Nasilnici koji žele osvetu ne čitaju zakone: Ana prijavila nasilje, da li smo mogli da je sačuvamo?

U Srbiji se danas obeležava Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici. Od početka godine u Srbiji je, u porodičnom nasilju, nastradalo devet žena. Baš kao Valjevka Ana I. (34) koju je hicima iz vatrenog oružja juče rano ujutru usmrtio bivši emotivni partner. U međuvremenu je telo osumnjičenog za ubistvo, inače bivšeg policajca, pronađeno nedaleko od mesta gde je živela ubijena.

Policajca M. M. (52) iz Valjeva je Ana I. prijavila u februaru da je proganja. Policija ga je tada uhapsila, oduzela mu oružje, službenu legitimaciju i značku, nakon čega je sproveden na saslušanje u Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu. Presudom Osnovnog suda u Valjevu, M. M. je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od pet meseci, uslovno na tri godine, kao i meru zabrane približavanja i komunikacije sa žrtvom na udaljenosti manjoj od 100 metara, takođe u trajanju od tri godine.

Pored toga, Policijska uprava u Valjevu protiv njega je u februaru pokrenula disciplinski postupak i udaljen je sa posla.

Kad govorimo o nasilju uvek apelujemo na žrtve da ne ćute, da nasilje prijave, ali u slučaju Ane I. deluje da je žrtva uradila sve što je bilo do nje. Šta je onda krenulo po zlu i šta je moglo drugačije? Kako zaustaviti nasilnike?

Stanojević: Većina ćuti, negira, prelazi preko nasilja

Važno je pričati na temu nasilja kako bi uticali i povećali svest kod ljudi, a pogotovo žena koje su žrtve nasilja jer je najveća greška žrtava to što ćute, smatra Vesna Stanojević.

- Neophodno je da se nasilje prijavi i to je najvažniji savet svim ženama jer većina njih ćuti, preko toga prelaze, a neke od njih i negiraju problem - istakla je Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne ženske kuće za Tanjug i dodala da to može biti bilo ko iz bliskog okruženja u koga žrtva ima poverenja.

Novi zakon za sprečavanje nasilja u porodici dao je rezulate i nasilnici se, uglavnom, pridržavaju tog zakona odnosno njegove odredbe koja podrazumeva zabranu prilaska.

- Nasilnici najčešće poštuju zabranu prilaska, ali samo do trenutka kada ona važi, dešava se da odmah po isteku počnu sa ponovnim maltretiranjem žrtve - rekla je Stanojević.

Ipak, nasilnici koji su rešili da nekog povrede to će i učiniti, bez obzira na zakon i to se najčešće završava smrtnim ishodom kaže Stanojević.

- Nasilnik koji je rešio da se nekome osveti, povredi ili ga ubije ne čita zakone. On je tu odluku doneo sa  namerom da je sprovede, a najveći broj takvih ljudi nakon toga izvrši samoubistvo - ističe Stanojević.

Prema njenim rečima, zakon uslovno daje rezulate, a obeležavanje ovakvih dana pomaže da podaci o nasilju dođu do svakog pojedinca i da osnaži žene pravovremeno reaguju, prepoznaju nasilnika i na taj način izbegnu teške situacije.

U Srbiji se, za vreme pandemije korona virusa, nije povećao broj nasilja u porodici u odnosu na prethodnu godinu, za razliku od drugih zemalja u kojima se taj broj drastično povećao.

Jovanović Raković: Svaki dan mora da bude 18. maj

Modrice su beleg na duši, medalje poraza jedne žene, smatra Maja Jovanović Raković, aktivistkinja za ljudska prava. Kako nam je rekla, godinama unazad piše i apeluje na problem nasilja nad ženama i nasilja bilo koje vrste.

- Svaki dan nam mora biti 18. maj, bez presedana, jer svaki dan bar pet žena bivaju maltretirane i zlostavljane. Nasilje nije samo fizička tortura, već postoji i psihičko, emotivno i verbalno zlostavljanje.  Svaka modrica je beleg na duši, medalja poraza, gubitak dostojanstva, zalivene rekama suza - navodi Maja Jovanović Raković.

Kada govorimo o nasilju u porodici, nasilju nad ženama, moramo pre svega jako ozbiljno shvatiti, da je to ujedno nasilje nad celom porodicom. Deca nasilnika, najčešće i sama postaju nasilnici, vođeni modelom života koji vremenom usvajaju, jer neznaju za bolji, navodi ona.

