaničnika da se srpski pravoslavni hramovi na Kosovu i Metohiji izuzmu iz međunarodne zaštite, predstavlja pokušaj njihovog prisvajanja.

Preporučujemo

- Mi smo danas svedoci nečega vrlo paradoksalnog, da drugi prisvajaju naše hramove. Zašto to čine? Zato što nemaju svoje i onda im je potrebno da prisvajaju ono što nije njihovo da bi tako gradili svoj identitet, da bi na taj način pokazivali da i oni, eto, imaju kulturu - rekao je vladika u besedi u crkvi Svetog Nikole u Prištini, nakon liturgije koju je služio povodom crkvene slave.

Poručio je da se zna, ne od juče, nego vekovima, kome pravoslavni hramovi na KiM pripadaju, ali da one koji pokušavaju da prisvoje pravoslavne crkve niko ne sprečava da dolaze u njih.

- Ali ovi hramovi, kao i ovaj u kome se molimo, kao što su i Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i manastir Devič, oni imaju svoju istoriju, svoj identitet. I zna se ko ih je podigao i zašto ih je podigao. Ne da bi oni bili samo spomenici, da bi se neko hvalio njima, njihovom lepotom i veličinom, nego da oni budu dom molitve - naveo je vladika Teodosije.

On je podsetio da se u "našim hramovima molimo ne samo za sebe, nego za sve ljude, i današnja liturgija koju smo primili Bogu u ovom gradu i svuda širom KiM i širom sveta gde se danas služi, liturgija se prinosi za sve ljude, za ceo svet, za svu stvar Božiju, da se sve osvešta".

- Prizivamo mir, prizivamo ljubav i na taj način svedočimo ko smo i šta smo. Ali mi se tog svakako ne bojimo, niti tome pridajemo veliki značaj, šta neko priča, neutemeljeno, priča radi priče, ali svi drugi izvori, istorijski govore da naše haramove i naše služenje i boravak u njima i život naš na KiM potvrđuje da su ti hramovi dom molitve i da nam pripadaju i da će tako biti i u budućnosti - istakao je vladika.

Liturgiji u crkvi Svetog Nikole u Prištini prisustvovalo je nekoliko stotina vernika, što raseljenih i malo onih koji su ostali da žive u tom gradu, što onih iz Gračanice i okolnih srpskih sredina.

- Mi smo blagodareni svima vama koji ste došli ovde da to posvedočimo. Da ono što su naši preci gradili i ono što su oni činili da mi to danas činimo. Nema drugog puta koji možemo hoditi a da stignemo na pravi cilj do gospoda. I tako ćemo proslaviti Boga a tako će i Bog na sačuvati i proslaviti u ovom životu - podvukao je vladika Teodosije.

Domaćin slave bio je Dejan Radenković, koji je sa porodicom nakon sukoba 1999. godine bio prinuđen da napusti Prištinu.

(Telegraf.rs)