Žene koje trpe nasilje, bez podrške, ostaju u takvoj destruktivnoj zajednici, jer su od strane zlostavljača uskraćene finansijski, odgurnute od prijatelja i porodice, bez zaposlenja, sve to kako bi u kućnom zatvoru i robiji stvorenih od strane nasilnika, postale i ostale nemoćne, pokorne, ponizne, nevidljive i predmet iživljavanja, smatra Maja Jovanović Raković.

U većini slučajeva, nije lako prepoznati žrtvu nasilja u porodici, jer naizgled mnoge porodice izgledaju idilično, čak su neki od zlostavljača jako pristojni u javnosti, uz svu moguću usmerenu pažnju i nežnost ka svojoj supruzi, čije oštećeno lice prikriva gomila pudera i korektora, skrivajući tragove batina, dok im kod kuće ređaju uvrede i modrice.

Pretvarajući se da ne čujemo, postajemo saučesnici

Tu je ključni faktor okolina, komšiluk jer vika, galama i sve što prati nasilje, čuje se itekako. Na nama je da prijavimo, jer pretvarajući se da ne čujemo i okretanjem glave, postajemo samo saučesnici tog istog nasilja. Tog istog nasilja u kome je veliki broj žena izgubilo živote, mnogo dece je ostalo bez majki.

- Sam proces nasilja u porodici počinje po istom šablonu, prvo kroz brojne kritike, neprijatna prigovaranja, ljubomorne drame (kratka ti je haljina, zasto si se tako našminkala- za koga, gde gledaš tamo, kome se smeškaš, kako to sediš...), konstantna verbalna bockanja i pridikovanja, zatim nakon određenog vremena kreće škripa zuba na javnim događajima i mestima(kada ti uz osmeh i kroz stegnute zube pridikuje Bog sveti zna šta), povišen ton, unošenje u lice, vika, galama, dreka, sve učestalije svađe i rasprave pa čak i zvog najbanalnijih stvari, onog momenta kada dođe do neke situacije gde žena pokuša da na najsmireniji način skrene pažnju da to nije ispravno, da nema razloga i da usput deca sve slušaju i vide, tada se sujetno nestabilna i destruktivna muška gromada-probuđena zver odlučuje na udarac - navodi ona.

Bežite na prvi signal

Na prvi signal da se u najavi pored vas nalazi zlostavljač i nasilnik, koji ima potencijala da vam porodicu, decu i vas same ugrozi i pretvori u žrtve nasilja u porodici..."bežite", kako god znate i umete, samo bežite od takvog.

Petronijević: Često je najbolje rešenje da se ranije reaguje

Marija Petronijević, iz udruženja Fenomena, ukazuje na činjenicu da je policajac, uprkos oduzetom oružju imao još jedno. A jedan od odgovora bi mogao da bude da nadležni posle ratova devedesetih nisu popisali svo oružje koje postoji po kućama u Srbiji.

- Postoji procena rizika koja u ovom slučaju jeste do neke mere urađena, ali očigledno ne do kraja. Neke druge vrste zaštite bi u ovom slučaju možda bolje poslužile, kao što su sigurne kuće. Često je najbolje rešenje da se ranije reaguje, dok nasilje ne eskalira. Mi kao udruženje, u zadnje vreme, baš vodimo računa da probamo da javnosti skrenemo pažnju, posebno mlađim ženama, na rane znake nasilja. Naš apel je bio institucijama da se i šamar i pretnja shvate ozbiljno, da se ovo shvate kao rani znaci koji prethode fatalnom ishodu - navodi Marija Petronijević za Telegraf.

Pašalić: Trpljenje nasilja otvara začarani krug nasilja

Zaštitnik građana Zoran Pašalić danas je, povodom nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, apelovao na sve žene koje trpe nasilje da nadležnim organima prijave nasilnike koji ih zlostavljaju, ma ko god oni bili, kako bi im se obezbedila adekvatna zaštita i predupredio tragičan ishod.

- Apelujem na sve žene koje trpe nasilje u porodici da to prijave nadležnim organima. Neprijavljivanje i trpljenje nasilja otvara začarani krug nasilja koji u određenom broju slučajeva ima tragične posledice po žrtvu, ali i otvara novi krug nasilja tako što od dece pravi ili buduće nasilnike ili buduće žrtve - naveo je Pašalić.

Pašalić je naveo da je u kriznim situacijama koje sa sobom nose životnu i ekonomsku neizvesnost, kakva je aktuelna pandemija Kovid-19, povećan rizik od nasilja nad ženama i dodao da se i dalje sa najviše izazova susreću žene sa invaliditetom, starije i žene na selu, i Romkinje.

- Već više od godinu dana živimo u teškim životnim uslovima u kojima neizvesnost povećava rizik od intenziviranja nasilja u porodici. Ipak, napravili smo korak napred u cilju osnaživanja žena da prijave nasilje koje trpe s obzirom da je aktuelnim propisima omogućen besplatan pregled žrtava nasilja kod lekara sudske medicine - rekao je Pašalić.

Ovakvi pregledi od strane sudskih veštaka omogućiće da se obezbede dokazi za sudski postupak kako žrtve iz emotivnih ili egzistencijalnih razloga ne bi odustajale od pokretanja susdkog postupka i kako bi počinilac nasilja bio adekvatno kažnjen, naglasio je Zaštitnik građana.

Plan individualne zaštite

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je počeo sa primenom 1. juna 2017. godine predviđa i plan individualne zaštite za svaku žrtvu. Na sastanku grupe za koordinaciju i saradnju donosi se individualni plan zaštite i podrške, navodi Astra. Taj plan žrtvi treba da pruži bezbednost, zaustavi nasilje, spreči da se nasilje desi ili ponovi, zaštiti prava, obezbedi potrebnu podršku radi oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja (čl.31).

U planu može biti predviđeno da se pokrene krivični, prekršajni postupak ili postupak za mere zaštite (čije trajanje može da bude do godinu dana i duže). Plan sadrži konkretne mere, ko je zadužen za njihovo izvršenje i rokove. U planu je navedeno kako će se pratiti da li mere daju pozitivne rezultate. Žrtva treba da se saglasi sa planom mera koje traže njeno učešće (ne sa merama koje državni organi donose po službenoj dužnosti da bi zaštitili bezbednost žrtve, odnosno zaustavili učinioca nasilja)".

Slovo zakona

1. juna 2017. godine, na snagu je stupio Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, čija je primarna svrha prevencija nasilja. Ovim Zakonom uveden je niz novina u vidu hitnih mera – udaljavanje nasilnika iz porodice i zabrana prilaska žrtvi, kao i odgovornost za službenike koji ne budu postupali u skladu sa zakonom.

Naime, nasilniku se može odrediti udaljavanje od 48h od strane policijskog službenika, a na predlog javnog tužioca sud može ovu meru da produži još 30 dana. Ukoliko nasilnik prekrši ovu hitnu meru može mu se izreći kazna zatvora do 60 dana u prekršajnom postupku.

Novi Zakon takođe predviđa i bolju saradnju i koordinaciju između svih organa koji imaju ulogu u sprečavanju nasilja: policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad, kao i uključenje zdravstvenih i vaspitnih ustanova.

Primena Zakona osigurana je i propisivanjem strožih mera prema onima koji ne primenjuju propise na odgovarajući način:

– prekršajna odgovornost za službena lica koja ne budu prijavljivala nasilnike;

– disciplinska odgovornost za javne tužioce i sudije koji ne postupaju u predviđenim rokovima.

U cilju prevencije nasilja u porodici, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, uvedena su dva nova krivična dela: polno uznemiravanje (čl.182a) i proganjanje (čl. 138a).

Policajci zlikovci

2020. godina - Žandarm Pavle Rakonjac razneo je bombom „kašikarom“sebe i bivšu devojku Marinu Petković. Zločin koji je potresao Srbiju dogodio se 21. januara u automobilu parkiranom na putu između Batajnice i Nove Pazove.

2017. godina - Miloš Jovanović (49), saobraćajni policajac, 3. decembra ubio je bivšu devojku Miroslavu Stojaković (46) pucnjem iz pištolja u glavu nasred ulice u Zemun Polju, a zatim počinio samoubistvo. Bivšoj devojci je pucao u glavu na ulici i pobegao sa mesta zločina ka obližnjoj fabrici gde je 15 minuta kasnije pucao sebi u srce. Ubistvu i samoubistvu prethodila je dugogodišnja tortura koju je nesrećna žena trpela od svog tadašnjeg dečka.

2016. gadina - Saobraćajni policajac Dejan Stojiljković ubio je 9. marta bivšu devojku Jelenu Šindrić (29) sa kojom je bio u dugogodišnjoj vezi. Zločin se dogodio u automobilu „opel“ njenog novog momka u Požarevcu.

Za 3 dana u Srbiji ubijeno 7 žena

Vlada Republike Srbije je 2017. godine proglasila 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja u znak sećanja na 16, 17. i 18. maja 2015. godine kada je sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.

(Telegraf.rs)